ИНТЕРВЈУ др Марјана Вукићевић: Страх од заразе донео ризик од тешког шлога

У СПЕЦИЈАЛНОЈ болници "Свети Сава" број пацијената у постковид фази није значајно повећан, али су код њих чешћи мождани удари настали због стварања крвног угрушка у срцу.

Др Марјана Вукићевић

Неуролог др Марјана Вукићевић, директорка болнице, каже за "Новости" да су ти удари тежи, и да су последица аритмија или срчаног попуштања.

Докторка Вукићевић такође указује да је било више тромбоза вена мозга него иначе, јер је ковид покренуо код неких пацијената повећање згрушавања крви.

* Да ли се сада виде и неуролошке последице одлагања посета лекару у јеку епидемије због страха од инфекције?

- Током прошле године је примећен пад броја пацијената са благим можданим ударима или пролазним поремећајима мождане циркулације, код нас, чак за 20 одсто. То се објашњавало страхом од болнице и ризиком од заражавања. Последице су такве да су неки пацијенти одлагањем доласка код неуролога повећали ризик да доживе тешки мождани удар. То се сада и дешава. У медијима је ковид дуго централна здравствена тема, с разлогом, па је јавност мало заборавила на симптоме и знакове можданог удара. Нико неће себи да призна да неке сметње јесу мождани удар, већ их правдају разним другим разлозима.

* Са дистанце од годину и по од почетка епидемије, може ли прецизније да се говори које неуролошке последице ковида су биле привремене, а које ће остати трајне?

- Сметње су се јављале код 70 одсто болнички лечених пацијената. Најчешће су биле главобоља, губитак чула мириса и укуса, а код нас је то био акутни мождани удар. Губитак мириса и укуса се најчешће повлачио месец дана након акутне фазе, али је било и враћања симптома са измењеним или осећајем појачаног мириса. Поремећај памћења, концентрације и пажње се, такође, јављао током акутне фазе и опоравка и трајао је до шест недеља, па и до шест месеци у зависности од тога у каквом је стању пацијент био пре ковида.

* Да ли у "Светом Сави" још ради одељење за ковид пацијенте са можданим ударом, или сте спремни да га поново отворите у случају даљег пораста броја пацијената?

- То ковид-одељење са 60 болничких кревета је укинуто, а након тога смо отворили одељење изолације које је имало осам кревета. Ту су примани пацијенти са акутним можданим ударом који су били високо сумњиви да имају инфекцију ковид. Ту су пацијенти лечени по свим протоколима и чекао се налаз теста PCR на вирус корона, а након пристизања позитивног резултата пацијенти су упућивани у друге ковид-установе са одељенима неурологије (Батајница, КБЦ Земун).

* Шта ће бити ако у четвртом таласу будемо имали много оболелих, па и оних са акутним можданим ударом?

- Искуство је потврдило да је отварање ковид-одељења изискивало велики напор у организацији. Морали смо издвојити спрат у болници која има један улаз и спречити додир нон-ковид пацијената. Буквално смо имали две одвојене болнице које су функционисале од пријема до отпуста пацијената. Имали смо одвојену ултразвучну и скенер дијагностику на одељењу ковида, што је врло ретко било и у свету. Надамо се да нови талас короне неће захтевати отварање одељења код нас, али ако буде требало реорганизоваћемо се.

* Доноси ли нова ангио-сала коју сте недавно отворили и бољу перспективу за пацијенте који доживе шлог?

- Новом апарату потребно је мање зрачења за квалитетнију слику, бржа је обрада, а особље се мање зрачи. Професорка Снежана Лукић је на челу нашег оперативног блока и има планове за унапређење рада и промовисања науке. Нажалост, и поред нашег труда да побољшамо слику можданог удара у Србији и даље пацијенти касне у болницу.

НАЦИОНАЛНИ ЦЕНТАР

* У плану државе је још улагања у болницу "Свети Сава".

- Да. Пројектом Министарства здравља болница "Свети Сава" биће препозната као национални референтни центар за болести крвних судова мозга. Нова мала неурохируршка сала потпуно би комплетирала лечење болесника под једним кровом. Отварање одељења за продужену рехабилитацију омогућило би да пацијент добије најбољи третман.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације