МИЛИЈАРДУ ЧЕСТИЦА ПЛАСТИКЕ ПОЈЕДЕМО ЗА ГОДИНУ ДАНА?! Истраживања показују да у организам уносимо огромне количине опасног материјала

КОЛИКО је пластика заступљена у свакодневном животу свих нас доказују недавно спроведена истраживања која су показала да просечан човек недељно прогута пет грама, што је, поређења ради, величина једне платне картице коју већина грађана носи у новчанику. Ови резултати, указују стуручањаци, не треба превише да чуде, имајући у виду да пијемо воду из пластичних чаша и флаша, неретко једемо из истог таквог посуђа, али и чувамо храну у таквим кутијама. Користимо креме, пасте за зубе и друге хемијске производе паковане у пластичне посуде.

Фото Shutterstock

Према речима научних саветника са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду пластику свакодневно уносимо у виду микроскопских честица - микропластика. Оне могу бити саставни део неких производа са дефинисаном функцијом и "намерно" произведене, а могу настати и због механичких оштећења.

- Главни начин на који пластика доспева у наше организме је кроз храну и пиће - каже Јасмина Никодиновић из Института. - Загађивањем животне средине пластика доспева у земљу, воду и ланац исхране, а тако у виду микропластике, допева и до нас. Поред тога што сама храна коју једемо може садржати пластику, тако је и велика количина хране коју конзумирамо упакована у пластичну амбалажу, која испушта честице микропластике. Други начин на који она може доспети у наше организме је путем ваздуха, удисањем пластичних честица из тепиха, одеће, намештаја и слично.

Истраживања су показала да пластику можемо унети преко флаширане воде, соли, шећера, меда, сардина, разних алкохолних напитака... Зависно од типа амбалаже и величине честица уносимо између 37 и чак милијарду честица пластике годишње?! Примера ради, група канадских научника доказала је да само једна кесица чаја може да испусти 11 милијарди честица микропластике.

- Тек у протеклих неколико година постали смо свесни чињенице да конзумирамо огромне количине пластике и какве то ефекте има на наше здравље - додаје наша саговорница. - С обзиром на то да је ово нова научна тематика, тачна процена количине коју уносимо и на који начин она доспева у наше организме тренутно није могућа. Међутим, свакодневно се објављују истраживања која откривају нове изворе микропластике, свака врста пластичне амбалаже је мање или више потенцијални извори микропластике.

Како каже наша саговорница, честице које доспеју у наш организам могу слободно да се крећу кроз тело и тако могу да доспеју у било које ткиво. Ефекти пластике нису ограничени само на црева и дисајне органе преко којих је унета пластика.

- Несумњиво је доказано да честице микоропластике, независно од њиховог састава, изазивају запаљенске реакције и одумирање ткива. Други начин на који пластика може да штети нашем зрављу јесте кроз испуштање токсичних једињења која су њен саставни део или адитиви који се додају различитим врстама пластике како би се побољшале њихове карактеристике - додаје Никодиновић.

Ипак иако је штетна, пластика је допринела модерном животу. Њене ненадмашиве физичке карактеристике, мала тежина, отпорност на утицаје спољашње средине и пре свега екстремно ниска цена производње осигуравају њену популарност. Читав низ технолошких иновација у протеклих 70 година не би био могућ без пластике и ствари које узимамо здраво за готово не би постојале без ње.

Фото Shutterstock

- Пластика представља незаменљив материјал у индустрији и у свакодневном животу - сматра Брана Пантелић из Института за молекуларну генетику. - Пластика сама по себи није лоша, проблем је у нашем односу према њој. Недавно смо почели да исправљамо грешке које смо направили у производњи и употеби као и одлагању пластичног отпада. Нове врсте пластике из обновљвих извора и без штетних последица на људско здравље на путу су да замене петрохемијске пластике на које смо навикли.

Напредак у разградњи већ постојећег пластичног отпада, у какве спаде биотехнолошко третирање, омогућиће живот у коме можемо да уживамо у свим предностима пластике, а без штетних ефеката који су у жижи интересовања протеклих година, закључује Брана Пантелић.

Иако ова област није сродна нутриционистима, они могу саветовати своје клијенте на који начин да умање унос пластике у свој организам.

- Стаклена амбалажа јесте тежа и непрактична за ношење хране, али су препоручљивије наспрам пластичних посуда које би требало одмах по коришћењу бацити - каже нутриционисткиња Маја Асталош. - Колико пластике човек може да ослободи из свог организма зависи од других животних навика. Осим пушења и алкохола који су сами по себи штетни, велику улогу играју нередовни оброци, лош одабир хране и припрема, недовољан унос воде и неадекватна физичка активност.

Према речима стручњака, за исхрану је много важно и у којим се судовима припрема храна. Тако се из оштећених шерпи ослобађа одређена количина тешких метала које такође уносимо у организам. Због тога се препоручује коришћење посуда од нерђајућег челика.

Новости

ШТЕТНИ АДИТИВИ

ЈЕДИЊЕЊА која праве "неред" у нашем организму су адитиви ДХЕП и "бисфенол А" који ремете нормално функционисање репродуктивног система. Винил-хлорид који је саставни део ПВЦ пластике и бутадиан су канцерогени. Стручњаци посебно издвајају "бисфенол А" који је штетан зато што је синтетички естроген. Кад се у организам унесе синтетички хормон он лоше утиче на гојазност, стерилитет и доводи до појаве канцера. Ипак, не треба да се шири паника јер ове последице долазе под екстремним условима.

РАЗГРАДЊА У ПРИРОДИ

ВЕЛИКИ проблем не представља одбацивање пластичних кеса или
боца, већ што се оне у природи не разграђују. Не постоје бактерије
које разграђује пластику, већ се оне уситњавају механички, под
дејством ветра, топлоте, ултравиолетног зрачења. Природи је
потребно око 1.000 година да разгради један пластични предмет,
док је за пластичну кесу потребно око 240 година.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Свет

0 0

ШВАЈЦАРСКА СТУДИЈА О ОТПАДУ НА ОТВОРЕНОМ МОРУ: Пластика увек заврши близу обале

07. 06. 2021. у 12:25

Свет

0 1

20 КОМПАНИЈА ЗАГАЂУЈЕ ПЛАНЕТУ: Велике фирме, уз помоћ банака, распирују климатске кризе

18. 05. 2021. у 12:26

Свет

0 1

КОРОНА И ЗАГАЂЕЊЕ ОКЕАНА: Хируршке маске доспеле до корала на Филипинима

23. 03. 2021. у 09:24

Свет

0 11

ОВО НИЈЕ ПРАВИ СНЕГ, ТО ЈЕ ПЛАСТИКА! Жена поделила снимак који је запалио друштвене мреже (ФОТО/ВИДЕО)

12. 01. 2021. у 07:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације