АМЕРИКАНАЦ СЕ ПРЕСЕЛИО У СРБИЈУ: Напустио Њујорк због короне, ужива у слободном Београду
ЈЕДАН Американац из Њујорка написао је ауторски текст за "Вол стрит журнал" о свом пресељењу у Београд.
- Када је Ковид-19 прошлог пролећа ударио на Њујорк, имао сам око 60 година и опорављао сам се од трауматске повреде мозга која ме је, према статистичким стандардима, „требала“ однети неколико година раније. Не само да сам преживео, већ сам поново огладнео за животом, па нисам желео да јадно живим на најгорем жаришту пандемије у САД. Неколико пријатеља је умрло, а ја сам гледао телевизијске сцене импровизованих мртвачница које су се шуњале по граду у виду шатора, камиона... Моје комшије и ја смо се опрезно стискали док смо ходали по нашој згради, дишући плитко, спљоштајући се уз зидове.
До августа месецима нисам излазио из зграде. Без пара, у пензији, одрасла деца заузета школом или послом, схватио сам да никоме није потребно моје физичко присуство. Све што сам желео је место да проведем још једну зиму достојанствено, током које сам могао да читам, размишљам и слушам музику коју волим. Али сваки дан је изгледало као да се друга земља затворила за посетиоце, а још није било ни гласина о вакцини.
Једног поподнева када је анксиозност постала превелика да бих издржао, истраживао сам неколико сати и купио карту у једном правцу за Београд - Србија. Само сам позвао и резервисао, као да наручујем пицу. Земља је и даље била отворена за Американце, стопа заразе била је знатно нижа него у САД -у, а преко ноћи је са ЏФК-а летео Ер Србија преко ноћи, што би ме одвело од пасошке контроле до пасошке контроле, од света до света, за осам сати лета.
Кад сам стигао, прошао сам царину за 10 минута и сат касније спавао у свом београдском хотелу. За неколико дана узео сам мали, али удобан стан из доба комунизма на Дорћолу, посвећеном старом насељу у близини хотела "Москва" и тврђаве Калемегдан, на ушћу Саве у Дунав. Моја кирија је била 550 долара месечно, укључујући режије и балкон. Тамо сам помислио да бих се могао закопати и преживети неко време, чекајући боља времена.
Београд ме одушевио од почетка. Био сам добродошао да радим на кафићу на јесењој сунчевој светлости и поздравим нове пријатеље који су прошли поред Страхињиће Бана. Воћна јела била су преливена пречишћеним медом, а комбинација је била укусна. Црно вино било је издашно и сочно. Млади су се возили моторним скутерима по закрченим улицама и без узбуђења викали „ћао“. Понекад сам се осећао као да сам у „Ла Долче Вита“; у другим деловима града, који су се још увек опорављали од бомбардовања у сећању, подсетио ме на похабани Беч „Трећег човека“.
Једно од првих изненађења било је колико је лако бити у контакту. Београдско време је шест сати испред Њујорка, па би ме пријатељи са источне обале Сједињених Држава позвали касно поподне, а пријатељи са западне обале позвали би ме у време када сам се пробудио. Фејсбук група под називом „Клуб страних посетилаца Београда“ имала је више од 9.000 људи вољних да дају савете на енглеском језику о свему, од избора места за куповину кинеске хране до куповине чинчила за кућне љубимце. Купио сам свеже производе на једној древној пијаци, научио где воде путеви и како се изговарају њихова имена. Био је то први пут од мојих раних двадесетих да нисам имао појма шта ће донети следећих неколико месеци, што је било и застрашујуће и ослобађајуће.
Али прошле јесени нисмо много шетали. Србија је од почетка вирус схватила озбиљно, али не хистерично; никада није био окидач за расправу. Продавнице никога нису пустиле унутра без маске, а ми смо стрпљиво чекали у размацима од пет стопа без икаквих сугестија да је било чија „слобода“ нападнута. У ресторанима на отвореном сервер би указао на средство за дезинфекцију руку и ставио вас што даље од других купаца - што је ионако било добродошло јер је толико људи пушило.
У Београду је загађење ваздуха понекад разарало мисли, а пошта је била немогућа, а ипак су неочекиване ствари биле једноставне. Чишћење канала корена за хитне случајеве и прелепа круна постигнута у четири дана за 270 долара! И како је чудно пробудити се у пијаној свађи низ блок без имало бриге да ће то завршити пуцњавом - наводи Американац.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)