ПЕНЗИЈЕ СЕ САДА ИСПЛАЋУЈУ БЕЗ ПОМОЋИ ДРЖАВЕ: Први пут после више деценија, примања пензионера стижу у потпуности из средстава фонда ПИО

НАПЛАТА доприноса за пензијско и инвалидско осигурање од почетка године већа је за чак 36 одсто!

Фото М. Лабудовић

Надлежни ову несвакидашњу ситуацију објашњавају повећањем запослености, што је условило и да су примања најстаријих за мај и јун, после више деценија, исплаћена из изворних прихода Фонда ПИО, односно од уплата запослених, а не из државне касе.

Од 58 милијарди динара, колико је потребно за месечну исплату пензија, у јуну је покривена исплата за чак 1,4 милиона сениора који припадају категорији запослених, док је држава са 11,5 одсто дотирала исплату пољопривредним и корисницима који су раније самостално обављали делатност.

Тренд који је годинама владао и претио да изједначи број оних који раде и пензионера сада је преокренут и у надлежном министарству кажу да је тај однос данас један на према 1,6 у корист запослених који уплаћују доприносе. На добро стање у каси утицала је и уплата око три милијарде динара доприноса, која месечно стиже од фирми које су искористиле могућност да због короне обавезе из прошле године измирују у овој.

Подаци показују да је у првој половини ове године за око 64 милијарде динара више новца у буџету ПИО фонда него што је то било претходне и са оваквим растућим трендом можемо очекивати да ће се све више смањивати потреба за било каквом дотацијом.

И министарка за рад Дарија Кисић Тепавчевић недавно је навела да су изузетно повољни показатељи који су директни индикатори економске политике коју држава води. Према њеном мишљењу, најважнији су повећање запослености, али и смањивање сиве економије.

Од 1992. године, када је формиран Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, држава је, кроз различите модалитете, омогућавала Фонду да обезбеди недостајућа средства за исплату пензија. Уколико се настави позитиван тренд наплате доприноса, сигурно је да ће до краја године бити повучено из буџета мање средстава од планираних за исплату пензија.

С друге стране, не би требало занемарити ни да је у последњих десетак година листа пензионера најкраћа и толики број корисника забележен је још 2012. године, што се делимично може приписати и изменама и допунама Закона о ПИО. Када су донете 2014. на списку корисника пензије било је 1.739.162 људи, данас их је 1.678.367. Односно, од тренутка када је старосна граница за напуштање радног места померена навише, из Фонда се сваког јануара исплаћује све мање чекова.

Колико је овај пропис увео ригорозније услове за пензионисање показује податак да су, рецимо, до 2002. радно место жене могле да напусте већ са 55, а мушкарци са 60. Из ове перспективе, када се у пензију одлази са 65 лета, ове одредбе за многе делују невероватно.

Фото П. Милошевић

РАСТЕРЕЋЕН БУЏЕТ

ДОТАЦИЈЕ за све пензије у 2012. години биле су више од 48 одсто, 2016. се смањила на 35 процената, а прошле године на 20 одсто. Очекује се да ће у наредном периоду доћи до озбиљног растерећења буџета. Од укупно 1.678.367 пензионера, у категорији самосталних делатности је 102.077, односно 6,1 одсто, док је пољопривредних 156.724, односно 9,4 процента. Будући да је највише оних који спадају у категорију запослених 1.418.569, или 84,5 одсто, то подразумева и највећи износ потребних средстава, која су обезбеђена из повећаних изворних прихода Фонда, односно више наплаћених доприноса.

СТАЛНА ПОМОЋ

СЕДАМДЕСЕТИХ година, када је четворо радило, а један примао пензију, тадашњи СИЗ-ови су имали много новца. Из доприноса су се тако градили Газела и Сава центар". У осамдесетим је било таман за пензије, док је почетком деведесетих та организација прерасла у Фонд ПИО, који се стално дотирао из државног буџета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације