У ПЕНЗИЈИ УЧЕ ЈЕЗИКЕ И ЗАВРШАВАЈУ ФАКУЛТЕТЕ: Одлазак у мировину није крај живота већ прилика за откривање и развијање нових вештина

ОДЛАЗАК у пензију јесте велика прекретница за сваког човека, али није крај живота.

Фото А. Станковић

Када будилник ујутро престане да опомиње да је време за посао, а први пензиони чек буде у рукама, многи се питају шта ће да раде са толиким слободним временом.

И док једни преиспитују своје дотадашње животне одлуке и поступке, други се окрећу разним активностима. Уписују курсеве сликања, плеса, креативног писања, уче језике, а они амбициознији седају у студентске клупе и полажу испите. Тако је Момир Марић из Крагујевца постао дипломирани правник у 64. години! Права је студирао пуне 44 године, али није желео да одустане од добијања сведочанства о завршеном високом образовању, јер је то била последња жеља његовог оца, иако је рекао да га ова област никад није занимала, за разлику од књижевности и ликовне уметности.

Друштво се, међутим, већином ослања на усвојену предрасуду да је учење процес који је искључиво повезан са младима, те да се тада одређује крајњи идентитет човека који је до краја живота везан за ту путању и да је свако "скретање" са тог пута знак ексцентричности и фрустрираности.

Фото Илустрација Тошо Борковић

Према речима Наташе Тодоровић, психолога и председнице Геронтолошког друштва Србије, старија особа која је целог живота учила има огроман капацитет за прихватање, анализирање и сажимање нових знања, те да овај капацитет друштво треба да препозна и користи.

- Пензионисање је један од оних догађаја који доноси велике промене и захтева прилагођавање новим околностима, те представља својеврсну животну кризу, која је истовремено и опасност и могућност - објашњава Тодоровићева.

- Ове промене утичу на различите сфере живота, мењају се навике, социјална средина, односи са породицом, децом и унуцима, погоршавају се материјални услови. Ако за одлазак у пензију изостану квалитетне припреме и ако се живот у мировини не компензује неким другим активностима, погоршаће се ментално и физичко здравље, односно социјална смрт.

Та припрема је веома значајна како би се избегли негативни ефекти кризе и како би се особа припремила на све промене које следе. Наравно, људи различито реагују, па је потребно додатно обратити пажњу на оне које имају мање пријатеља ван посла, који су слабије активни, остали без партнера или немају јасан план шта ће радити кад оду у пензију.

- Клубови за старе нуде разне могућности, креативне радионице, бесплатне часове вежби за тело, јоге, пливања, излете... Који хоби ће новопечени пензионери изабрати зависи искључиво од њихових интересовања и од тога да ли желе да усаврше нешто чиме су се спорадично разонодили док су били у радном односу или ће потпуно променити интересовања - каже Нада Сатарић из Удружења "Снага пријатељсва - Амити".

Она објашњава да за многе људе није проблем пензионисање, већ прихватање стања "мање вредности и значаја". Због тога неки настављају да раде да би обезбедили нормалну егзистенцију себи и породици, другима је рад смисао живота па се сада баве пословима у којима уживају, када и колико желе. Дневни ритам се променио, нема више свакодневног одласка на посао. С друге стране, у социјалној сфери, губе се раније улоге руководиоца, надзорника, радника и прихватају оне нове у породици и окружењу. Мушкарцима то теже пада, док жене лакше прихватају улогу домаћице и баке.

- Неки настављају са својим хобијима из ранијих дана, када су били чланови планинарских или излетничких друштава, други се са друштвом из краја окупљају на спортским активностима, трећи се учлањују у удружења или их сами оснивају, уписују курсеве на универзитетима за треће доба, где се уче новим вештинама или проширују раније стечена знања - каже Сатарић за наш лист.

- Жене се чешће повлаче и предају се породичним обавезама и сасвим посвећују унуцима. Многи мушкарци упадају у кризе, јер се нису припремили за нову фазу у животу, не знају куд ће и шта ће са собом јер у кући никад ништа нису радили, па и не виде да сад могу нешто да промене. Неки се чак одају и пороцима, па потежу за алкохолом или играма на срећу.

СВАКИ ДАН КАО НОВИ ИЗАЗОВ

НАШЕ саговорнице саветују људима да мисле о пензионерским данима док су још увек радно активни, да воде рачуна о психичком и физичком здрављу како би здрави дочекали мировину и у њој што више уживали.

Брига, туга и губици су саставни део живота и не дозволите да вас савладају. Сваки дан прихватите као нови изазов. Научите нешто ново - страни језик, плес, почните да сликате, савладајте декупаж, планинарите, набавите пса због којег ћете два пута дневно шетати по парку. Учланите се у неки клуб и трудите се да ваши пријатељи буду особе свих генерација, то ће и вама и њима да унапреди живот.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације