СТЕРИЈА ПОЧИВА У ТУЂОЈ ГРОБНИЦИ: Славни српски књижевник и један од најумнијих Срба дели споменик са првим супругом своје жене

ПИСАЦ Јован Стерија Поповић (1806-1856) имао је оштро перо, којим је на сатиричан начин непогрешиво описивао актуелна друштвена дешавања и карактер својих суграђана Вршчана.

Фото Ј. Ј. Баљак

Али, на његову несрећу, и његова судбина је писана сличном тинтом, па је, тако, славни књижевник доживео бројне крахове и неправде. Највећа је, без сумње, та што је сахрањен у - туђој гробници, у којој је већ почивао први муж његове супруге Јелене, Јоаким Манојловић.

Са њим Стерија невољно дели и надгробни споменик, јер је двострука удовица одлучила да предњу страну посвети писцу, а задњу Јоакиму, "сиротињском оцу при магистрату вршачком". Управо због тога, тај споменик на Градском гробљу у Вршцу представља раритет, јер има много двостраних епитафа, али не са таквом "поделом", што је нарочито било необично за средину 19. века, када се Стерија упокојио.

- Неправедно је то што је један од најумнијих људи у Србији тако завршио, само зато што његова жена није била у добрим односима са његовом породицом - објашњава Иван Бабић, хроничар Вршца. - Ипак, иако друштвом у гробу сигурно не би био задовољан, местом на којем је сахрањен може бити. Споменик је удаљен свега десетак корака од гробљанске цркве, коју је саградио његов најплеменитији јунак Гавриловић из "Родољубаца". "Гледа" Стерија, такође, и низ Змај Јовину улицу, на чијем крају се налази његова родна кућа.

епитаф Са друге стране посвета  Јоакиму Манојловићу, Фото Ј. Ј. Баљак

Две године после Стеријине смрти, његов рођени брат Ђока Поповић је сазидао породичну гробницу, у којој почивају њихови родитељи, браћа и сестре. Разочаран због чињенице да само славни писац није међу њима, Ђока је на том породичном споменику, који је у облику камене пирамиде, уписао да се 33 корака источно одатле налази гроб "списатеља србског" Јована Стерије Поповића.

Иван Бабић, Фото Ј. Ј. Баљак

Бабић, за "Новости", по први пут открива и да је још пре пола века постојала намера тадашње локалне власти да се та неправда око Стеријине вечне куће исправи. Жеља градоначелника Тиме Илина била је, каже, да се за Стерију, као најуваженијег Вршчанина, направи маузолеј, у ком би почивали његови посмртни остаци. Чак је, због тога, и његова гробница била откопана, али је градоначелнику мандат истекао пре него што је успео да реализује своју идеју.

- Тада је откривено да Јелена, која је такође сахрањена у ту гробницу, не почива између два мужа, већ да је њен ковчег постављен изнад првог супруга, којег је очито много више волела. Џаба су њени рођаци дали да јој се епитаф исклеше на Стеријиној страни споменика, када је њено срце припадало другом - закључује Бабић.

ДОМ Пишчева родна кућа, Фото Википедија

Данас Стеријина вечна кућа, одлуком локалног комуналног предузећа, има статус заштићеног гробног места. Осим тога, комуналци су се славном писцу одужили и тако што су о свом трошку обновили његов јединствени споменик, који је деценијама пропадао, јер није имао наследнике који би о њему бринули. Сада златном бојом офарбана слова, која су уклесана у сивом камену, јасно сведоче о необичној љубавној причи једног од стотину најзнаменитијих Срба.

ВЕРЕНИЦУ МАРТУ УБИО ГРОМ

И СТЕРИЈИНО срце је припадало другој жени, а не пет година старијој Јелени Поповић, рођеној Димић, са којом је ступио у "разуман брак", када су му биле 43 године. Била је то његова вереница Марта Пеша, која је, међутим, страдала од удара грома у свилари свога оца. Никада је није преболео. Посветио јој је и песму, која је на српском и немачком језику уклесана на њеном надгробном споменику. Те тужне љубавне стихове Стерија је објавио у чак три своје књиге.

Јован Стерија Поповић, Фото Архива

ОСНИВАЧ СРПСКЕ ДРАМЕ

КЊИЖЕВНИК Јован Стерија Поповић био је и један од водећих интелектуалаца свога времена. Сматра се оснивачем српске драме, а први је и један од најбољих српских комедиографа. Био је и министар просвете од 1842. до 1848. године и тада је, 10. маја 1844, дао указ којим је основан "Музеум сербски" у Београду, чиме се сматра оснивачем Народног музеја. Посебно је значајан његов напор на проучавању и очувању културног наслеђа Србије. Као министар је много учинио за организовано развијање школства у Србији. Године 1844. донео је Школски закон којим је први пут у Србији гимнастика озакоњена као школски предмет од првог до четвртог разреда гимназије. У Стеријиној спомен-кући дуго је било седиште Књижевне општине Вршац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације