РАСАДНИК ЗНАМЕНИТИХ СРБА НАПУНИО 230 ГОДИНА: Карловачка гимназија данас прославља велики јубилеј

ДА није било одлучности митрополита Стефана Стратимировића (1757-1836) и дарежљивости чувеног карловачког грађанина, трговца Димитрија Анастасијевића Сабова, питање је да ли би у срцу српске културе и духовности, Сремским Карловцима, пре равно 230 година била основана прва српска, надалеко чувена Карловачка гимназија.

Фото Н. Карлић

Све то пре више од два века Повељом од 11. октобра 1791. одобрио је цар Леополд Други у време Хабсбуршког царства.

Од тада и Јована Гроса, првог њеног директора, до данашњег Бранка Стојкова, који је као и многи његови претходници прешао пут од ђака ове школе, професорске каријере у њој, до њеног руководиоца, кроз гимназију су прошле хиљаде и хиљаде ученика. Многи наши знаменити људи били су карловачки ђаци и професори, а међу њима и Бранко Радичевић, Васа Стајић, Јован Стерија Поповић, Милан Јовановић Батут, Јован Живановић, Борислав Михајловић Михиз, Дејан Медаковић, Вида Огњеновић...

Ни данас не мањка интересовања за школовање у чувеној гимназији.

Фото Н. Карлић

Додуше, због ситуације са пандемијом ковида 19 прослава јубилеја биће другачије од претходних, али ће свакако бити свечано. Хор ће отпевати песме на стихове најславнијег ђака, Бранка Радичевића.

- Школа је пролазила кроз разне периоде, ратове, болести, различита уређења, али је опстала - каже директор Стојков.

Митрополит Стратимировић, Фото Н. Карлић

- Добро је што смо увек били свесни лепе традиције, а прошле генерације не заборављају своју Гимназију и радо долазе.

У години великог јубилеја, Музеј града Новог Сада је уприличио две изложбе о најстаријој гимназији код Срба, представљајући њен богат и занимљив историјат од почетака у старим зградама у Нормалној, а потом и у Латинској школи, одакле се после века, захваљујући браћи Анђелић, преселила у ново, садашње здање. Изграђено је према пројекту будимпештанског архитекте Германа Анђелића и његовог брата Стевана у стилу српских средњовековних манастира.

Изложена су разна документа, ученичке свеске, Повеља цара Леополда Другог, печат са грбом Карловачке гимназије, кључ од капије школе, фотографије директора, матурски панои, међу којима је и онај на којем је са друговима Паулина Маширевић, прва девојка која је јуна 1918. положила испит зрелости, и то са одликом. Њен пример следиле су Олга Милић и Теодора Петровић. Штап и шешир означавали су доба зрелости и време матуре.

Фото Н. Карлић

Фото Н. Карлић

- У првој школској години у Гимназији је радио само припремни разред - објашњава нам др Гордана Петковић из Музеја града, која је заједно са Дејаном Ђурђићем, професором историје у Гимназији, приредила изложбу у Завичајном музеју у Сремским Карловцима, која ће бити отворена до септембра 2022.

- До средине 19. века Гимназија је била шестогодишња школа, а седми и осми разред уведени су 1852. и 1853. године.

Најстарија гимназија у српском народу, према речима Дејана Ђурђева, препознатљива је и по својим збиркама, библиотеци, фондовима и закладама. Захваљујући даровима и ангажовању великих српских сликара, створена је значајна збирка портрета архијереја, директора, професора и добротвора Карловачке гимназије.

- Библиотека располаже фондом од 18.198 књига - са поносом истиче Ђурђев, иначе професор историје у Карловачкој гимназији, додајући да су много књижевници и научници прве примерке својих дела, директно из штампе, поклањали Гимназији.

- Једно од малобројних фототипских издања Мирослављевог јеванђеља из 1897. Гимназији је поклонио краљ Александар Обреновић приликом посете. Своју библиотеку је поклонио и Теодор Радичевић, као и веома вредне примерке из колекције свог сина, песника Алексеја (Бранка) Радичевића.

Фото Н. Карлић

Ништа мање није познат и чувени хербаријум природњака и минеролога Андреја Волног, који је предавао природне науке. Страст према сакупљању биља делио је са својим ђацима, те су заједнички боравили у природи где су се такмичили ко ће пронаћи ређи примерак одређене биљке. Његов хербаријум се сматра вредним доприносом ботаници и представља заштићен споменик природе.

Фото Музеј града

* * * * * * * * * * * *

Заклетвом против алкохола

НА крају 19. и почетком 20. века, тадашњи директор Радивоје Врховац да би ђаке усмерио да корисно проводе време у литерарним дружинама попут "Стражилова", упустио и у борбу против алкохола у школи.

- Била је успешна у тој мери да се развио антиалкохоличарски покрет, до тачке када је основано апстинентско ђачко удружење "Будућност", а чланови су приликом учлањења полагали заклетву да до краја школовања неће окусити ни кап алкохола.

* * * * * * * * * * * *

Строга правила

У ШКОЛИ су била прописана строга дисциплинска правила, и толико детаљна да су одређивала ђацима места за шетњу, као што су према Варадинској чесми, пут на Банстол, Матеј и Ешиковац, у Стражиловску шуму и на Магарчев брег. Директор Јован Пантелић је средином 19. века забранио купање на Дунаву, јер је било случајева утапања гимназијалаца.

* * * * * * * * * * * *

Свети Сава

ОД 1860. године била је уведена прослава Светог Саве и од тада је сваког 14. односно 27. јануара у Гимназији прослављан овај празник. Прво је одржавана свечана литургија, а затим је свештенство у орнату, са ђацима и грађанством, као литија, одлазило у школу, где је свећена водица.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације