ВЕРАН МАТИЋ: Како је настао предлог измена Кривичног закона везан за заштиту новинара?

НОВИНАР Веран Матић огласио се на тему измена Кривичног законика које се последњих дана проблематизују путем различитих текстова и интервјуа.

Фото Танјуг

- Овим текстом не желим да улазим у тематику која надилази кривично-правну заштиту безбедности новинара, нити имам претензије да будем нечији адвокат. Примећујем да претходних дана у домену онога што је у сфери мог интересовања, постоје спекулације да ли је у питању још једна ујдурма владе и државе? Пошто сам био директни сведок настанка иницијативе и досадашње реализације, покушаћу да хронолошки посложим чињенице како би се боље разумели мотиви за настанак овог предлога.

Стална радна група за безбедност новинара постоји више од четири године. Настала је Споразумом о сарадњи Републичког јавног тужилаштва, Министарства унутрашњих послова и свих релевантних новинарских и медијских удружења (НУНС, УНС, АНЕМ, НДНВ, Локал пресс, АОМ и Асоцијације медија). У својству посматрача, у рад Групе од њеног настанка, укључен је и представник Мисије ОЕБС-а у Србији.

Један од најважнијиих циљева ове Групе је да се „установи систем мера за обезбеђивање ефикасније кривично правне заштите новинара“. Одлуке се доносе консензусом. Документа о раду Сталне радне групе је могуће пронаћи на порталу безбедниновинари.рс

Током рада ове Радне групе, поред осталог, направљена је и детаљна Анализа Кривичног законика и донет је Закључак о  кривичним делима која могу бити извршена према новинарима. То је било веома важно с обзиром да се на почетку сматрало да се ради о само три кривична дела. На крају је утврђено да их има чак 35. Кроз анализу кварталних извештаја које припрема Републичко јавно тужилаштво, и анализу   појединачних случајева, заједнички смо закључили да судска пракса елиминише низ случајева угрожавања безбедности новинара, на начин да се починиоци ослобађају са образложењем да нису испуњени услови за постојање неког од кривичних дела предвиђених КЗ-ом, због чега се пријаве одбацују.

Тако је током 2020. године направљен Акциони план Сталне радне групе, који предвиђа 11 активности, међу којима се налази и Анализа потенцијалних измена Кривичног законика како би се унапредила заштита новинара. Ове активности обухватале су и она дела због којих се новинари не осећају безбедно, уз истовремено прецизирање или проширење надлежности појединих постојећих чланова.

Сви чланови СРГ подржали су предлог представника ОЕБС-а, да ова организација ангажује водећег „кривичара“ у земљи, професора Правног факултета Зорана Стојановића, са којим је организован заједнички састанак, како би сви чланови СРГ изнели своја виђења разлога за промене КЗ и конкретне идеје. Представници медијских и новинарских удружења доставили су и проблематичне случајеве несанкционисаних претњи, као и других, њима познатих облика угрожавања безбедности.

На самом почетку овог процеса, на образложени предлог професора Стојановића, закључено је да не би требало користити исти механизам као у случају заштитие адвоката, које штити посебан члан Кривичног закона. Наиме, у случају адвоката, лако је установити ко је адокат, пошто је неопходно имати положен правосудни испит, док је у случају новинара немогуће искористити такву врсту позитивне дискрминације у односу на друге професије.

Први предлог професора Стојановића је анализиран више пута на СРГ. Додатни предлози медијске заједнице у потпуности су прихваћени, на обострано задовољство.

Крајем прошле године, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић основала је Радну групу за заштиту и безбедност новинара. Идеја је била да она буде комплементарна Сталној радној групи која, између осталог, није имала могућност сталног реаговања јавним иступима када се догоди угрожавање безбедности. На састанку Радне групе за заштиту и безбедност новинара представљена је усаглашена иницијатива за промену Кривичног закона представницима Владе, уз упознавање са мишљењем професора Стојановића о могућностима измене КЗ-а, при којима би тај документ могао да буде узет као полазна тачка за даље кораке.

И на овој РГ је мишљење професора усвојено као добро решење које треба ставити у процедуру усвајања, без било каквих измена од стране представника владе у овом телу. Када се поставило питање да ли ће се чекати измене КЗ-а како би се ускладио са евопским стандардима (рок за те измене је крај 2022. године), представници УНС-а и АНЕМ-а су предложили да се измене усвоје раније, пошто је годину дана дуг период, имајући у виду да се проблеми са угрожавањем безбедности новинара гомилају.

У том смислу је и сугерисано Министарству правде да се започне процес усвајања овог предлога унутар самог Министарства, како би се отворила јавна расправа и покренула даља процедура кроз владу и скупштину. Током јавне расправе, поменуити предлог је још једном дебатован у оквиру медијске заједнице, релевантних медијских и новинарских удружења, а потом је све поновљено када су, поред новинара, позвани и представници невладиних организација. На овим састанцима није било неких нових битних предлога или замерки на предложена решења.

***

Пре десетак дана је кренула кампања против поменутих измена, са предзнаком да је то још један атак на слободу говора, медија и новинара. У досадашњим реакцијама, осим критике, није било нових предлога и решења. Као да је превладао  закључак да овакав Кривични закон не треба мењати иако би се и на тај начин решили проблеми везани за бројне претње према новинарима, нарочито на друштвеним мрежама, сајтовима, директним порукама…

***

Пре неколико година, у Шведској је на државном нивоу урађена анализа претњи у јавној сфери и направљен је Акциони план за борбу против говора мржње, претњи и насиља према јавно изабраним личностима, новинарима и културним радницима. Већ постоје искуства из промена које су прављене – од измена закона, до низа других активности у свим сферама друштва. У Норвешкој имамо и експериментални пример унутар полиције, где постоји јединица за превентивне активности.

Мислим да је важно да и ми у Србији учинимо све што је могуће како би се смањило угрожавање безбедности новинара и медијских радника, као и свих других учесника у јавном животу. Очигледно је неопходно да се продужи време за јавну расправу, како би се разјасниле све недоумице, али и како би се отворио додатни простор за неке нове идеје које би унапредиле кривично-правну заштиту безбедности новинара. То ће бити и мој предлог Министарству правде и Влади Републике Србије - пише Веран Матић.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

(Јавнисервис.нет)

Препоручујемо

Друштво

0 1

САКУПЉЕНО 30 ТОНА ХРАНЕ: На Пупинов рођендан обележен национални дан давања

09. 10. 2021. у 16:45

Друштво

0 14

КОРОНА РАЗОРИЛА ЈОШ ЈЕДНУ ПОРОДИЦУ: Преминуо возач Хитне помоћи - изгубио супругу и мајку за седам дана, отац још увек у болници

27. 10. 2021. у 16:50

Друштво

0 0

ЗА ДАН ИЗДАТО 7.000 КОВИД ПРОПУСНИЦА: Навала на шалтере Поште откако су уведене нове мере

27. 10. 2021. у 13:18

Друштво

1 1

КОН О ПРЕТЊАМА И УВРЕДАМА: Нисам уплашен, али забринут јесам - Спреман сам да се жртвујем за Србију

27. 10. 2021. у 09:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације