ЧУВАР КЊИГА, СЛИКА И ИКОНА: Недавно отворени Музеј црквених старина у Нишу баштини вредне предмете и документа важна за нашу историју
КОЛЕКЦИЈА од 200 старих и ретких књига, од којих најстарија датира с краја 16. века, поклони руске царске породице Романов нишком храму поводом годишњице Миланског едикта 1913. године, вредни црквени предмети у филиграну, стари рукописи и уметничка дела великих сликара, као и лични предмети патријарха Иринеја, само су део богате поставке Музеја црквених старина православне Епархије нишке.
Недавно отворени Музеј већ броји позамашну колекцију историјског блага које је своје место нашло у Светосавском дому, у порти нишке Саборне цркве, а све је више и посетилаца. Протођакон Далибор Мидић каже да су у Музеју старина и предмети који су били изложени у некадашњем Музеју епархије у центру града, који је пре 39 година затворен.
- Највредније што Нишка епархија има су три слике Ђорђа Крстића: "Смрт кнеза Лазара", "Краљ Милан" и "Свети Никола". Прва је настала 1885. и једно од његових најпознатијих дела које је изазвало можда највећу уметничку полемику у Србији икада. Нишка црквена општина је 1880, ангажовала Крстића да ослика иконостас Саборне цркве. Он је насликао 11 икона, а пре него што су оне постављене на иконостас, имао је изложбе у свету. Када је дошао у Србију, његова икона је за наш народ, у то време била неприхватљива - објашњава нам Мидић.
Општина је тада повукла уговор са Крстићем.
- Он је отишао у Ћурлин, село крај Ниша, где је краљ Милан ишао у лов. Док је чекао да се питање слике реши, Крстић је осликао краља 1902. Реч је о великом портрету који се налазио у огромном мермерном трону. На слици краљ кроји карту Европе, цепа је и прекраја границе. Не отима, него враћа Србији историјско подручје. У Првом светском рату слику су Бугари искасапили бајонетима. Рестаурирана је у Републичком заводу и налазила се Историјском музеју Србије и у Народном музеју Ниш, и напокон је враћена нама - каже Мидић и додаје да су у Музеју и дела Стеве Тодоровића, Николе Алексића и других српских сликара, као и ретке иконе, старе фотографије и архивалије значајне за истраживаче у области теологије, историје, културе и архивистике.
У Библиотеци епархије су многобројне ретке штампане, али и рукописне књиге, документи на османском турском, богослужбена књига "Општи Минеј за мај" из 1692. која потиче из времена руског императора Петра Великог. У Музеју има и предмета за које се не зна како су доспели у посед Епархије, попут арапске граматике на латинском језику из 1687. Изложен је и стари кивот у којем су чуване мошти Светог Георгија у прокупачком Храму светог Прокопија. Ту су предмети из Јерусалима, које је Нишу донео преживели логораш Вилхелм Вајс Вили.
- За време окупације у Другом светском рату Немци су Јевреје водили на принудни рад.
Ишли су преко дана и увече се враћали. Вајс је предвидео шта ће се догодити и успео је да побегне из логора. Дошао је до Пантелејског гробља да се сакрије. Пронашао га је тамо свештеник Радомир Антић који му је написао лажна документа, за њега и његову породицу. Тако је преживео окупацију, а 1948. се преселило у Израел. Тек 1995, је дошао у Ниш, а у знак захвалности цркви Светог Пантелејмона поклонио је јеврејску обредну чашу за Пасху и тањирић са посветом - испричао је, за наш лист, Мидић.
Драгоцена је и слика коју су донели ходочасници, која је својеврсни фото-албум њиховог пута у Свету земљу. Сликали су је на платну православни Палестинци који су живели у Јерусалиму, и то су, како каже Мидић, хаџије доносиле и причале шта су тамо видели. Драгоцености би, додаје овај протођакон, у Музеју данас било и више да није било честих ратова.
- Велико дело Стевана Тодоровића и његова слика преживела је само зато што је у време када је био пожар у Саборној цркви она била на рестаурацији - рекао је он.
Формирање Музеја започето је 2018. кроз пројекте Министарства културе у области заштите културног наслеђа.
Најлепше
МЕЂУ највреднијим експонатима су и две иконе из цркве у Пироту, можда и најлепше у југоисточној Србији.
- Старије су и од саме цркве у Пироту. Не знамо тачно из ког су периода, можда из 14. века, али знамо да су рађене на позлати на ораховој дасци, посебном техником, никада нису рестауриране, а изгледају као да су старе тек неколико месеци. Све сигнатуре су на грчком језику. Ту су и поклони династије Романов поводом годишњице Миланског едикта 1913. године - каже протођакон Мидић.
ЛИЧНИ ПРЕДМЕТИ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА
СА поносом нам је протођакон показао и личне предмете блаженопочившег патријарха Иринеја, који је оставио неизбрисив траг у Саборном храму. Изложени су његова мандија са иницијалима, жезло, митра, инсигније... Њих је на отварању Музеју поклонио патријарх српски Порфирије.
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)