ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА У ЛОГОРИМА: Норвежани снимају документарац о голготи 4.000 наших сународника
У НОРВЕШКОЈ је после неколико година истраживања почело снимање филма о страдању Срба у норвешким ратним логорима током Другог светског рата. Филм би требало да угледа светлост дана следеће године када се и навршава 80 година откако су затвореници депортовани у Норвешку.
Током Другог светског рата, више од 4.000 логораша послато је из бивше Југославије у Норвешку, а према званичним подацима њих 2.398 је изгубило живот. Већина је умрла у пет логора на северу Норвешке. Један од њих је био у Карашјоку, где је недавно боравила екипа која снима филм, а предводи је норвешки редитељ Кјетил Палмкуист.
- Већ смо снимили много материјала и сведочења потомака, али и заточеника, као и очевидаца страдања српских логораша. После снимања у Норвешкој у плану нам је и снимање у Србији. Материјал који смо досад прикупили оставља нам простора да уз филм размишљамо и о серијалу о страдању српских логораша у Норвешкој - каже, за "Новости", Кјетил Палмкуист.
Један од највећих истраживача ове тематике норвешки историчар и пријатељ српског народа Кнут Фловик Турасен каже да му је драго што ће дуго "прикривана" историја о страдању Срба бити представљена и на филмском платну.
- Есесовци су водили пет логора и у њима су били изузетно брутални. Најсевернији од ових логора био је у Карашјоку, где су у лето 1942. године депортована 374 заробљеника, из Србије и такозване Независне Државе Хрватске. Неки су стигли због геноцидне усташке политике, само зато што су Срби, а други зато што су се борили против Немаца, и међу њима налазимо и партизане и четнике. Логораши у Карашјоку требало је да изграде пут између Норвешке и Финске. Током једва шест месеци постојања овог логора, 262 логораша су умрла од злостављања, гладовања, болести и сурове климе - каже Кнут Фловик Турасен.
Наши саговорници напомињу и да су мештани Карашјока били сведоци страдања српских заробљеника и да су покушали да им помогну колико су могли.
- Логорашима су обезбеђивали храну, одећу и, у већини случајева, лекове, што им је помагало да преживе. Било је покушаја бекства, један од оних који је покушао бекство био је 17-годишњи Србин Живота Лупуловић, којег су Немци пронашли. Иако мучен, није одао своје норвешке помагаче - каже Турасен за "Новости", и додаје да је ово само једна од прича која чини врло комплексан филм о страдању Срба.
Хајлмал Строминг из места Карашјока је један од актера у филму. Он је имао прилику да чује многобројне приче и управо је он филмској екипи казивао о Велимиру Павловићу, једном од последњих живих логораша који је посетио логор у Каршјоку и испричао му своје импресије. Павловић га је подсетио да су им у овом крају српски логораши саградили пут који је познат као "крвави пут".
Нил Скоглунд, још један од актера филма, испричао је невероватну причу о догађају који је видео својим очима, када је убијено педесетак Срба јер нису успели да разбију лед у језеру.
Бранко Димески један је од сарадника на филму, Србин са Косова и Метохије који живи и ради у Норвешкој, каже за "Новости", да је импресиониран жаром којим норвешки редитељ и историчар, Палмкуист и Турасен, приступају својеврсној одбрани српске истине о страдању логораша у овој земљи.
ТРЕЈЛЕР
ИАКО је снимање документарца у току, већ је урађен седмоминутни филм о филму. Постављен је на јутјуб-канал и већ је изазвао велику пажњу јавности. Првобитно је било планирано да то буде краћи трејлер, али су приче на које је екипа наилазила током снимања, учиниле да је нужно филм најавити на мало другачији начин.
Препоручујемо
У ШАРВАРУ СУ И ДЕЦУ САТИРАЛИ: Само у првој години од депортације умрло је 1.500 малишана
16. 06. 2021. у 09:45
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (0)