СВАКА СТОПА КРАЉА ПЕТРА СТИХОМ ОВЕНЧАНА: Дела посвећена највољенијој српској крунисаној глави сабрана у књигу

ПОСЛЕ вожда Карађорђа, најопеванији српски краљ је његов унук Петар I Ослободилац.

ТРАГАЊЕ Дејан Томић, аутор књиге, Фото Н.Карлић

Краљева владавина (1903-1921) и његове славне победе у балканским бојевима и у Првом светском рату, надахнуле су 104 наша и инострана песника и на десетине сликара. Вајари су у његову славу исклесали 82 споменика, а наша и европска штампа посветила му је бројне насловнице.

Све песме, укључујући и оне заборављене, споменике, међу којима и порушене, преживеле портрете и насловнице, новосадски публициста и новинар Дејан Томић сабрао је у књигу "Апотеоза Њ. в. краљу Петру I Карађорђевићу", у едицији Архива Војводине, Књижевне задруге СНВ (Подгорица), Задужбине Карађорђевића (Опленац-Топола) и "Прометеја" (Нови Сад).

ИНСПИРАЦИЈА Краљ Петар у свечаној генералској униформи, Фото Архива

У предговору овом јединственом делу академик Матија Бећковић наглашава да животопис краља Петра Ослободиоца личи на садржај неког великог епа, те да његова владавина представља тријумф слободе и демократије, најсрећнији пример у новијој историји Србије.

- Хероика Србије неодвојива је од њега и његове династије. Србија је проширено Карађорђево имање, а тим имањем владао је краљ Петар "са прстом на Уставу" као најомиљенији, најобразованији, најскромнији, а најпобожнији српски краљ, упоређиван са славним монарсима наше најславније немањићске династије - наводи Бећковић, који је и сам посветио песму краљу под насловом "Чвор" у којој последњи стих гласи: "Све што слобода роди издаја ће убити".

ТОМИЋ, за кога Бећковић каже да је "неуморни чувар културне баштине и скрајнуте повеснице", открива, за "Новости", да из ове његове 29. по реду књиге, стоји вишедеценијски рад који је изискивао педантно трагање у многобројним документима, листовима, часописима, годишњацима... Пронашао је 114 песама посвећених краљу Петру.

ПОШТОВАЊЕ Насловница "La Petit Journal": Улазак краља Петра у ослобођено Скопље 1912. Фото Архива

- Осим српских аутора, њему у част стихове су исписали и аутори из Црне Горе, чак је и краљ Никола посветио стихове свом зету краљу Петру, затим песници из Хрватске, Далмације, Словеније, Босне и Херцеговине - каже аутор "Апотеозе", уз напомену да су му у његовом подухвату много помогли Душан Бабац, аутор вредне монографије о краљу Петру I, и Хаџи-Зоран Лазин, приређивач књиге о Краљу Ослободиоцу у уметничким делима.

Најстарију песму краљу Петру срочио је крајем 19. века Стеван Владислав Каћански, песник из Србобрана, насловивши је "Сијателном Књажевићу Србском Петру Карађорђевићу". Лаза Костић је написао "Имну Србије за краља Петра I", Милутин Бојић аутор је "Петровданске визије", Војислав Илић Млађи посветио му је "Народно уједињење" и "Стари краљ", а Светислав Стефановић "Последње сунце". Иво Андрић је 1914. у сарајевском "Вихору" објавио "Прву прољетну песму" чији рефрен гласи "Кад ће доћи краљева војска?".

ЗАНИМЉИВО је да је албански песник Абиб Кукић такође писао риме српском Краљу Ослободиоцу. У последњој строфи "Песме краљу Петру" он каже: "Овај краљ Петар, краљ је господин/удари на фронт са три армије /војева с Немцима, с Аламанима /и кад наступи година осаманаеста он на Косово куку изби опет! Овај краљ Петар, краљ господин - завлада Босном и Далмацијом, целим Косовом и Македонијом."

ВОЈСКОВОЂА Насловница италијанског часописа "La Domenica del Corriere" (27. децембар 1914.), Фото Архива

Руски поета Александар Н. Донсков аутор је песама "Кајмакчалан" и "Блаженопочивши краљ Петар - ослободилац", а с дивљењем су о краљу писали и Французи: Роберт де Монтескје ("Српском краљу Петру"), Клод Аскју ("Косово"), Едмон Ростан ("Краљ Петрова четири вола" као подсећање да је у најтежим данима повлачења српске војске краљ сео на воловска кола са својим војницима, прим.аут.), Жан Ришпен "Поздрав Србији").

Краљ Петар I Ослободилац (1844-1921) више од пола живота био је изгнаник - ухођен, праћен, хапшен и суђен. Многе године провео је у војничким рововима ратујући у Француској, Босанској Крајини и Србији. Живео је у Паризу, Женеви, Пешти, Бечу, Темишвару, Петрограду, Цетињу... Своју владавину у Србији започео је законом који је имао само један члан: "Штампа у Србији је слободна".

После славних победа у балканским ратовима дошао је Први светски рат у коме је "Србија изгубила све осим части". Тада је, подсећа академик Бећковић у уводнику Томићеве књиге, седамдесетогодишњи краљ државу "изнео" из земље и ступио на библијски пут и албанску голготу.

Свака његова стопа је остала жива и прешла у надлежност историје и поезије. Ослободио је и ујединио свој народ расејан у Османском и Хабзбуршком царству.

ПОЧАСТ Коњанички споменик у Љубљани (1931), вајар Лојзе Долинар, Фото Архива

МОКРАЊАЦ

СТЕВАН Мокрањац, наш најзначајнији композитор хорске музике, посветио је краљу Петру три своја дела, а чувени чешки виолониста Јан Бухтела који је гостовао, компоновао је у краљеву част композицију "Успомене на Београд".

ОБЕЛЕЖЈА МАСОВНО УКЛАЊАНА

СПОМЕНИЦИ Краљу Ослободиоцу масовно су уклањани после Другог светског рата, а било их је широм региона. Многима од њих, укупно 82, изгубио се сваки траг. Пре три године, 25. новембра на дан стогодишњице присаједињења Бачке, Барање, Баната и Срема матици Србији, у Новом Саду је подигнут споменик Ослободиоцу, а децембра исте године и у Бачкој Паланци постављено му је бронзано обележје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације