БЕЗ КРОВА, А НЕ МАРЕ ЗА СТАРОСТ: Четвртина свих регистрованих бескућника у Србији припада популацији старијој од шездесет лета

РАДМИЛА је била бескућник. Када је тим једне хуманитарне организације пронашао на улици, била је видно исцрпљена. Открила им је да има рак и да је била на листи за операцију, али је скинута. Интервенција је планирана за мај прошле године, у Институту за онкологију. Из Института су покушали да је пронађу на пријављеној адреси, али нису успели, па су је уклонили са листе. Радмила је, наиме, у марту постала бескућник јер више није имала чиме да плати станарину!

Фото Н. Скендерија

Контактирано је са социјалном службом у Институту, заказан јој је нови термин, обезбеђени су потребни упути и оперисана је у августу. По изласку је наставила да прима терапију и примљена је у један од домова за старе. Нажалост, њено стање се убрзо погоршало и преминула је.

Ова жена само је једна од бројних старијих бескућница у Србији. Њихов број у целом свету расте још од економске кризе, пре деценију, а затим још више од почетка пандемије короне. У попису из 2011. прикупљени су подаци о 18.287 домаћих бескућника, од чега 97,6 одсто чине секундарни, односно они који живе у објектима настањеним из нужде као што су шупе, бараке, шлепови, картонска насеља. Остатак су примарни - они који живе на улици и у парковима.

Колико данас тачно има људи без крова над главом нико не зна. На том последњем попису, као примарни уписани су само они који су у тренутку кад су дошли пописивачи затечени у центру за социјални рад или прихватилишту. Њихов број је био 445.

Процене су да се број људи без дома у целој земљи креће између 5.000 и 15.000, а бар четвртина су старији од 60 година. Највише их је у распону између 55 и 65 лета.

Међу бескућницима, према подацима хуманитарне организације АДРА, па и најстаријим, далеко је више мушкараца него жена. Оне теже остају без крова над главом. Обично нађу привремени боравак код пријатеља или рођака. Људи завршавају на плочнику из разних разлога. Међу њима има и пензионера, некадашњих професора, службеника, али и оних који никада нису нигде радили. Има и оних са менталним обољењима о којима брине, посебно кад су у годинама, бескућничка заједница.

- Неки су нижег образовања и имали су слабије плаћен посао, без своје куће или стана. Када су остали без примања, изгубили су и смештај. Други су некада били породични људи, који су завршили у парку или хаустору кад су им пропала предузећа. Поједини се боре са алкохолом или дрогом. Имали смо случај старије особе са Звездаре која је због породичног насиља изабрала улицу - каже Игор Митровић, из АДРЕ, и додаје да око 10 одсто ових људи, уз пружену помоћ, успе да се интегрише. То су махом нешто млађи. Старији често одбијају и здравствену помоћ. Али, ако виде да неко показује бригу за њих, то се мења.

Више од 39 одсто примарних бескућника, без икаквог смештаја, су хронични болесници. У то, логично, спадају највише најстарији. Обично пате од болести кардиоваскуларног или респираторног система, или менталних поремећаја и зависности. Бескућнички стаж "најупорнијих" креће се између 10 и 15 година.

- На евиденцији Градског центра за социјални рад у 2020. години било је 162 бескућника који су нам се обратили по различитим основама, од чега је 100 особа старости од 26 до 64 године, 49 је између 65 и 79 година, а 13 их је од 18 до 25 година - кажу у ГЦСР.

Како наводе, то су, најчешће, људи који су остали без имовине из различитих разлога, затим они који не могу или не желе да одрже и стекну сталан посао и смештај, самци са изузетно ниским или никаквим примањима, зависници од психоактивних супстанци, алкохола, коцкања, људи из "разорених" породица или са компликованим породичним односима, потом бивши затвореници, појединци из избегличке, расељеничке или мигрантске популације, као и они који су одабрали такав начин живота и одбијају помоћ и подршку.

Људи који немају кров над главом, нити основна средства за живот могу да се јаве центру у општини у којој бораве, или да то учини неко у њихово име.

Фото М. Анђела

- Градски центар свакодневно предузима неопходне мере ради заштите свих корисника, посебно најугроженијих - наводе у ГЦСР, и додају да могу да помогну у обезбеђивању бесплатних оброка у народним кухињама, регулисању личних докумената и пријаве пребивалишта, обезбеђивању смештаја у Прихватилишту за одрасла и стара лица или некој од установа социјалне заштите.

ДОЂУ ДА ЈЕДУ

УДРУЖЕЊЕ "Излазак" има дневни центар у Земуну, а према речима Монике Жугић, координатора, осим класичних бескућника, који код њих долазе, има и пензионера са изразито малим примањима, који им се јављају због бесплатних оброка. Око 20 одсто њихових корисника су старији од 60, али и остали, због тешког живота, каже Жугић, изгледају старије.

ПРВА ЖРТВА КОРОНЕ

ПРВА жртва короне био је управо један старији бескућник. Многи од њих имали су, како сазнајемо, ковид који су прележали на ногама, јер се лекарима нису ни обраћали. Неки су од последица вируса преминули због бројних придружених болести.

Препоручујемо

Београд

0 0

ИЗЛЕТ ЗА БЕСКУЋНИКЕ НА КОШУТЊАКУ: Прихватилиште и град ће организовати и посете позоришту и зоо врту

15. 07. 2021. у 06:47

Београд

0 0

У "ДРУМОДОМУ" ТУШ И ПОДРШКА: Предах од врелине и тешког живота бескућници налазе у специјалном аутобусу

29. 06. 2021. у 06:51

Култура

0 0

НЕ УМЕ ДА ПРОСИ: У биоскопу "Балкан" премијера документарног фила "Бескућник денди" Југослава Николића о уметнику који је завршио на улици

10. 05. 2021. у 12:49

Друштво

1 8

ПАТРИЈАРХ ПОСЕТИО ТИРШОВУ И РУЧАО СА БЕСКУЋНИЦИМА: Поглавар српске цркве на Васкрс примером показао шта је најважније (ФОТО)

02. 05. 2021. у 17:57

Србија

0 0

БЕСКУЋНИЦИ БЕЗ ДРУЖЕЊА: Корона отежава рад свратишта за одрасле у Новом Саду

22. 03. 2021. у 12:25

Злочин

0 0

ПОЖАР У КРАГУЈЕВЦУ: Страдала једна особа, претпоставља се да је реч о бескућнику

19. 03. 2021. у 12:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације