СКРАЈНУТИ ПРОЈЕКТИ О СРБИЈИ? Део истраживача незадовољан начином спровођења позива за финансирање радова ИДЕЈЕ

Љ. Б.

03. 11. 2021. у 11:28

ИСТРАЖИВАЧИ окупљени на фејсбук- -групи Научна заједница Србије, сматрају да је у оквиру позива ИДЕЈЕ, на који су конкурисали различитим пројектима, било пропуста због којих су пролаз у други круг добили пројекти који то, можда, нису заслужили. Ово надметање за финансирање истраживања расписао је Фонд за науку.

СКРАЈНУТИ ПРОЈЕКТИ О СРБИЈИ? Део истраживача незадовољан начином спровођења позива за финансирање радова ИДЕЈЕ

Конкурисало 9.096 истраживача са 917 пројеката / Фото Ж. Кнежевић

- Нису јасни критеријуми за селекцију пројеката, није испоштована транспарентност изборног процеса, а нејасан је и избор и стручност рецензената - каже део научника у писму које је објављено на друштвеним мрежама.

Они сматрају да Фонд за науку није контролисао квалитет рецензија, те да није регрутовао адекватне рецензенте у свим случајевима.

- Последично, квалитет добијених рецензија је у одређеном, немалом, броју случајева упитан, а самим тим и број бодова који су пројекти добили, а на основу којих је донета одлука о проласку у други круг - сматрају они. - Највећа замерка јесте квалитет рецензија који је у великом броју случајева веома низак и не служи својој примарној сврси - не дају смернице о томе како пројекат унапредити.

По њима, неки коментари рецензената указују на то да они не познају добро област у оквиру које су рецензирали. Такође, тврде да тежина замерки које су истраживачи добили често није у складу са бројем бодова.

- Када је реч о критеријумима за селекцију, као недостатак одређеног броја пројеката наведено је то што се пројекат фокусира на решавање проблема у Србији - кажу у овој групи која окупља више од 2.700 истраживача.

Они постављају питање да ли су пројекти који нуде решења за одређене проблеме у Србији, као што је, на пример, заштита животне средине или пројекти који су предвидели да се њихова решења користе најпре у индустрији Србије - циљано добијали негативне поене.

Такође, ови научници имају замерке и на то што није објављена ранг-листа свих пројеката са укупним бројем бодова и по областима.

С друге стране, у Фонду за науку појашњавају да програм ИДЕЈЕ подразумева потпуно другачији принцип евалуације пројеката у односу на праксу која је постојала до оснивања овог фонда. Истичу да је на програм конкурисало 9.096 истраживача са 917 предлога пројеката, а пролазност која се очекује је 15 одсто.

- На основу повратних информација које је Фонд за науку добио, реакције научне заједнице после првог степена евалуације су већином позитивне - кажу у Фонду и тврде да они обезбеђују објективну и независну евалуацију предлога пројеката.

Појашњавају да критеријуме за избор евалуатора дефинише највише стручно тело Фонда, а да се евалуатори бирају кроз посебан јавни позив.

- У бази евалуатора Фонда за науку налази се више од 1.000 експерата из 60 земаља - тврде у Фонду. - Предлози пројеката додељују се на евалуацију рецензентима који су стручњаци у областима на које се пројекат односи.

Они тврде да су сваки предлог пројекта оцењивала три рецензента, а према критеријумима који су унапред дефинисани и познати истраживачима.

- Резултат евалуације и место на прелиминарној ранг-листи се одређују на основу средње вредности оцена које су дали рецензенти - кажу у овој институцији.

РЕЗУЛТАТИ

ПРОЦЕС евалуације пројеката у оквиру Програма ИДЕЈЕ још траје, кажу у Фонду за науку, а завршетак је планиран за крај новембра. Тада ће на сајту Фонда за науку бити објављена ранг-листа одобрених пројеката.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

СУПЕРШУТ СТИГАО НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА И ФОНДАЦИЈА МОЗЗАРТ ЗА ПОМОЋ ПОРОДИЦИ МАТИЋ