НА ЗАПАДУ РАДЕ, У СРБИЈИ ТРОШЕ ЗАРАЂЕНУ ПЕНЗИЈУ: Овде су нижи трошкови живота, лечења, а често их вуку носталгија и породица
МНОГИ од оних који су пре неколико деценија отишли у бели свет, "трбухом за крухом", одлучују се да се у пензионерским данима врате у Србију и ту проведу остатак живота.
У западне земље одлазили су због лакшег проналаска посла и већих плата, а отаџбини се враћају у трећем добу ради нижих трошкова живота и лечења, породице, носталгије и имовине коју су наследили или стекли после рада у туђини.
Према истраживању, које је спровела НВО "Србија 21" под називом "Зашто људи одлазе из Србије", чак 35 одсто испитаних рекло је да би се у нашу земљу вратило из страних држава тек по добијеној пензији. Један од њих је и Милорад К. (74) који се у своје село у околини Смедерева вратио из Немачке после пола века рада.
- Напоран посао на грађевини оставио је последице по здравље - каже нам Милорад. - Лепо сам зарађивао, могао сам да купим кућу и тамо, али бих онда на своју дедовину долазио као туриста. Нисам то желео и одлучио сам да се вратим. У Немачкој, ако ти први комшија није неко из бивше Југославије, не само да нећеш чути наш језик, већ годинама нећеш знати ко живи одмах до тебе. Овде се, ипак, може лепо живети са девизном пензијом.
Велики број наших грађана отишао је из државе пре распада СФРЈ. Њихово образовање било је већег степена него првих економских миграната, који су почетком шездесетих као квалификовани или неквалификовани радници ишли да раде преко границе, када се отварало тржиште у западној Европи. Тамо су стицали нове навике, знања и културне обрасце који су битно утицали на начин њиховог живота. Истраживања радних каријера наших радника ван земље показала су да су били међу највреднијим и најбоље плаћеним мигрантима.
Одлазак је за многе била могућност да поправе прилике у свом домаћинству, школују децу, помогну родитељима и рођацима. Зато су одвајали средства, а тек са пензионисањем могу да више времена проведу у поправљеним или купљеним кућама и становима.
У страним земљама, наши радници преокупирани су радом, несигурним пословима и тежњом да што мање потроше, а што више уштеде. Њихове плате су ниже него домаћих радника, а поготово када је у питању женска радна снага. Такође, потребна су и велика средства за школовање деце, па су многи малишани српских миграната тамо похађали занатске и средње стручне школе, а мали број је успео да се образује на елитним факултетима.
- Бројни су разлози повратка наших људи у земљу када се пензионишу - објашњава за наш лист др Нада Новаковић, социолог и виши научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду. - Једни се односе на услове живота у земљама у којима су провели део живота и радног века, а други на измењене услове у земљи у којој се враћају. Поред тих општих, у првом плану су породични разлози. Повратак у земљу са пензијом оствареном у иностранству за грађане значи већу сигурност. Наши трошкови живота су далеко нижи него у земљама у којима су дуже живели. И са мањим пензијама они код нас могу боље да живе. Ако уз то имају очевину, окућницу, изграђене и поправљене стамбене објекте, све се лакше подноси.
Наша саговорница каже да невоље настају када их стигну болести, што старост носи са собом. Плаћање лечења или одлазак код приватних доктора сигурно не би могли да приуште у иностранству. Осим тога, једна од најскупљих ставки за све који оду да раде на запад јесу станарине, што није случај код нас. Тешко је стећи такву некретнину, закони то ограничавају странцу, цене и порези су изузетно високи. Зато економски мигранти махом живе у изнајмљеним становима, који су јефтинији и на лошијим локацијама. Храна и куће потрепштине обично су приступачни домаћим грађанима у страним државама, док наши купују намирнице на акцији и спремају ручак код куће. Одлазак у ресторан је луксуз.
- У сваком случају, може се рећи да су својим зарадама, слањем девизних дознака у земљу знатно допринели њеном развоју и напретку - истиче др Новаковић. - Са једне стране, својим одласком смањивали су незапосленост у земљи, а са друге, средствима која су слали и улагањем у сопствено домаћинство подизали су квалитет стандарда живљења. Та средства су и данас значајна за Србију, иако су знатно мања него у првим деценијама економске миграције.
НИЈЕ ИДЕАЛНО У ТУЂИНИ
У СВИМ западним земљама продужио се радни век и пооштрени су услови за пензионисање. Др Нада Новаковић каже да они који су отишли касније из земље све теже могу да направе континуирану радну каријеру и стекну старосну пензију.
- Осим тога, социјална политика и у најразвијенијим капиталистичким земљама последњих деценија је измењена, са нижим правима грађана и средствима намењених томе. Наравно, опао је и животни стандард радничке и средње класе у свету, па су њихови реални приходи стагнирали. Пензионери су свакако међу најугроженијим социјалним групама.
Препоручујемо
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)