ФЕСТИВАЛСКА НЕДЕЉА НОВОСТИ: Меша је жижна тачка наше културе - лауреати о значају овог признања (ВИДЕО)
ПОВОДОМ 68. рођендана „Вечерњих новости“ наша кућа организује НЕДЕЉУ НОВОСТИ од 11- 16. октобра.
У оквиру Онлајн фестивала "Новости", који наш лист организује поводом 68. рођендана, вечерас је уприличена књижевна трибина "Мешиним путем" у Атријуму Народне библиотеке Србије. О Мешиној награди, као и о карактеристикама и дометима савремене српске поезије и прозе, говорили су добитници овог престижног признања. Догађај је уживо преношен на нашем порталу www.novosti.rs.
Домаћин трибине био је Владимир Пиштало, в. д. управника Народне библиотеке Србије и наш славодобитник, коме је Мешино одличје припало 2019. за књигу "Значење џокера".
- Меша је веровао у мудрост - рекао је Пиштало. - То је старинска особина као из доба Марка Аурелија. Данас се људи више изјашњавају него што промишљају. Меша је више мислио него што се изјашњавао. Мало људи је критично према Меши и он је жижна тачка наше културе.
Пиштало је истакао да су наградом "Меша Селимовић" овенчана многа дела за памћење. И изразио наду да ће слична трибина бити одржана на истом месту следеће године. Окупљање у НБС била је прилика да се присетимо и наших добитника који више нису са нама. У тој прворазредној књижевној репрезентацији су Милорад Павић, Слободан Селенић, Светлана Велмар Јанковић. Радослав Братић, Иван В. Лалић, Антоније Исаковић, Добрица Ћосић, Добрило Ненадић, Данило Николић, Стеван Раичковић и Новица Тадић - писци који су увеличали награду "Меша Селимовић".
- Време је убрзано, а количина информација све непрегледнија, укључујући и књиге, штампане, електронске и онлајн издања - каже прошлогодишњи добитник Игор Маројевић, који је признање добио за роман "Остаци света". - Данас је много и плодне српске прозе, при чему као мерило не узимам огроман број домаћих романа, који је мање последица духа времена него мањка читања и вишка времена. Филтер домаће књижевности је углавном строг и мало тога од савремене продукције ће да пропусти у некој коначници којој нећемо присуствовати. Ако у дотичном контексту има места за било какав говор о кризи, он је много више примењив на инфраструктурна него на стваралачка питања.
"Мешиној" награди посебан квалитет дале су награђене песничке књиге. Војислав Карановић, који је "Мешу" добио 2003. за збирку поезије "Светлост у налету" говорио је о укрштању различитих песничких гласова.
- Савремена српска поезија у себе укључује екстатичне узлете, на трагу романтичарског песничког искуства, али и иронију, разне облике хумора, често и пригушени сарказам. Једно до другог стоје дела која славе живот у малим срединама и дела која бележе тамну замршеност урбаног живота. Већина данашњих песника свесна је тога да песма настаје као укрштај мисли и осећања, разума и маште. И да се у темељу савременог песничког језика налази и дело песника који је развио теорију укрштаја, дело Лазе Костића - сматра Карановић.
"Грађани, сачувајте породице, школе, пољопривреду, пчеларство, синдикате, болнице, а за поезију не брините", поручио је књижевник Енес Халиловић, чија је песничка књига "Зидови" била најбоља 2014. године.
- У Србији многи о поезији причају као о појави која се бори да не умре или о нечему што је мртво - рекао је Халиловић. - Они нас песнике терају да њима доказујемо како поезија није мртва, а ја још нисам видео њихов доказ да је поезија мртва. Наши песници још увек експериментишу и певају без жеље да се песништво оконча. Многе наше песме немају ни вишка ни мањка. Поезија је прецизна као геометрија, говорио је Флобер и, тврдим, ми имамо таквих, истинских песама. Време у којем живимо не брани нам да певамо о њему. Има и оних песама које су слика тренутка. Нема их много, али постоје. Платон је поезију видео као чињеницу која је ближа истини него историја. Историје у свету има све мање, а поезије има баш онолико колико нам треба.
Иван Негришорац, који је "Мешу" добио за збирку поезије "Камена чтенија", нагласио је да је част добити награду која носи име Меше Селимовића, "јер је он човек који је увек усправно ходао кроз живот, чак и кад је био излаган разноврсним притисцима":
- Сећам га се некако готово пред смрт како је ходао праве кичме, усправан, а истовремено на његовом челу сам видео танку жилу куцавицу. Она је говорила колико је сензибилан, а кичма је говорила супротно. То се види у његовом јасном сагледавању, питање свог личног народа који је себе дефинисао као Србина муслиманске вероисповести. Такав његов став је мени служио и служи као кључни оријентир.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
МИРО ВУКСАНОВИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ "МЕША СЕЛИМОВИЋ" ЗА РОМАН "СЕМОЉ ЗЕМЉА"
Награђивање као животно дело
РЕДОВНА је појава, код нас и другде, да заслужни људи у разним областима добијају награде за животно дело, али у Србији постоји један човек за кога поуздано знам да му је награђивање животно дело. Он је новинар. Награду добијају писци. Не значи да тај новинар нема своје животно дело, напротив, он и последњих неколико година, као пензионер, без накнаде, више ради од неких који су млади. Још увек ужива да први објави ко је добио Андрићеву награду, ко је постао академик, ко је изабран за управника националне установе културе. Има свој круг који "покрива" и жели да буде у његовом центру. Има, дакле, особине новинара са угледом и искуством.
Али, кад се помене награда "Меша", он устрепти, говори живље, очи му се зажаре, оживе и његови увек једнаки бркови. Види се да му је посао награђивања за књигу године постао страст. Сведочим да је тако од 1988, кад је награда основана, до године када је додељена 33. пут. Знам како сам пратио жирирање, знам како ми је било кад сам награду добио и знам какву пажњу имам у свим годинама после тога. Примио сам доста награда, могу да поредим и тврдим да је реч о изузетку.
Тај изузетак има неколико правила. Прво правило је у имену великог писца које награда носи. Одабран је пример за углед, јер је Меша Селимовић такав и као књижевник и као човек. Друго правило је да награду додељује велики жири који је некад имао и више од осамдесет чланова. Сваки од њих бира по пет књига. Заступљени су у избору сви жанрови - поезија, проза, критика, есеј, књижевна историја. И такво правило је изузетак. Писац може да добије награду само једном. Сваки глас је образложен. Свако образложење излази у "Вечерњим новостима", где се уредници смењују, од Брајовића и Вукотића до Вучелића, а изузетак остаје исти.
И увек, у свим годинама, од 1988. до 2021, видимо истину која се ретко истиче - да у многим пословима где учествује много људи увек постоји један кључни човек као што у текстовима постоје кључне речи. Свуда где је континуитет нетакнут, где све иде по истом реду, посао обавља иста рука. Чим се рука промени, промени се и посао. Овде није реч о политичким мандатима, овде је реч о култури и награди за књижевност. И овде је, од почетка, реч о истом новинару и о истом човеку који тридесет и три године са истим ентузијазмом организује укупан посао који држи углед и утицај Награде "Меша Селимовић". Овде је, дакле, непрекидно говор о човеку који се зове Драган Богутовић, кога сви зову Богут, како и сам за себе каже, за кога се зна да је велика књижевна награда његово животно дело, за кога у шали говоре да би се то звала Богутова награда да Меша Селимовић није писац какав јесте.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ, ДОБИТНИК "МЕШЕ" ЗА "ЛИМУНАЦИЈУ У ЋЕЛИЈАМА"
Куда иде српско књижество?
СРПСКО ми се књижество, у животу и у сну, самосаздава у Белу кулу са непребројивим мноштвом биљурних прозора, камених ружа, доксата и цветних веренди, са којих се, по Дучићу, на оба света може гледати. Не знам колико је те Куле темељ дубоко (премда поимам да плитак темељ такво здање, ни у духовној равни, не би обдржао!), нити наслућујем до којег ће неба домашити њезин незасвођени врх, али знам да душевног градива неће понестати и да су се упокојени неимари са живима одавно сродили, додајући једни другима цигље и у сасудима малтер, који и по црном хлебу кадшто размазују, као зидарски доручак, за невољу љуту...
И докле год у мени просијава описане Куле расцветала слика, узалудним ће ми се чинити питање: Куда иде српско књижество? Или: Какво је у српском књижеству тренутно стање? - почем се "тренутно стање", о књижеству ако је говора, може исправно свиђати тек кроз неколико векова, па се са одговором не мора брзати, а првог питања што би се тицало, нема недоумевања: Оно што је ка Небу управљено, укриво неће ударити, какав је са Белом кулом српског књижества случај, уз знање да се у тој Кули и около ње стекло, и у напредак се стиче, све што Србима треба - за црне дане и штуре године!
А са једне од високо узнетих осматрачница, са описаних докстата и веранди, "гледајући доље на друмове", лако је разабрати, у животу и у сну, да и нови зидари, путем Светог Саве, "на суђено место" одасвуд пристижу, пртећи аргатске торбе у којима су, меште "фангли" и мистрија, црн мурећип и бела хартија...
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ, ДОБИТНИК "МЕШЕ" ЗА "ТОП ЈЕ БИО ВРЕО"
Сизиф из Ивањице
НИ у Ивањици, ни у околини, нема човека који не зна Шиљу, газду кафане "Под трешњом", где се одлично једе, а још боље пије.
Чули су за Шиљу и његову кафану и многи који живе далеко, а ко је тамо једном био, никада ни трешњу ни њеног газду није заборавио, и пожелео је да опет сврати.
Е, речени Шиља, који, баш као и његови гости, воли да поједе, а још више да попије, има бицикл.
А има и брата.
Брата у Ивањици зову Рус.
Док је Шиљна кафана "Под трешњом" на брду изнад Ивањице, па Шиља воли да се са свог брега до центра спусти на поменутом бициклу.
А пошто, као што рекосмо, воли добро да попије, што не чини само у својој кафани, него и шире, често се деси да претера.
И онда му се не да да се на бициклу пење тамо одакле се спустио.
Следећег дана, Шиљин бицикл до Старе трешње узбрдо враћа Шиљин брат.
Ког зато не зову само Рус.
Него и - Сизиф.
Како у Ивањици, тако и у савремној српској прози.
Неки терају бицикл низбрдо,
Неки га гурају узбрдо.
А неки од тога, са све мање успеха, покушавају да направе фаму.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
МИЛИСАВ САВИЋ, ДОБИТНИК "МЕШЕ" ЗА LA SANS PAREILLE
Поделе у прози
- Оснивањем награде "Београдски победник" продубљује се поларизација у нашој прози, првенствено на тематском-садржајном плану - сматра Милисав Савић, који је са књигом La sans pareille 2015. победио у надметању за "Мешу". - Критичари наклоњени опозицији форсирају текстове са радикалном критиком власти, и бивше и садашње, уз носталгично призивање Југославије и оплакивање њеног крвавог распада, за шта се углавном окривљују Срби. Критичари блиски режиму акцентују текстове са другачијом визијом ратних и поратних дешавања: над Србима је извршена медијска сатанизација, проглашени су агресорима само зато што су бранили просторе на којима су вековима живели, при томе се заборавља да је у оба светска рата Србија била на страни победника, по цену великих људских жртава. Ни први ни други приступ није споран. Чак је у поетичком кључу обе струје настало неколико ваљаних и провокативних остварења.
Савић сматра да је већи проблем овакве поларизације то што многа прозна дела млађих писаца, која избегавају и једну и другу матрицу, остају непрочитана и непримећена:
- Награде "Београдски победник" и "Нинова" су у очигледној колизији. Десило би се пријатно изненађење, на ивици чуда, ако идуће године исти роман добије и једну и другу. То би био поуздан знак да има наде за праву књижевност.
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ЊЕНИ СУ БИЛИ ПРОТИВ БРАКА: Имала је 16 лета када се удала за Палму - љубав опстала до краја живота
Вечерас је у 64. години, после краће болести, преминуо Драган Марковић Палма.
22. 11. 2024. у 20:49
Коментари (0)