НАРОДНИ ВОЖДЕ, ДОБРО НАМ ДОШАО: После 113 година испуњена последња жеља генерала Српске Војводовине Ђорђа Стратимировића

ГЕНЕРАЛ Српске Војводовине Ђорђе Стратимировић (1822-1908), "народни вожд" како су га због блиставе војничке каријере, овенчане низом победа пресудних по бућност Срба у Аустроугарској, после 113 година поново је са својим народом.

Потомци генерала Стратимировића поред сандука / Фото Приватна архива

Његови посмртни остаци који су почивали на гробљу у Бечу, у суботу, на Дан Успења Пресвете Богородице, допремљени су у капелу Градског гробља у Новом Саду, "вождовом" родном граду. Наредних дана, пошто буде утврђен прецизан датум, у присуству највиших државних и представника СПЦ биће сахрањени у Сремским Карловцима. Тиме ће бити испуњена последња Стратимировићева жеља, коју је изразио у својим мемоарима "Успомене", непосредно пред своје упокојење у Бечу.

Управо Сремске Карловце 12. јуна 1848. својом генијалном стратегијом и храброшћу заједно са сународницима из Шајкаша и добровољцима из Србије, Стратимировић је спасао од вишеструко опремљеније и бројчано надмоћније мађарске војске. Његова жеља да почива међу својим сународницима, помињана је и пре три године када је у Сремским Карловцима обележено 170 година од Мајске скупштине, када су Срби, незадовољни својим статусом у Аустроугарској, одлучили да формирају "Српску Војводовину", односно "Војводство Србија". - За породицу Стратимировић ово је величанствен тренутак. Наш дични предак који је у историју Српске Војводовине уписан златним словима, коначно је поново са својим народом! Захвални смо држави Србији, Српској православној цркви, иницијаторима Александру Ђурђеву и Удружењу за развој Шајкашке јер су испунили жељу нашег славног претка - каже за "Новости" генералов праунук Иван Стратимировић, пензионисани професор из Београда.

Иван је посмртне остатке славног претка сачекао у Новом Саду са својим сином Ђорђем, својим братом од стрица Стефаном и Његовим преосвештенством владиком сремским Василијем. Претходно су, уз сву потребну документацију из Србије и града Беча, на тамошњем градском гробљу ексхумирани посмртни остаци великог српског војсковође. Све се дешавало уз присуство председника Одбора за ексхумацију Александра Ђурђева и чланова др Синише Новковића, правника, Горана Миленковића, архитекте и Данета Кулачина, историчара.

- Добро дошао вожде, добро дошао ђенерале и витеже. Добро дошао у своју Војводовину и своју Србију. Опрости нам, вожде, што си толико чекао, али нисмо те заборавили. Потребан си нам да нас чуваш од душмана и нас самих. Вечна ти слава и хвала - рекао је Кулачин.

Фото Приватна архива

Како најављује Александар Ђурђев, вероватно већ у првој половини септембра Стратимировић ће бити сахрањен уз све почасти какве заслужује великан српске историје. Као место његовог почивалишта помиње се Манастир Ваведење пресвете Богородице из 16. века.

Међутим, др Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима, сматра да би Стратимировић да трајно требало да буде сахрањен на узвисини изнад Карловаца. Ту, где је извојевао своју најславнију битку. На том месту пре неколико година, Димић је са пријатељима финансирао и поставио крст, до сада једино обележје, као знак сећања на славног српског војсковођу.

- Тако би његов гроб у наредним годинама постао место ходочашћа, историјске читанке и сећања на нашу славну прошлост - наглашава др Димић

Реализација овакве идеје вероватно би имала снагу и потпуног искупљења нашег народа пред Ђорђем Стратимировићем. Поготово ако би била остварена већ током наредне године када се навршавају два века од генераловог рођења.

ЛЕП, ПРЕК И ХРАБАР

У ИСТОРИЈСКОЈ литератури постоји неколико описа Стратимировићеве личности. Михаило Полит Десанчић за Ђорђа каже да је 1848. године био још врло млад и изванредно леп човек, притом самоуверен, непредвидљив, прек и врло храбар. Наш велики писац Милош Црњански посветио му је есеј "Лепота ђенерала Стратимировића" у којем између осталог пише: "Мађари су били узели Бачку и Банат и кроз Шајкашку, преко Мошорина и Вилова, кренули на Срем. Основана годину раније, Српска Војводина била је на коленима. Тада је све изгледало пропало и зато се Стратимировић решио да последњи пут пређе у напад."

ОБИЛИЋЕВА МЕДАЉА ОД ЊЕГОША

ШИРОМ Српства одјекнула је војничка слава Ђорђа Стратимировића. Владика Петар Петровић Његош 1848. са Цетиња послао је великом ратнику тадашње највише црногорско одликовање - Златну медаљу Обилића, уз писмо ове садржине: "Који би знак на твоја јуначка прса лепше пристао од овога? Прими га, дакле, с оном искреношћу и усхићењем са којим ти га шаљем са најусрднијим братским поздравом."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације