ВРАЋАЈУ СЈАЈ НЕКАД ПРЕЖАЉЕНОМ ХРАМУ: Обнова Успенске цркве у Новом Саду, чији је већи део порте био порушен 1975. ради изградње зграде СНП

ТЕМЕЉНОМ обновом порте Храма Успења Пресвете Богородице, Град Нови Сад, напокон, враћа део дуга минулих времена и исправља велику неправду према тој православној богомољи учињену после Другог светског рата, а нарочито крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века.

Капија пешачка, оригинална, обновљена / Фото Н. Карлић

Када ускоро буде завршена нова ограда, изграђена палионица свећа и окончају се остали планирани радови који су у току, биће створени услови за детаљно обнављање и унутрашњости тог храма, саграђеног у 18. веку, једног од три утврђена културна добра од изузетног значаја на територији града (уз Алмашку цркву и споменик на Везирцу).

- Измештањем паљења свећа из простора некадашњег звоника, биће омогућено чишћење и даље чување вредног иконостаса и сликарства у унутрашњости храма - истиче, за "Новости", архитекта Љиљана Ползовић из Завода за заштиту споменика културе Новог Сада, под чијим се стручним надзором обавља партерно уређење Успенске цркве.

НАША саговорница подсећа да је, баш захваљујући иконостасу и сликама, Успенски храм после рата сачуван, иако је, због његове локације у непосредној близини трасе будућег булевара, новим властима и градским планерима био на неки начин кост у грлу, али га је, на срећу, саобраћајница ипак некако заобилазила.

Ново и још веће искушење стигло је седамдесетих година, када је припреман терен за изградњу зграде Српског народног позоришта (СНП). Црквена порта је тада готово потпуно уништена, заједно са Успенском улицом и низом кућа некад угледних и богатих Новосађана у некадашњој Јеврејској улици.

Радови на обнови порте / Фото З. Грумић

- Будућем позоришту сметао је већи део порте, у којој су иначе деценијама сахрањивани верници, па је одлучено да се та локација очисти и припреми за ново градилиште - кажу у ЗЗСК Града Новог Сада и подсећају да је Парохијски дом, који се некада налазио уз саму цркву, порушен 1975. године. Четири лета касније, такође без сагласности Црквене општине, срушена је порта, а ограда и врата од кованог гвожђа однети су у непознатом правцу.

ТАКО је, дуже од четири деценије, Успенска црква била неограђена, па су по надгробним плочама, нажалост, газили пролазници и кућни љубимци. Поједине преостале гробнице се и не виде, јер су прекривене слојевима насуте земље.

Све то ће, како истичу у ЗЗСК, у наредном периоду бити потпуно уређено и обновљено према одговарајућим пројектима, у склопу актуелне реконструкције дела градског језгра. Подигнути бетонски стубови и парапети нове црквене ограде облажу се каменим плочама, а оригинални и рестаурисани елементи од кованог гвожђа биће враћени, док ће поља између стубова бити попуњена делом репликама израђеним ручно у духу старог ковачког заната, а делом онима машински изведеним због ниже цене али идентичним оригиналима.

КРСТ "СМЕТАО" САОБРАЋАЈНИЦИ

СПОМЕН-крст, посвећен погинулим српским војницима и добровољцима у Првом светском рату, пренет је у порту Успенске цркве 1956. године.

- Крст је био постављен на излазу из Улице Краљевића Марка према Кисачкој. Ту се некад завршавао град, а они који су га премештали тврдили су да смета регулацији нове саобраћајнице - наводи настојатељ Успенског храма презвитер Жељко Латиновић у монографији "Успенска црква у Новом Саду".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације