ЧУВАЈУ КОРЕНЕ И ТРАГОВЕ ДА СЕ НЕ ЗАМЕТНУ: Дани српске културе у Сиску, потврда нашег идентитета и у овом делу Хрватске

ПРЕПУНА сала хотела "Панонија" у Сиску. Трају дани српске културе. На бини, испред, смењују се играчи и игре.

Фото Новости

Песме старе Србије. И, све је лакше и лепше уз те песме. И, све је, упркос невољама, протеклог викенда, уприличило Веће српске националне мањине у овом делу Хрватске. Уприличило, упркос пандемији. Упркос земљотресу који се не смирује у бескућама и душама раскућених, од краја протекле године.

Овдашњи Срби не одричу се традиције. Обичаја. Својих корена. Чувају себе. Трагове, да им се не заметну. Али, да и друге подсете: Ми смо ту, на своме. Да друге призову у коло и своје песме наде - могућ је живот, ако смо људи доброте.

То је порука ових Дана српске културе у Сиску.

Патријарх Павле уважавао проту Петра Олујића (десно), Фото И. Маринковић

Ношње, ткане и везене, као некад. У њима, дечаци и девојчице играју - чачанско. Преплићу вешто. Чини се као да су, ови малени, рођени уз фруле србијанске.

Овације из сале су се проломиле.

На овој, не баш малој српској станици Хрватске, само у једној вечери, током Дана српске културе, одаслана је још једна порука: ако заборавимо своје обичаје, заборавили смо себе.

То нису само речи. Ово су дела која овдашњи Срби приписују и Мирјани Олујић, председнику Већа српске националне мањине. Управо ову жену, која, као тиха вода што брег рони, определили су за одговорно место - заменика жупана у Сисачко-мослaвачкој жупанији. На, локалним, мајским изборима у Хрватској, као дугогодишњи активиста Српског националног већа и носилац листе СДСС у жупанији, завредела је највише гласова после српског представника у Шибенику.

Дубок наклон и поштовање овој жени посвећеној очувању српског идентитета у Хрватској, у тренуцима када је учесницима Дана културе у хотелу "Панонија" уручивала признања.

- Свако од нас, важно је, да колико може допринесе опстанку нашег народа, не само у овој жупанији, већ свуда где су нам корени. Опстанак, наш, не зависи само од других, већинских народа, опстанак зависи од нас самих. А ови Дани српске културе су само део потврде да се тога не одричемо. Порука да, негујући нашу културу и традицију, негујемо и живот са већинским народом, али и другим мањинским заједницама. Желимо, заправо, да о нама и нашој култури знају.

Мирјана Олујић, Фото И. Маринковић

Иза ових неколико редака, велика је прича о Олујићима и њиховом трајању у Сиску. Изданак те породице је управо ова жена, ћерка протојереја ставрофора Петра Олујића. Човека добре наде, коме су "ум и срце били испуњени самим Христом".

Четири деценије био је парох у Сиску. У потоњем рату који је "померио и гробове и робове", остао је на кућном прагу и животну судбину поверио Богу. Сачувао га је. Упокојио се у октобру протекле године. До вечног почивалишта испратили су га припадници свих народа и конфесија. Опело је служио, тада, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, данашњи патријарх српски.

Судбина, ваљда... Шта ли је? Његову Мирјану, лепу протину кћи, репортери "Новости" упознали су на годишњицу упокојења оца. Били смо, тада, у посети народу Баније, погођеним земљотресом. У ташни је, на нашу молбу, сутрадан, донела фотографије проте Пере, како су га звали они који су га волели и поштовали. Заслужено.

- Он је поштовао људе, мислим, јер је у себи људско имао - само је то рекла.

Заустављена суза, кћери, заустављена реч и, фотографија од које се не одваја. Она, са патријархом Павлом док му прота Петар Олујић љуби руку. Шта томе још треба да се дода?

Да, треба да се исприча једна велика прича у коју се спаја симболика оне деце, с почетка, чије су игра и песма заслужиле овације.

У беспућима суње

СРБИ на Банији погођени земљотресом, када су их репортери "Новости" посетили, испричали су да је Мирјана Олујић истински представник свог народа. Сведоче да су је дочекали, када им је било најтеже, у беспућима Суње, где живи тек неколико стараца. Велика је подршка и помоћ удружењу "Банија, наша кућа", коју је формирало Српско национално веће. Ово удружење, које је поверено чудесној Љуби Врги, стиже и до најугроженијих села Баније.

Икона је сваки човек

КОЛИКО је био поштован прота Петар Олујић, чију мисију наставља његова кћерка Мирјана, најречитији је одговор тадашњег митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, који је после служења опела упокојеном проти на гробљу Викторовац, казао:

- Отац Петар је целим својим бићем био хришћанин и истински свештеник, Христов. Волео је све људе, јер је знао да нису само неки људи иконе Божје, него да је то сваки човек.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације