ХТЕЛИ СУ ДА ЈЕ ПРОДАЈУ ЗА 600.000 ЕВРА: Све о слици и "Благовештанском сабору" о коме говори ово уметничко дело
У АКЦИЈИ коју су извели припадници СБПОК и швајцарске полиције ухапшен је Слободан Гајин и још неколико осумњичених, који су покушали да продају вредну слику "Благовештански сабор" аутора Влаха Буковца за 600.000 евра.
Слику "Благовештански сабор" насликао је Влахо Буковац, а ово дело је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао. Благовештенски сабор је био сабор Срба у Аустријском царству који је одржан 2. априла 1861. на дан црквеног празника Благовештење и окупио је најугледније представнике Срба из Угарске.
Имао је 75 чланова (25 црквених лица + 3 епископа) који су изабрани од свих Срба, јер није било времена да се утвђује имовни цензус.
Одлуком да дозволи сабор политичког карактера, бечки двор је признао Србе као посебан политички народ. То је изазвало охрабрење међу српским, али и велико негодовање у мађарским политичким круговима. Аустријска круна је поново применила своје "златно правило" да награда једној групи поданика истовремено представља и казну за друге.
А, да ни Срби не би тај поступак доживели као велику милост, цар је присуство сабору ограничио на српске представнике из дотадашњег Војводства Србије, изузимајући област Војну границу.
Благовештенски сабор окупио је најугледније представнике Срба из Угарске. Имао је 75 изабраних представника, међу којима 25 свештеника на челу са тројицом епископа. У Новом Саду, Великом Бечкереку и Вршцу бирана су по два посланика за сабор, а у Сомбору и Кикинди по три. Сваки срез је давао по једног посланика на 500 бирача, а општине са мање бирача могле су да бирају по једног посланика.
За посланика је могао да се кандидује сваки Србин, аустријски држављанин, који је имао минимум 30 година и сва грађанска права. Поред Мајске скупштине ово је једини српски сабор на подручју Хабзбуршке монархије на коме се искристалисала елита српске интелигенције тог времена. Сабор је имао конзервативно-клерикални карактер у којем је велику улогу имала црквена јерархија. Управо на том заседању они су се први пут сукобили са либералним тежњама грађанских политичара.
Либералну групу која се залагала за уставни пут уз помоћ Угарског сабора са Милетићем на челу чинили су - Ђорђе Радак, Јован Ђорђевић, Јован Живковић, прота Ђорђе Бранковић (касније ће постати патријарх Георгије) и неколико племића.
Умерењачку, средњу струју која је заговарала ослонац на Беч и сједињавање са Троједном краљевином а затим заједничке преговоре са Угарском, предводили су Ђорђе Стратимировић и Јован Суботић. Највећи број гласова добила је Рајачићева конзервативна опција.
Без обзира на идејна и идеолошка размимоилажења, Благовештански сабор је у заједничким закључцима, у 16 тачака, изнео захтев за Српском Војводином, засебном територијом која би захватала читав Срем (Румски, Илочки и Вуковарски срез), Бачку, Банат и Војну границу на челу са војводом, са српским грбом и заставом, политичком и судском управом.
ПО ОКОНЧАЊУ Благовештенског сабора аустријски цар је српској делегацији предвођеној Рајачићем обећао да ће испунити све српске захтеве. Тиме је, заправо, припретио Мађарима да према Бечу буду попустљивији. Обећање дато Србима, међутим, никада није испунио. Тај његов поступак отегао је унедоглед решавање српског питања у Угарској. Упркос томе, историчари су сагласни да Благовештенски сабор, трећи сабор Срба после Темишварског (1790) и Мајске скупштине (1848), заузима посебно место јер је веома снажно утицао на развој политичке мисли Срба у Угарској.
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)