ПРИРУЧНИК ЗА БОРБУ ПРОТИВ ПЉАЧКАША БАШТИНЕ: Акција српског археолошког друштва и Министарства културе

ЧУВАР остатака царског града - задужбине Јустинијане Приме, код Лебана, недавно је на чудан начин скренуо пажњу на пребогату баштину Србије, најавом да ће "бранити" локалитет од врхунских српских и француских археолога, предвођених проф. др Вујадином Иванишевићем, дописним чланом САНУ, који већ пола века овде истражује.

Фото Б. Субашић

Да буде још горе, најава те "одбране" на друштвеним мрежама је добила велику подршку и од "детектораша" који пљачкају и разарају налазишта и од неуких грађана који не разликују научнике и крадљивце.

- Није највећи проблем то што су грађани неупућени, већ чињеница да су неуки и многи државни службеници којима је заштита културног наслеђа посао - каже археолог др Адам Н. Црнобрња, председник Српског археолошког друштва и саветник у Народном музеју.

- Министарство културе је уочило тај проблем и покренуло ствар са мртве тачке, дајући подршку Српском археолошком друштву у "просветитељској" борби за очување баштине. Претходне три године смо по градовима Србије држали предавања на ову тему, а сада смо уз помоћ министарства издали књигу "Како сачувати археолошко наслеђе", коју делимо бесплатно, а може се скинути у ПДФ формату са нашег сајта. После ове књиге, више нико не може да се изговара: "Нисам знао".

ПЉАЧКА Зидине античког града изнад Сврљишког Тимока, Фото Приватна архива

ПРВИ српски практични приручник за борбу за очување националног блага је информативан, лако разумљив и занимљив и аматерима и професионалцима. Археолози кажу да је он неопходан у Србији, са 20.000 регистрованих археолошких локалитета и још три до четири пута толико који тек треба да буду откривени.

Не само наука, већ и јавност очекују много од српске археологије, која је у 20. веку дошла до светски значајнијих открића: трагова цивилизације Лепенског вира и Винчанске културе, сведочанстава о најстаријем рударству и производњи метала у Европи, остатака римских престоница и царских градова Виминацијума, Сирмијума, Ромулијане и Јустинијане Приме, монументалног српског средњовековног наслеђа у Расу и на КиМ, које је сврстано у светску културну баштину под заштитом Унеска.

То културно богатство привукло је и организовани криминал, пљачкаше и препродавце старина. Зараде археолошке мафије, по речима стручњака, достигле су профите илегалне трговине наркотицима. Зато локалитете напада огроман број пљачкаша који носе дословно све, чак и велике римске надгробне споменике!

- О катастрофалном забораву, похлепи и непоштовању баштине, сведочи случај када сам се суочио са људима који су раскопавали гробове својих предака, прадедова и чукундедова, мислећи да су антички и да ће наћи благо - каже др Црнобрња. - Школе, у којима раде неупућени кадрови, дозвољавају да пљачкаши локалитета, лажно се представљајући као археолози-аматери, држе предавања деци учећи их да им буду сарадници.

ИЛЕГАЛНО  Део "дивљих" ископина на "Фејсбуку", Фото Приватна архива

НАЈНИЖИ ниво археолошке мафије су "сакупљачи" који наоружани детекторима шпартају Србијом раскопавају и уништавају локалитете. Нађене предмете откупљује "друга рука", кријумчари, који их преносе у ЕУ. Тамо се порекло предмета скрива низом препродаја по мањим аукцијама, да би са тако "опраном биографијом" стигли до врха пирамиде, великих аукцијских кућа.

Стручњаци указују да против ове врсте растућег криминала не могу самостално да се изборе Заводи за заштиту споменика културе, у којима ради укупно 22 археолога за територију целе земље. По закону, право на археолошка ископавања, поред њих има још 100 археолога из музеја и још толико из научних институција. Поредећи ове бројке са десетинама хиљада локалитета и све већим бројем пљачкаша археолошког блага будућност не делује ружичасто.

КРИМИНАЛ Опљачкана античка гробница крај Сврљига, Фото Приватна архива

Археолози кажу да полиција реагује у сузбијању археолошке мафије, али да случајеви, нажалост, често "падају" на тужилаштву.

- Ова врста криминала често није препознавана у пракси, па сам био сам у прилици да и тужиоцима "откривам" члан закона по коме они по службеној дужности морају да пишу пријаву по сазнању о пљачки или уништавању налазишта - каже др Црнобрња.

- Најефикасније је да локалне самоуправе подносе кривичне пријаве, јер тако показују да воде рачуна о културном наслеђу на својој територији, а имају и јавног правобраниоца који може да изнесе цео поступак до суда. После подношења пријаве, угрожавање баштине се по правилу драстично смањује, јер су казне строге. Чување наслеђа је као и чување образа, неко се са тим роди, а неко то и научи.

Именик институција за реаговање

УВОДНИ део приручника "Како сачувати археолошко наслеђе" је питак и живописан опис задатка и метода археологије, а следи му разумљиво навођење законске регулативе и поступака у конкретним случајевима угрожавања археолошке баштине, од нелегалних ископавања до уништавања несавесном градњом. На крају су имена, телефони и адресе институција које су обавезне да реагују ако од грађана добију информацију о угрожавању археолошке баштине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације