КАД СЕДНЕМ У ВРАЊУ ПРИЂЕ МИ ДВАДЕСТОРО: Драган Томић, пре готово седам година се и званично пензионисао, али актовку није окачио о клин
ФАБРИЦИ намештаја из Врања "Симо Погарчевић" далеке хиљаду деветсто шездесет и неке скратио је назив у "Симпо".
Тад није очекивао да ће то име временом постати и његов неодвојиви надимак. Драгомира Драгана Томића (84) и дан-данас сви знају као - Драган Симпо. Највише због тога што је пуних 50 година био на челу ове компаније са југа Србије и што је од ње у једном периоду створио надалеко чувени српски бренд.
Иако је током деведесетих шест година био министар и први потпредседник у Влади Србије, а пуних 20 година и посланик у Савезној скупштини СФРЈ, себе је увек сматрао искључиво привредником, а не политичарем.
"Симпо" је деценијама био синоним за Драгана Томића, али и Томић за ову компанију. Та чинило се нераскидива веза прекинута је пре готово седам година када се Томић и званично пензионисао, али није актовку окачио на клин. Наставио је да се бави бизнисом, само што протеклих неколико година није подизао нове фабрике, како је то чинио у дугогодишњој каријери, већ се бавио консалтингом. Отворио је фирму за саветовање привредника, али како нам каже то је сада у фази гашења.
И даље живи у Београду, у који се доселио давне 1974. године, како би лакше могао да путује и одржава контакте са страним партнерима. У то доба многи нису желели да дођу на састанке у Врање, у којем тад није било ни хотела. Ипак, у своје Врање, данас наводи, ретко одлази.
- Недавно сам био, нажалост, на сахрани моје прве секретарице. Преминула је у 58. години, а ја нисам могао да не одем на тај испраћај - прича нам Томић. - Иначе кад сам у Врању, ја не могу сам са неким од родбине да седнем у ресторан на ручак, одмах се ту примакну столови и скупи десет до 20 људи. Ишао сам са једним рођаком на сахрану, а он ми каже: "Да смо кренули главном улицом, не бисмо могли да прођемо за два сата". Много људи ми приђе да се поздрави и поприча.
Каже нам да је поносан на "Симпо" и цео посао без обзира на недаће које су се дешавале:
- У најбољим данима "Симпо" је имао 7.000 радника, колико ниједна фабрика намештаја у свету. Мој животни циљ је био да се отвори што више радних места и да се елиминише то сиромаштво на југу и заустави исељавање становништва. Нисам се бавио само намештајем. За све те године у врањском крају изградио сам више од 50 фабрика. Прва флаширана вода која је почела да се продаје је "роса", а ту сам фабрику ја направио. Дошао ми човек који је открио тај извор и каже: "Драгане, са 50 људи сам причао и нико неће да прихвати". Био ембарго, а ја успем да увезем опрему из Италије и Француске.
Пљуштале су тада критике са свих страна, ко ће да купи флаширану воду, кад је има на чесми. Отворена је фабрика 1998. године, а после две године рада купила је "Кока-кола". Томић је и данас поносан што је такав бренд довео у Сурдулицу.
Наш саговорник каже да не може без обавеза, нити да престане да ради без обзира на то што је у пензији, јер га много људи зове за разне савете.
- Кад цео живот радиш, не можеш онда одједном да престанеш. Ја сам имао дванаесточасовно радно време. И кад сам био у Влади, завршим посао, па се преселим у канцеларије "Симпа". Сад сам и даље у привреди, мада не идем сваки дан на посао. Недавно сам на мору упознао млађег човека из Београда, који је покренуо фирму и прави заштитну одећу. Кад сам се вратио у Београд одмах сутрадан ме звао да се нађемо. Више не идем у канцеларију, већ се са људима састајем по ресторанима.Опуштеније је.
Томић из првог брака има два сина, а из другог са Чехињом Едит две ћерке. Обе ћерке и један син живе и раде у иностранству, Лондону, Франкфурту и Паризу, док је други син у Београду. Од синова има и петоро одраслих унука.
- Раштркани су по свету, али у сталном смо контакту и често долазе у Београд - каже нам Томић. - Старија ћерка је била три пута првак Србије у скијању и захваљујући успеху у том спорту добила је прилику да се пребаци на школовање у Швајцарску. Она ради у Лондону и у озбиљним је преговорима да њена фирма отвори представништво у Новом Саду или Београду и да се врати у Србију да живи.
То је, открива нам, главни циљ и млађе ћерке, која је у Франкфурту. Сви су везани за свој завичај. Оба унука и једна унука су у Београду, један се бави спортским менаџментом, док млађи завршава факултет, а унука ради. Друге две унуке живе и раде у Паризу и Њујорку.
ВОЗАЧ "ПЛАЋЕН" ЗА СТО ГОДИНА
ТОМИЋ нам прича да је недавно остао без возача, који је отишао у Немачку да ради.
- Тад ми дође мој први возач Ратко Петровић и каже: "Чуо сам да вам је отишао возач, па да знате ја сам ту". Ја му кажем, с обзиром на то колика ми је пензија не верујем да ће ти одговарати плата. А он ће: "Ту сам шта год да треба, ви сте ме платили за сто година". Лепо је то чути - прича Томић.
Препоручујемо
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (1)