Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОСТВАРЕЊЕ ВЕКОВНОГ СНА: Срби у Војводини од укидања црквено-народне аутономије до уједињења 1918. године

Петар Ђурђев

05. 09. 2021. у 17:14

ПОЧЕТАК XX века Српство северно од Саве и Дунава дочекало је са великом зебњом и страхом. Становништво је постепено почело да се исељава у Америку и делом у слободну Краљевину Србију, док су преостали водили неравноправну националну и економску борбу с владом у Будимпешти.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОСТВАРЕЊЕ ВЕКОВНОГ СНА: Срби у Војводини од укидања црквено-народне аутономије до уједињења 1918. године

Нови удар на остатак црквено-народне аутономије дошао је током трајања Првог балканског рата. На предлог угарске владе, наредбом његовог царско-краљевског величанства Франца Јозефа, 24. јула 1912, српска црквено-школска аутономија, због "погрешно и штетно тумачених" српских привилегија била је суспендована.

Ова суспензија је значила фактичко укидање аутономије јер су сви црквено-школски послови Срба у Угарској враћени у надлежност Двора и владе. Следеће године, 1. септембра 1913, патријарх Лукијан Богдановић је мистериозно нестао у аустријском граду Бад Гаштајну. Касније је његово наго тело пронађено у реци Ахе. Одсечена глава патријарха Богдановића никада није пронађена, а овај злочин до данашњих дана није разјашњен.

Сматра се да је ово убиство било део политике притиска на српску заједницу током балканских ратова. Ови догађаји, као и раније укидање Војне границе и Војводства Србија, допринели су учвршћењу уверења код угарских Срба да решење свог националног питања и националног опстанка морају затражити изван граница Хабзбуршке монархије, тј. у оквирима демократске Краљевине Србије.

ВЕСНИК бољег времена биле су победе српског оружја у балканским ратовима 1912. и 1913. године. У српским селима дошло је до општег народног одушевљења. У стању разочарања, потиштености и немоћи, наједном су, с друге стране, пристизале вести о сјајним победама српске и црногорске војске против Турака, о ослобођењу Косова и других крајева, о васкрсу "велике српске државе".

Под утицајем таквог развоја ситуације, дотадашње разочарање, потиштеност и беспомоћност преображавали су се у борбеност и акцију. Свештеник Душан Петровић је у цркви у Надаљу, пред олтаром, прочитао потресан допис Вељка Петровића о томе како се Љуба Ковачевић, професор Београдског универзитета, на гробу опростио од сина јединца, који је погинуо у Кумановској бици: "Сине, иди мирно, јер си ти дуг свој отаџбини испунио... Иди спокојно пред престо Вечнога и кажи радосно Душану и Лазару, кажи свим косовским мученицима... реци им, сине мој, да је Косово освећено!"

Сутрадан је то исто Лазар Стојшић читао окупљеним берачима на друму близу Којиног салаша и рецитовао им пригодне Змајеве и Јакшићеве стихове. После тога су сви устали, поскидали капе, окренули се према Србији и крстили се клањајући се земљи. У Шајкашкој је започето прикупљање материјалне помоћи за српску војску. Државна власт је брзо интервенисала, послата је војска, и почела су и хапшења. Још једном су заустављени национални занос и оправдани бунт народа.

ИЗБИЈАЊЕ светског рата обележиће страховити ратни злочини Аустроугарске војске над цивилним становништвом Краљевине Србије. Ништа мање оштра политика није вођена ни према Србима у Босни и Херцеговини и остатку монархије. Уследила су монтирана политичка суђења, пљачке, убиства, а српски народ је први у Европи искусио зло концентрационих логора за цивилно становништво.

Идеје либерализма, владавине права биле су бачене под ноге освајачке аустроугарске солдатеске. Зато се слободно може рећи да је пут од 1914. до 1918. године био проткан тешким мукама и искушењима кроз које је прошао српски народ у целости.

У Новом Саду градске власти су 3. августа донеле одлуку о престанку рада свих установа које су окупљале Србе: Српске читаонице, "Српског сокола", Занатске задруге, Трговачке омладине, Занатлијског кола, певачког друштва "Невен", а ускоро су престали да излазе листови на српском језику "Застава" и "Браник".

Није забрањивана само српска штампа, у Суботици је забрањен и буњевачки "Невен". Књижни фондови појединих српских читаоница били су спаљени, као што је на ломачи изгорео и велики књижни фонд вредан 80.000 форинти у новосадској књижари Светозара Огризовића, који је раније припадао Арси Пајевићу, и у Великој српској православној гимназији у Новом Саду. Затим су распуштене и све српске политичке странке у Угарској: Радикална, Либерална и Народна.

Уследиле су антисрпске манифестације приликом којих су разбијане српске радње на којима су називи фирми били исписани ћирилицом. Уведен је и преки суд, а уследио је талас интернација свих виђенијих Срба: Јаше Томића, Јанка Перића, Мите Клицина, Мите Алексијевића, Светислава Баница, Стевана Адамовића, Косте Хаџије, Исидора Бајића и многих других.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

У пробој под командом војводе Вука

ЗНАЧАЈНО место у историји Срба из Угарске у време Првог светског рата има добровољачки покрет. Срби из Угарске су се као добровољци нашли у Србији од самог почетка рата. Срби, који су имали обавезу мобилизације, мобилисани су у аустроугарску војску и упућени у оквиру својих јединица на галицијски фронт где су масовно прелазили на руску страну. Срби из Баната, Бачке и Барање, затечени у Србији 1914. године, ступали су добровољно у редове српске војске, а у неким јединицама, попут Горњачког четничког одреда, чинили су знатан број.

Из Сједињених Америчких Држава о свом трошку или о трошку соколских друштава током 1914-1916. године долазили су појединци из ових крајева у српску или црногорску војску, а такође током 1916-1918, у оквиру активности српске војне мисије у САД, у српску војску је дошао незнатан број Срба из Баната, Бачке и Барање (6,3 одсто од укупног броја српских добровољаца из САД).

Срби из Баната, Бачке и Барање најмасовније су учествовали у српском добровољачком покрету на тлу Русије 1914-1918. и у њему су, заједно са Србима из Босне и Херцеговине, чинили основно језгро тог покрета. До уласка Бугарске у рат против Србије из Русије је пребачено 3.500 српских добровољаца, а међу њима знатан број био је из Баната, Бачке и Барање. Ови добровољци су махом били распоређени у Добровољачки одред, који је предводио легендарни командант мајор Војин Поповић, војвода Вук.

Председник владе Никола Пашић био је у Одеси 3. маја 1916. и у извештају српској влади и регенту Александру написао је да је дивизија бројала око 13.000 људи, од којих 307 официра. Према подацима које је дао Пашић, територијално гледано, из Босне и Херцеговине је било 5.080 војника, из Хрватске и Словеније 2.100, а из Војводине 5.000. Радило се о Србима са високом националном свешћу, јер су сви они преласком у српску војску себи потписали смртне пресуде а своје породице изложили немилосрдном терору Аустроугара.

РУСИ су српску добровољачку дивизију укључили у свој 47. корпус и ангажовали га у румунској покрајини Добруџи, пошто је Румунија у августу 1916. ступила у рат на страни сила Антанте. Операције су усмерене у Добруџу против немачке, бугарске и турске војске под командом способног немачког фелдмаршала Фон Макензена.

Прве борбе српске добровољачке дивизије почеле су у Добруџи крајем августа и трајале су око месец и по дана. У Првој српској добровољачкој дивизији Срби из Баната, Бачке, Барање и Срема 1916. године чинили су 37,5 одсто бораца ове јединице и у борбама на Добруџанском фронту у лето/јесен 1916. исказали су много појединачних примера пожртвованости и храбрости. У хаосу који настао у Русији након Октобарске револуције део добровољаца се умешао у грађански рат, док је део успео да стигне до Солунског фронта.

У време пробоја Солунског фронта у саставу војске Краљевине Србије била је и једна добровољачка дивизија са 21.000 добровољаца. Трећину те дивизије, око 7.330 добровољаца, чинили су Срби из Угарске. Малобројни, Срби из Барање дали су више од 600 добровољаца.

Херојске победе и жртве српске војске и народа, политичка платформа за успостављање мира председника САД Вудроа Вилсона, као и опште убеђење да је хабзбуршка круна изгубила сваки морални ауторитет да продужи власт на јужнословенском простору отворили су могућност да се јасније и отвореније промишља о припајању Срема, Бачке, Барање и Баната Краљевини Србији.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Облачење српске кошуље

ПОЛОВИНОМ септембра 1918. долази до пробоја Солунског фронта. Српска војска је за 50 дана прешла пут од готово 700 километара и ослободила Краљевину Србију. У међувремену, аустроугарски министар иностраних послова затражио је примирје базирано на начелу раније прокламованих 14 Вилсонових тачака, али четири дана касније државни секретар Сједињених Америчких Држава Роберт Лансинг изјавио је да то није опција, јер је Америка посвећена захтевима Чеха, Словака и Јужних Словена и да давање аутономије овим народима није задовољавајуће решење. Овај став је означио смртну пресуду Хабзбуршкој монархији.

У међувремену, започето је и политичко организовање на простору данашње Војводине. Још у току 1917. године формиран је Средишњи одбор за смештање сироте и гладне деце из Босне, Херцеговине и Далмације по Новом Саду и другим местима. Овај одбор је био нуклеус настанка Српског народног одбора и постаће важан фактор у повезивању људи, који ће се наћи на прочељу мисије за ослобођење Бачке, Срема, Барање и Баната.

Крајем октобра 1918. започеће формирање новосадског Српског народног одбора, који ће имати улогу средишње управе, а по местима ће бити формирани месни народни одбори са главним задатком да у повољном моменту преузму власт у своје руке. Главни одбор им је давао инструкције како да организују рад, образују народну стражу и купе добровољне прилоге.

НЕ НАИЛАЗЕЋИ на војне снаге Аустроугарске почетком новембра 1918. године, победоносна војска Краљевине Србије почела је да запоседа градове и села војвођанских области. Тако је 7. новембра ушла у Сремску Митровицу, Стару Пазову и Вуковар, 8. новембра у Белу Цркву и Инђију, 9. новембра у Нови Сад и Панчево, 10. новембра у Вршац, 13. новембра у Сомбор, Суботицу и Бају, 14. новембра у Барању, 15. новембра у Сенту и Темишвар, 16. новембра у Нови Арад, 17. новембра у Велики Бечкерек и 18. новембра у Тител и Велику Кикинду.

Након запоседања војвођанских области српска војска је успоставила ред и мир, спречила анархију и безакоње који су тада узели маха и узнемиравали становништво. Српска војска није спроводила одмазду нити репресалије према немачком и мађарском становништву, које је учествовало у рату против ње: нису отварани логори нити су спровођена хапшења, суђења и погубљења. Чињеница да ниједан цивил није тада изгубио живот најбоље сведочи о моралу српског војника и српској војничкој части.

ПРВА званична седница Српског народног одбора у Новом Саду одржана је 3. новембра 1918. у старом здању Матице српске које се налазило на данашњем Тргу слободе. Једногласно је усвојен и обнародован Проглас, којим је питање положаја Бачке, Барање и Баната почело да се креће ка ослобођењу од владе у Будимпешти.

На једној од најважнијих конференција уочи Велике народне скупштине, одржаној 17. новембра 1918. у Матици српској, није међу српским првацима постигнут јединствен договор о начину уласка у заједничку државу. С једне стране, демократе, које је предводио Васа Стајић, говориле су о уједињењу "преко Загреба". С друге стране, радикали, на чијем је челу био Јаша Томић, заступали су став о безусловном присаједињењу Краљевини Србији, па тек онда о даљим интеграцијама. Томић је тада изјавио пророчке речи: "Да ми прво обучемо српску кошуљу, па тек онда југословенски капут."

На поменутој седници од 17. новембра 1918. донета је одлука и да се Велика народна скупштина одржи у Новом Саду, 25. новембра. Затим су проглашени избори за Скупштину. Изборно правило је предвиђало да се "на сваку хиљаду српских, буњевачких и осталих словенских душа бира по један посланик. Ако преко хиљаде пређе број душа са 500, бира општина још једног (нпр. на 5.450 душа бира пет, а на 5.501 бира шест посланика). Избори за посланике одржани су од 18. до 23. новембра, а почетак Скупштине заказан је за 25. новембар у сали Гранд хотела "Мајер", на новосадском Главном тргу.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Одлуке из Новог Сада стижу у Париз

ЕПОХАЛНУ одлуку "Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу не само нама, него и свима словенским, па и несловенским народима, који с нама заједно живе", прочитао је Јаша Томић , поздрављен дуготрајним, бурним одушевљењем и клицањем:

-Тако и никако другачије! Живела Србија! Живела српска војска! Живела Антанта! Живео Томић!

За време Томићева говора многи су плакали од ганутости. (Изводи из ове беседе објављени су на другој страни Додатка.)

Велика народна скупштина је 25. новембра 1918. из својих редова изабрала Велики народни савет од 50 чланова, са надлежношћу да доноси уредбе и наредбе, поставља и врши надзор над радом Народне управе за Банат, Бачку и Барању као свог извршног органа. Народна управа је поштујући напредна демократска начела донела одлуку да сваки грађанин има неоспорно право да се на свом матерњем језику обраћа свим властима. Решено је да Народна управа до коначног организовања државе управља на основу постојећих закона и законских одредаба.

Како је текао рад и које су биле одлуке на Великој народној скупштини у Новом Саду дознајемо из писања "Српског листа" од 27. новембра 1918, који верно сведочи о атмосфери и одлукама које су тада донете:

"САД НАСТУПА дирљив, свечан тренутак: Сви посланици народни, сва публика устаје и кроз велику дворницу забруја из много стотина грла - српска народна химна. Кад је отпевана прва строфа, настаде опет бурно клицање краљу Петру, краљевићу Александру и целом српском краљевском дому, Србији и јуначкој српској војсци, братским словенским народима, државама Антанте, маршалу Фошу итд. Затим су стојећи отпеване песме: 'Хеј, Словени' и 'Лијепа наша домовина', које су пропраћене бурним и одушевљеним усклицима: 'Живели сви Словени! Живели Хрвати! Живело народно јединство!' Прота Јован Храниловић: У име председништва и народа, који вас је, г. г. посланици, послао овамо, захваљујемо вам, браћо, на узорном реду, који је владао за време трајања ове скупштине. Поздравите сав наш народ: Србе, Хрвате, Буњевце, Словаке, Шокце и Русе, и нека Бог благослови дело наше. (Живи усклици: Живео прота Храниловић!)"

Одлуке Велике народне скупштине биле су значајан фактор у дефинисању политичког програма делегације Краљевине СХС и у контексту коначне реализације резултата мировне конференције у Паризу. Делегација Краљевине СХС је на мировној конференцији у Паризу покушавала да одбрани своје територијалне захтеве у Банату, Барањи и Бачкој на основу научних етничких, географских, стратегијских, привредних и историјских аргумената.

У делегацији су се нашли чувени српски научници Станоје Станојевић, Јован Радонић и Јован Цвијић, који су на уверљив начин покушавали да убеде силе победнице да су Срби староседеоци Баната и Бачке као и да мађарски државни попис из 1910. године није приказивао праву слику јер су читава Торонталска жупанија и јужни део Тамишке жупаније у етничком смислу представљали српски етнички простор.

20. 08. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 68

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09