МИЛИЦА ВРАТИЛА ПРАВОСЛАВЉЕ НА КЕФАЛОНИЈУ: Др Петрас Петратос о односима Србије и Јонских острва зачетим у 15. веку

ДА односи Србије и Јонских острва датирају из средине 15. века, било је мање познато нашој широј јавности, све донедавно, док на Кефалонији, прва ту одржана српско-грчка ликовна колонија, за тему није одабрала брак Милице Бранковић и Леонарда Трећег Токе.

Дело Мирослава Лазовића

У њихову част је Мирослав Лазовић, професор ФПУ, насликао грандиозни мурал на једној цистерни за воду, испод тврђаве средњовековног владара Епира, па се тако његова рано преминула супруга (на порођају, са само 16 година), а ћерка нашег последњег деспота Лазара Бранковића - ликом вратила на острво, на коме је и данас по добру памте.

- Леонард Трећи Токо, који је владао од 1448. до 1479. године, припадник је италијанске породице која је била окупатор на нашим острвима - прича, за "Новости", др Петрас Петратос, историчар из Арогостолија. - Породица Токо је била католичка и укинула је православље. Леонардо се оженио Милицом, ћерком српског православног владара, која је уз то имала и византијско порекло преко мајке Јелене Палеолог и баке Ирине Кантакузине. Према подацима које имамо, била је добра, млада жена. Није се опходила као владарка, већ је била заинтересована за добробит становништва. Оно чиме је посебно задужила народ је што је утицала да се православље врати на Кефалонију.

То, међутим, није прошло без притисака које је Леонардо Трећи Токо имао из Ватикана, од папе:

- Упркос свему, Милица је успела да се уважи њена и наша вера. За нас је то веома важно. Ми и данас, као траг тога времена, имамо на Кефалонији православне и католичке цркве, једне до других - тврди саговорник.

АЛИ, овај део Грчке неговао је односе са Србима, како открива др Петратос, и у наредним вековима, све до данашњих дана. У време владавине Млетака са западног Балкана су се на Кефалонији, између 1500. године и 1600, насељавале породице из Далмације, али и Црне Горе. Из Далмације је, у 18. веку, преко Крфа, где је учио грчки од млетачких војника, накратко, на Кефалонију дошао и Доситеј Обрадовић, а одатле се упутио у Патру, потом на Свету Гору, па у Смирну, где је похађао школу коју је водио један учитељ са Итаке (сматрају га земљаком, јер је са најближег острва)...

- У исту школу ишао је и Адамантиос Кораис, који је за Грке, у време просветитељства, био исто што и Доситеј за Србе - тврди историчар са Кефалоније. - Током турске окупације Балкана, централна личност у српско-грчким односима био је сигурно Рига од Фере, чије идеје су имале многе наследнике.

У време националних револуција, у борби против Турака, у 19. веку, много Грка се борило на српској страни и обратно. Карађорђе је чак, у изгнанству у Одеси, 1817, постао члан хетерије (Филики Етерија), тајног удружења грчких патриота, основаног ради подизања устанака за ослобођење од Османског царства.

Др Петрас Петратос, историчар из Арогостолија

- Постојао је касније један покушај да Филики Етерија ступи у контакт и са Милошем Обреновићем, али су Турци ухватили курира са писмом у коме је била понуда сарадње, која тако никада није остварена - наставља саговорник.

Средином 19. века, било је неколико покушаја да се обнови визија Риге од Фере, а идеја о оснивању балканске федерације довела је у Србију једног Кефалонца:

- Панајотис Панас, песник и новинар, борио се за ослобођење нашег острва од Енглеза, а касније је у Атини основао и Удружење "Ригас", које је ширило идеје о балканској федерацији. Путовао је по балканским земљама пропагирајући став о заједничком отпору Турцима. Тако је доспео и у Београд.

У нашем граду постојао је тада огранак тајне организације Демократска источна федерација, са којом је ступио у контакт. Њихова идеја је била да се не војно, већ политичким, демократским путем, оснује савез у коме би се нашли Црна Гора, Албанија, Србија, Бугарска, Румунија, Грчка, ослобођени делови Отоманске империје, па чак и Јерменија.

- Мисао да Балкан треба да припада балканским народима заступао је и Илија Гарашанин - прича др Петратос. - Идеја о стварању балканске федрације, ипак се, временом угасила. На то су утицали интереси великих сила, али су јој се противиле и националистички настројене владајуће елите, иако је у основи те замисли било да сваки народ у савезу задржи сва своја обележја, језик, културу.

У 20. веку на Кефалонији не заборављају ни помоћ коју су добили од тадашње Југославије, 1953. године, након што је катастрофални земљотрес сравнио готово све што је ту људска рука подигла.

ПОЧАСНИ КОНЗУЛ

НА Кефалонији, подсећа саговорник, Србија сада има и свог почасног конзула, Виктора Рухотаса, доктора стоматологије, београдског ђака, који је последњих деценија заслужан за изузетне односе који су створени.

- Захваљујући њему, посебно у време НАТО бомбардовања, сазнала се истина о Србији и српском народу, а више пута организовао је помоћ за вашу земљу у тим тешким веменима - каже др Петратос, уз додатак да је Рухотас много учинио и на унапређењу сваке друге сарадње два народа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације