СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ ПОПУТ ГРАДА-МУЗЕЈА: У наредних пет година некадашње средиште српске културе и духовности биће комплетно преуређено
У БОГАТОМ и узбудљивом седмовековном историјату Сремских Карловаца, једног од најзначајнијих духовних и културних средишта Срба, остаће забележено и да су данашњи потомци, у размаку од три деценије (1991. и 2021. године), донели два закона о обнови и очувању овог живописног града у којем се око сваког архитектонског здања, куће, чесме "Четири лава", винарије или улице, плете узбудљива историјска прича.
За разлику од првог закона, који је тек спорадично примењиван искључиво из републичког буџета, други, усвојен у Скупштини Србије, предвиђа да се наредних пет година овој вароши, ушушканој у зеленило меких фрушкогорских обронака и плаветнило моћног Дунава, стари сјај врати средствима са трију буџетских страна - републичке, покрајинске и општинске.
Тек тако оживљени Сремски Карловци, варош са око 8.000 житеља, после низа деценија поново ће заблистати и без сумње, привлачиће још бројније туристе који када кроче у градско језгро - које је 1990. српски парламент прогласио непокретним културним добром - имају осећај да су дошли у музеј архитектуре под отвореним небом.
Здање патријаршије, преименовано је у Карловачку митрополију (1713), независну и самоуправну српску црквену област у Хабзбуршкој монархији. Овај архитектонски бисер данас је владичански двор Епархије сремске.
Тик уз Епархију је Саборни храм посвећен Светом Николи, грађен од 1758. године заслугом митрополита Павла Ненадовића, а украшен иконостасом Теодора Крачуна и Захарија Орфелина. Из овог храма којег украшавају два торња и два барокна звоника, патријарх Јосиф Рајачић је 15. маја 1848. године, после богослужења испратио српске посланике ни педесетину метара даље до зграде магистрата са поуком да тамо покажу "да смо народ паметан и сербске славе достојан". Тако је и било - са балкона магистрата, данас седишта општинске власти, проглашена је у оквиру Угарске - Српска Војводовина.
Десно од магистрата поглед пада на здање Карловачке гимназије, прве у српству коју је 1791. основао митрополит Стефан Стратимировић, а за изградњу тог храма знања трговац Димитрије Анастасијевић Сабов великодушно је издвојио тада позамашних 20.000 форинти.
Славна гимназија изнедрила је и славне ђаке: Павле Соларић, Димитрије Давидовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Милован Видаковић, Јаков Герчић, Јосиф Рајачић, Стефан Шупљикац, Јован Стерија Поповић, Јован Суботић, Илија Округић Сремац, Ђорђе Поповић Даничар, Коста, Димитрије и Иларион Руварац, Ђорђе Натошевић, Јован Чокор, Милорад Поповић Шапчанин, Милан Јовановић Батут, Јован Живановић, Васа Стајић, Борислав Михајловић Михиз, Дејан Медаковић...
Митрополит Стратимировић основао је 1794. године Православну богословију, другу по старости у православном свету, после оне у Кијеву. Она данас носи име "Свети Арсеније Сремац", а у њој се школују млади богослови Српске православне цркве. Богословија је у прошлости била и извор чувеног карловачког појања, које је Корнелије Станковић преточио у ноте и тако га сачувао за нове генерације.
У Карловцима данас сваки педаљ првенствено градског језгра је српска историја. Сваки делић те историје чезне да поново засија на духовном, културном, економском, туристичком плану. Управо то је план државе Србије, Покрајинске владе и саме сремскокарловачке општине.
ВУК УЧИО СРПСКИ И НЕМАЧКИ
У КАРЛОВЦИМА је Вук Стефановић Караџић 1805. па све до краја 1806. године, учио српски и немачки језик. Овде је завршио словенску граматику и целу аритметику и катихизис. У овом периоду Карловачку гимназију су похађали Сима Милутиновић Сарајлија и Димитрије Давидовић, као и синови Алексе и Јакова Ненадовића.
ПЕСНИКОВ ПОВРАТАК
БРАНКО Радичевић (Славонски Брод, 1824. - Беч, 1853) поживео је само 29 година, али је најмилозвучнијим стиховима међу којима је и песма "Ој Карловци место моје драго" опевао варош својих гимназијских дана.
Карловчани му то нису заборавили те су 1883. године кости српског лиричара пренели из Беча на сремскокарловачко брдо Стражилово, где му сваке године на поклоњење долазе младе поете.
Српска штампа брујала је годину дана о песниковом повратку кући, а за енглеске новине био је то најзначајнији догађај на Балкану.
КАРЛОВАЧКИ МИР, ПРВА ПРЕДСТАВА...
- О ИСТОРИЈСКОМ значају Сремских Карловаца сведоче и ови догађаји: 1699. године Карловачким миром окончан је рат између Аустрије и Турске, а 1734. Емануил Козачински је приредио прву позоришну представу - трагикомедију о смрти последњег српског цара Уроша Петог. Године 1743. основана је прва сликарска школа, 1752. године отворена је најстарија библиотека у Србији, 1758. прорадила је једна од првих штампарија и бакрорезачких радионица, 1901. године др Лаза Поповић инсталирао је један од првих рендгена на Балкану... - подсећа др Жарко Димић, директор сремскокарловачког Архива САНУ на непрегледан низ значајних датума.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (1)