МИРКО МРКИЋ: Шта је мета на коју циља Мета?

пише Мирко Мркић

02. 11. 2021. у 09:38

НЕДАВНО је оснивач чувеног Фејсбука Марк Закерберг објавио оснивање друштва Мета, које ће служити као барјактар његовим осталим производима (Фејсбук, Инстаграм итд.). Вест је прострујала планетом за тили час, пише Мирко Мркић, адвокат и предавач медијског и ИТ права на Факултету за медије и комуникације.

МИРКО МРКИЋ: Шта је мета на коју циља Мета?

Фото: Архива Новости/Алекса Станковић

Његов ауторски текст преносимо у целости.

Недавно је оснивач чувеног Фејсбука Марк Закерберг објавио оснивање друштва Мета, које ће служити као барјактар његовим осталим производима (Фејсбук, Инстаграм итд.). Вест је прострујала планетом за тили час. Тој новости је претходила једна друга – да велика информационо-технолошка друштва, на челу са Фејсбуком, желе да направе тзв. Метаверзум (енг. Metaverse).

Очигледно је да је за овај чланак од важности истраживање значења старогрчке речи мета и њене примене у модерном (ИТ) друштву. Наш Вујаклија вели да та реч, између осталог, има значење: за, иза, после, по, али и да одговара латинском транс (предлог који се јавља у многим сложеницама и значи: преко, с оне стране, пре). Занимљиво је да се у енглеском језику тај грчки префикс преводи као скривено. Филозофски речено, оно што је скривено је нужно апстрактно, јер одолева суду емпирије, то јест, изучавању и конкретизацији. Зато кажемо, примера ради, да је метафизика филозофски правац који се бави апстрактним концептима, односно онима који немају упориште у стварности. У информационо-технолошком смислу, мета је префикс који наговештава опис нечега. Па тако, метајезик је рачунарски след шифре која представља податак, а метаподаци су подаци о подацима – „код“, који рачунар претвара у нама распознатљив облик. Можемо рећи да се у оба примера ради о подацима који су скривени, закулисни, али који представљају услов настанка и опстанка (рачунарске) поруке. Неизбежни, невидљиви и, као све у вези са рачунарским подацима – бестелесни, ефемерни, ерго апстрактни.

Намеће се закључак да је метаверзум, заправо, апстрактан универзум. У неку руку, могло би се рећи да је то претенциозна дефиниција за нешто што, у суштини, зависи од штекера. Тако је сада већ поодмакле 2000. г. утицајни амерички писац на теме технике и компјутерске технологије Дејвид Пог изјавио да увек можемо да откачимо модем уколико нам се не допада систем интернета, чиме га је, како ће се испоставити, грубо потценио. Случај Герија Делапенте је одличан пример за то. Ради се о првом случају америчког законодавства где је именовани успешно процесуиран због сајбер-прогањања. Љубоморан што му једна девојка не узвраћа пажњу, Делапента се, користећи интернет, лажно представио као та девојка и позвао је заинтересоване да јој дођу у стан и учествују у њеној, наводној, фантазији силовања. Несретна девојка, која чак није имала ни тзв. паметни телефон (камоли рачунар) је убијена од стране хорде лудака који су се одазвали дијаболичном плану Делапентеа. Закључујемо да опасност ипак постоји независно од електричног напајања, јер, иако једна особа одлучи да искључи утикач, неко ко јој жели нажао га искључити неће. 

Довољно је застрашујућа помисао примене апстрактног концепта на друштво у оквиру неког огледа који је под државним или међудржавним надзором. Тешко је описати, међутим, опасности које леже иза таквог експеримента када је у рукама приватника. Мери Шели (аутор Франкенштајна, прим. аут. ) очигледно није довољно озбиљно схваћена.

Зашто је, међутим, вест о оснивању Мета-е битна и због чега је један од њених главних циљева, оснивање тзв. метаверзума, толико узбуркао јавно мњење? Овде се нећемо бавити популарном тезом да је главни мотив за овај потез био „промена фасаде“ Закерберговог пословања које је доживело бројне оштре критике у последњих пар година.

Метаверзум би, у суштини и укратко, требало да буде виртуелан, електронски свет који, путем интернета, дозвољава синергију свих облика друштвених платформи, односно интернет платформи које омогућавају друштвену интеракцију било какве каквоће – од дружбе до службе. Манифестација доживљаја учествовања у таквом свету би била омогућена, између осталог, будућим технолошким иновацијама из области аугментоване стварности (енг. augmented reality) или, народски речено, тобожње стварности, симулације. Занимљиво је да латинска реч augmentum значи „увећање“, „појачање“, „повећање“. Дакле, могло би се рећи да творци те технологије стреме ка појачаној, увећаној стварности чулних надражаја. У сваком случају, у метаверзуму би, у оптималном његовом облику (за устоличење чега је, по неким изворима, процењено да је потребно 10 година), свако од нас могао да води свој живот посредством интернета. Наша прилика би шетала дизајнираним пространством, дружила се, привређивала. Метаверзум би омогућио наше вантелесно присуство у вантелесном свету, али са стварним учесницима и, претпостављамо, друштвено-пословним могућностима, али и последицама (закључивали бисмо послове, учествовали у расправама, скуповима итд).

Нико није равнодушан према горе најављеној технолошкој новотарији. Попут сирове рибе, или је неко обожава или не може да је смисли ни нацртану. Да за тренутак занемаримо наше личне утиске о шаци оних богаташа који се данас такмиче у, како они то доживљавају, својим прометејским мисијама и да покушамо објективно да сагледамо најављену технолошку стварност.

Превасходно, очигледно је опасно да група приватника оснује и постави правила виртуелног света у коме ће политичке, друштвене, пословноправне и друге прилике и последице потенцијално бити изједначене са онима у биолошком свету. Већ је довољно забрињавајуће што је баш Закербергова приватна фирма, Фејсбук, преузела улогу арбитра у процени слободе говора чак и председника САД-а (сетимо се Трампових недаћа). Неозбиљно је допустити вансистемским приватним творевинама да имају овлашћења државног апарата. Но, то је данас стварност на коју модерно друштво, али и државе, немају адекватан одговор. На интернету се одвија велика већина светске економско-културне размене, а инструменти путем којих се те размене врше су у рукама приватника и њиховог приватног капитала. Само још фали да нам наша (виртуелна) душа буде у њиховим рукама...  

Додатан проблем је подједнако очигледан и присутан. Отуђење и, могло би се рећи, дехуманизација друштва узима маха. Младима су очи упрте у екране, уместо једни у друге. Фабриковани е-го и е-гзистенција замењују Богом дат его и егзистенцију. Пажња је усмерена ка виртуелном уместо ка стварном. Другим речима, пажња се скреће са постојећег ка измишљеном, сањаном. Додатно уткивање нашег друштва у фризирану електронску стварност неће помоћи разним кризама 21. века.

Такође, иако се на први поглед чини да је реч о дигресији, проблем губитка компетентног извора става, мишљења и обавештења ће сигурно да буде знатно погоршано интеграцијом свих облика интернет система за дисеминацију речи. Некада се знало ко је позван шта да каже и које квалификације та особа мора да поседује да би јој се уопште допустило да штогод од друштвене користи прозбори. Конвергенцијом, то јест сједињавањем медија се то васпитање, које је итекако од јавног значаја, изгубило. Свако ко има приступ интернету може свету обелоданити шта год пожели са истом делотворношћу и са истог „подијума“ (друштвене интернет платформе).

Незналица дели позорницу са зналцем, али будући да је „празнија тиква безобразнија“, чује се много гласније од умног кога савест и васпитање спутавају да буде наметљив. У свету у коме је завладала „инстант“ порнографија, при чему мислимо на изворно значење те старе латинске речи – оно што је лишено нијансе и уметничке врлине, чини се да умрежавање грлатих псеудоинтелектуалаца и свезналица никако не може да буде од користи за опште добро.

Током протеклих пар дана, неки су, говорећи о метаверзуму, рекли да се ради о револуцији, а вала има чак и оних који су употребили реч еволуција. Тешке речи. Еволуција је ипак унапређење, развијање нечег. Да ли таквој речи има места у дијалогу и расправи о метаверзуму? Закерберг и остале самокрунисане светлоноше новог доба су сигурне да ће да учествују у (р)еволуцији. Срећом да се Бог смеје док човек планира, јер васионска промисао ипак њему припада. У том смислу, погледајмо објективно и без горчине вест о којој овде говоримо у ширем контексту.

Човек, као самосвесно и осећајно биће има природан нагон да шири своју врсту, кроз прокреацију и освајање простора у коме ће то потомство наћи ухлебљење. Попут преласка великих океана, нужно ће човек закорачити, кад-тад, у истраживање космоса. Тада ће му свака технологија, која обезбеђује већу вероватноћу умењења ризика по живот и здравље, добро доћи. Вежба вантелесног присуства јединке и групе у одређеном амбијенту, ће сигурно наћи оправдање за будуће изазове које чекају наше потомке. У том смислу, овакви експерименти који се данас чине као сами себи циљ, ће једног дана бити посматрани као симпатични први кораци наше цивилизације ка, за сада, неслућеним технолошким решењима. Притом, сасвим је сигурно да је метаверзум само један у низу таквих будућих друштвених покуса. Сваки оглед и свака вежба има своје лоше последице, промашаје, а понекад и трагедије. Дакле, треба свести помпезну вест о метаверзуму на меру која јој припада.

Једно је сигурно, свака иновација од друштвеног значаја мора да буде смештена под надзор институције чији основни задатак није зарада, већ друштвено добро. Једино ће тако човечанство избећи да метаверзум и будући слични друштвени пројекти не постану метастаза лудила, већ, надајмо се, метаморфоза човечије зрелости. Једино тако ћемо бити сигурни да ћемо, чак иако икад, далеко било, заиграмо са ђаволом шареним поплочаним метастазама метасветова, доћи до светлости на крају тунела сопствених заблуда.

Но, док чекамо епилог ове најављене научнофантастичне одисеје, намеће се питање - шта је мета на коју циља Мета?

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

БОНУС ВИДЕО - Фејсбук забранио ширење "највеће теорије завере на свету"

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (0)

ECOMONDO: Централно место за дијалоге о одрживим праксама, технолошким решењима и иновацијама