РАМПА ГЛАВУ ЧУВА, А ЖУРБА ЈЕ - КВАРИ! Од 2019. на укрштањима путева са пругама догодила су се 124 удеса

ЦРВЕНИ аутомобил прилази пружном прелазу у Лајковцу, тачно у 19 сати, четири минута и 14 секунди. Иако се рампа спушта, возач је - шест секунди касније - тик уз колосек. За још само девет секунди "дотутњао" је воз...

Фото: Printskrin

Следећа секвенца са надзорне камере "Инфраструктуре железнице Србије" показује шокираног возача који проверава за колико је избегао блиски сусрет са композицијом.

А за непуне три године - од почетка 2019. до 30. септембра 2021 - догодила су се укупно 124 удеса и разне несреће на укрштањима путева са пругама. Познат је и црни биланс: настрадало десеторо, а повређено 50 учесника у саобраћају.Истраге су показале да су у само два два случаја одговорне биле и "Железнице".

Највећи број удеса и незгода на годишњем нивоу, у 21. веку, догодио се 2001 - 114. Највише повређених је забележено четири године касније - 56, а највише погинулих је било 2002 - 28.

Фото: Printskrin

У чак 99,7 одсто случајева, за удесе и незгоде са смртним исходом или разним повредама одговорни су били људи за управљачима друмских возила, они који нису поштовали сигнализацију и саобраћајне прописе. Безбедност на путним прелазима, дакле, фактички није железничко-техничко питање, већ најчешће проблем самодисциплине и саобраћајне (не)културе возача.

А, они често заборављају да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1.000 метара. Кад угледају воз - већ је касно за било какву реакцију. Ипак, аутомобили, па и читави шлепери мимоилазе полубранике, а пролазе и кад је рампа спуштена!

Две фазе ризичног понашања у Великом Борку, упркос сигнализацији и полубраницима, Фото Принтскрин

- Неретко се аутомобили заглављују у колосеку, или слете с коловоза у зону пруге - прецизира представник за медије "Инфраструктуре железнице Србије" Ненад Станисављевић.

- Чести су и случајеви бахатости, односно претеране самоуверености возача друмских возила који се упуштају у критичне и опасне ситуације. Као да потцењују чињеницу да се возови данас, на многим пругама, крећу брзином и до 100 километара на сат, односно знатно брже него раније.

На српским пругама, при томе, постоји укупно 2.118 путних прелаза, од којих је 411 неактивних. Ипак, сви су на неки начин обезбеђени. Укупно 522 укрштања путева са колосецима имају сигнално-сигурносну опрему, а осталих 1.596 "покривају" елементи вертикалне саобраћајне сигнализације - Андрејин крст и знак "стоп".

- Иако је у свести људи дубоко укорењено схватање да је обезбеђен само онај путни прелаз који има рампу, није тако - тврди Станисављевић.

РИКВЕРЦ Трагедија на истом месту избегнута у последњем тренутку, Фото Принскрин

- Уколико нема сигнално-сигурносне опреме, ни знакова вертикалне сигнализације, онда се и не ради о регуларном, већ о "дивљем" прелазу који и не представља путни прелаз. С друге стране, сагледавајући све економске и технолошке аспекте, не постоји реално оправдање да сви путни прелази буду осигурани аутоматским уређајима. Уосталом, нигде у свету сви прелази нису обезбеђени рампама, а у Европској унији, од укупно 105.300 њих, рампама је обезбеђено око 53 одсто.

Фото Б. Рајчевић

На српским пругама данас је, срећом, постављено и 140 видео-камера, а овом врстом надзора је "покривено" и 57 путних прелаза преко шина. Тако се дошло до непобитних доказа да је ломљење сигнализације свакодневна појава...

- На годишњем нивоу, возачи друмских возила сломе око 2.000 рампи широм Србије. Када томе додамо и ситуације у којима су возачи бахатим управљањем оштетили уређаје путних прелаза, као и ситуације у којима путни прелази не раде због крађа делова железничке инфраструктуре, то за 12 месеци даје невесели биланс од око 4.000 кварова. И, док су стручне службе "Инфраструктуре железнице Србије" техничке кварове на прелазима отклањале углавном у интервалу од 90 до 120 минута, санирање штете настале због оштећења уређаја је трајало просечно око 15 дана. Јер, потребно је набавити опрему и уградити је да поново служи сврси, а то је безбедност у саобраћају - закључује Ненад Станисављевић.

Ненад Станисављевић, Фото Танјуг

До Суботице без укрштања

НА прузи од Београда до Суботице, на којој ће возови моћи да се крећу и брзинама до 200 километара на сат, неће бити ниједног укрштање пруге и пута у нивоу. Сви путни прелази биће решени вијадуктима, подвожњацима, надвожњацима и другим објектима на прузи.

- То је саобраћајни и техничко-технолошки стандард за функционисање железничког саобраћаја на овој, као и на другим будућим пругама за велике брзине у Србији - објашњава представник за медије "Инфраструктуре железнице Србије", уверен да ће тиме безбедности саобраћаја у нашој земљи бити подигнута на највиши ниво.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације