ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШУМАДИЈА ЦЕНТАР ОТПОРА: Различите идеологије и коначни циљеви били су препрека сарадњи партизана и четника

ИСТИНА је у чињеници да ни комунисти ни српски националисти нису дигли оружани отпор 1941, него је он дигао њих. Комунисти су били одвећ малобројни, па не изгледа упутно ни објашњавати како би само један члан те партије у Невесињском срезу могао да дигне на оружје тако силан народ.

Партизани у Јабланици

За четнике је основно питање: да ли се уопште смеју називати покретом у тренутку пред избијање побуне и за време ње. То су биле добровољачке дружине, без књижевности, публикација и интелигенције, покрет без покрета.

Узрок побуне 1941. је, на површини, спонтани и масовни револт против покушаја да се српски народ на подручју новоуспостављене хрватске државе биолошки искорени. Дубински узрок је чињеница да је сломом државе 1941. српски народ изгубио своју историју. (...)

Коначни немачки циљеви на Балкану су извирали из планова који се остварају од 1937. Према истраживању немачког историчара Инга Хара, Немачка академија је 1937. добила задатак да испитује "народносне групе" у Средњој Европи. Оне се класификују према односу и признатом положају у западној цивилизацији и држању према "нордијској великој раси". Народи су подељени на оне који имају право на своју територију и државу, или једно од тог двога.

Словенски народи су били Bodenstаndig (приковани за земљу), Јевреји и Роми су се морали иселити. Католици су имали предност ради менталитета антисемитизма и антикомунизма у традицији. Срби су у категорији Staatenlos, народа који нема право на своју државу. (...)

ПРЕМА ХИТЛЕРОВОЈ жељи да се Србија учини што мањом, како се никада више у будућности не би подигла, Србија је остала у границама државе пре 1912, а додат јој је формално и Банат.

Начин разбијања Југославије и повлачења граница нових држава на њеним рушевинама, одредио је и природу избијања устанка Срба на тој територији. Тај устанак су сви очекивали, а нико га није стварно и планирао. Питање које је поставила модерна историјска наука ко је први, на који начин и где подигао револуцију 1941, само од себе нуди више странпутица него изгледних решења.

Дража Михаиловић са енглеском војном мисијом

Одговор би морао да буде: сви они који су пре рата, тј. пре 6. априла 1941. говорили да ће радије бити гроб него роб, сви су они учествовали у дизању устанка после окупације. Није нелогично закључивање да је устанак избио пре рата 6. априла, јер заиста су прве чарке са хрватским усташама тада почеле. Основни мотив устанка је побуна против апсурдности да се разори држава Југославија, која је у муци и зноју генерација била природно створена од историје и да се на њено место постави измишљена "Велика Хрватска", као балкански хегемон, створена на вештачки начин, лаганим процесом прерастања елитног типа национализма у масовни тип.

Не само велика држава него и хрватски народ настао је са закашњењем и никада у историји није био такав фактор какав му се на длану воље Ватикана и немачких нациста понудио. (...)

Не треба одгонетати који је први, од двојице вођа, дао наређење да се диже на оружје. То је урадила небројена гомила трупних официра, који су своје српске регруте упућивали кући са пушком и наређењем да је сакрију. Онако како су Јосип Броз и пуковник Драгољуб Михаиловић дошли у Београд и на Равну гору, на исти начин долази хиљаде људи отпуштених из војске, са наређењем да се сачува оружје, јер ће им требати у рату. Много је таквих група наоружаних повратника из војске долазило у српске шуме, али то још није значило почетак устанка. Ипак, то је врло значајан фактор за његов каснији развој, јер нема дизања устанка без залиха оружја.

ПРВИ СРПСКИ ОТПОР учињеној окупацији био је политички, а не оружани. Он ће се касније утопити у целину четничког покрета, као и многе друге групе. Четнике није створио њихов вођа пуковник Михаиловић, него они њега. Они су један комонвелт различитих четничких одреда, који су се утопили у њега, а да се опште уједначавање никада није до краја извршило. Слично је и са комунистима.

Немачка и полиција нове хрватске државе су добиле листе чланова комунистичке партије. Муслимани и католици у хрватској држави су позивани да им се каже да се зна шта су и ко су, па пуштени. Српски комунисти су одмах стрељани. Они су почињали устанак и без одлуке њиховог вође, за кога нису знали како му је право име. (...)

Прве организације, из којих ће се тек касније створити редовне војне јединице партизанске и четничке војске, стварају се одмах после првих немира у априлу и мају. У хрватској држави је разлог за то покољ православног становништва и присилно покатоличавање. Пример стварања устаничких одреда од различитих група које настају као реакција на геноцид над српским народом јесте подручје северне Далмације, или Книнске Крајине како се у народу називала. Већ 4. августа се ствара Штаб герилских одреда за Книнску Крајину. Партизанске снаге се стварају од 22. јуна 1941.

По формирању Главног штаба, 27. јуна са Јосипом Брозом (Тито) на челу, донета су упутства за формирање одреда у "Задацима народноослободилачких партизанских одреда", где је речено да ће се веће мобилне јединице стварати касније. Одлука о преласку на партизански рат је донета 4. јула 1941. На саветовању у Столицама 26. новембра 1941. наређено је да се одреди деле у три-четири батаљона, а батаљон у три-четири чете. Поред команданта и заменика, сваки одред је требало да има и политичког комесара и заменика. Иако су у Москви оцењивали да је стварање "пролетерске бригаде" на Стаљинов рођендан 21. децембра 1941. било политичка грешка, она је партизанској страни донела више користи него политичке штете.

Партизани на заробљеном немачком камиону у Чачку

У свакој револуцији побеђује страна која прва организује активну мањину, а не вуче за собом пасивну већину. Партизанске бригаде су биле мобилније од четничких у целом току рата, предузимале маршеве из западне Србије до Уне. (...)

ПОСТОЈАЛИ СУ ПОКУШАЈИ да се стварају заједничке војне формације, али су посебне идеологије и коначни циљеви на две стране од тога учинили само успомену. Дража Михаиловић је на Равну гору дошао 11. маја 1941. са 26 официра. Састанак Тита и Михаиловића у Струганику код Ваљева 19. септембра 1941, поновљен је 26. октобра у Брајићима. Неспоразум је почео око питања како је право име и презиме команданта партизанских јединица. "Војна тајна", врдао је Тито.

Без обзира на то што устанак против окупаторских снага није избио на једном месту и поделио се на више самосталних, или слабо повезаних целина, у првој години рата 1941. главно оружано поприште је била Шумадија.

Од 400.000 окупкаторских војника (у почетку највише заузето војним операцијама), у Шумадији су најпре биле распоређене три немачке дивизије, али су до јесени довучене још три из Француске, Грчке и чак са Источног фронта. Најшира слободна територија је била створена у Западној Србији, која ће се популарно називати "Ужичка република". Сличне слободне зоне, мањег значаја, биле су у источној и јужној Србији.

Разилажење између два побуњена савезника вребало је од почетка, али је постајало све видљивије како се немачка војска почела примицати Москви. Московска победа је отворила расцеп, најпре у вођству два покрета, а затим и у целом народу.

Дража Михаиловић и Драгиша Васић

Партизанско вођство се најпре опредељивало да своја главна упоришта тражи, поред "Ужичке републике", у источној Србији. Очекивање брзе совјетске победе се показало као промашај, па се партизанско вођство најпре пребацује у друге делове Србије, а затим у Босну. Покушај доминације побуњеним подручјем у Србији није успео.

Пасивизирањем својих војних формација четници су се определили да више не предузимају велике војне операције против немачких упоришта по већим градовима. У време слома "Ужичке републике" имали су око 20.000 људи под оружјем.

Препоручујемо

Друштво

0 8

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ ХИЦИ НА ОКУПАТОРА: Отпор у Србији после капитулације Краљевине Југославије

11. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СССР, КОМИНТЕРНА И УСТАНАК У СРБИЈИ 1941: Судбина српског народа била је у фокусу интересовања совјетске дипломатије

10. 07. 2021. у 17:14

Друштво

2 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АУТЕНТИЧНА УСТАНИЧКА ТРАДИЦИЈА: Српски народ није оклевао - устао је против окупације своје земље

09. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УСТАНАК У САНСКОМ МОСТУ И НЕВЕСИЊУ: Прве манифестације отпора после капитулације југословенске војске

08. 07. 2021. у 17:14

Друштво

4 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТЕРЕТ ИДЕОЛОШКОГ ЖРВЊА: Све велике силе у ратном сукобу у Србији су гледале чвор југословенског питања

07. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СВЕНАРОДНИ ОТПОР ФАШИЗМУ: Осамдесет година од избијања општег устанка у Србији против окупатора

06. 07. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације