ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УСТАНАК У САНСКОМ МОСТУ И НЕВЕСИЊУ: Прве манифестације отпора после капитулације југословенске војске

УСТАНАК У СРБИЈИ разликовао се од устанка у Херцеговини, који му је претходио, 13-јулског устанка у Црној Гори, устанака у Хрватској и Босни. Народ у Србији налазио се под војном управом, као једини народ у окупираној Југославији осуђен на војни режим.

Устаници у Црној Гори

Црногорци су имали привилеговану окупацију, захваљујући добрим делом династичкој орођености Савоја са Петровићима, у ствари женидби Виторија Емануела кнегињом Јеленом, кћерком црногорског књаза Николе.

Италијанска политика је преко грофа Галеаца Чана покушавала да веже Црну Гору, Хрватску и Албанију путем персоналних унија за Италију, видећи у овим комбинацијама најлакши начин за што дубљи продор на Балкан и Подунавље.

"Осакаћена" Црна Гора, на рачун велике Албаније и НДХ, те Србија скучена у границама од пре 1912. године, углавном су биле национално хомогене земље, за разлику од националне хетерогене структуре Хрватске и Босне и Херцеговине у којима се српски народ нашао под ударом истребљивачке политике усташа у име стварања национално чисте велике Хрватске, као главне католичке државе на Балкану.

Устанке у српским земљама организовали су комунисти, сем у Херцеговини јуна 1941. године, где су борбе почеле спонтано као вид животне самоодбране Срба од усташких насртаја на живот, част и имовину. Спонтани фактор одлучујуће је деловао и на устанке Срба у Хрватској и Босни јула 1941. године.

У Црној Гори устанак је избио изненадно и силовито, насупрот поступности у Србији. Спонтаност се у другом виду изражавала и у Црној Гори огромном борачком масом, већом него што су мислили и организатори - комунисти, те размером устанка, што није могло да не изазове колебања устаника. За устанак у Црној Гори карактеристичан је потмули сукоб интереса и погледа у суштини хетерогених снага, а у Србији између антиокупаторских покрета долази до супротстављања две стратегије: офанзивне, комунистичке, и стратегије атантизма, четничке.

У Црној Гори су се у устанку спонтано нашле снаге комуниста и униониста (ујединитеља, националиста), док је учествовање четничких снага у борбама против окупатора у Србији било добрим делом изнуђено страхом да партизанске снаге не преотму славу и утицај у борбено расположеном народу. Комунисти у Србији нису располагали војнички образованим кадровима. КПЈ је имала мали утицај на српском селу, за разлику од Црне Горе, а и између свих крајева Србије нису постојале сталне и координиране везе. Тамо где је деловао ЦК КПЈ и ПК КПЈ за Србију осећала се већа активност на организацији борби, него у крајевима где су те везе биле слабе или несталне.

ПРВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ отпора после капитулације Југословенске војске запажене су у западним крајевима Југославије, на простору где је био српски живаљ и распале југословенске јединице.

Италијански извори бележе отпор на терену Јадранске дивизије, то јест у подручју Книна и Книнске Крајине. Израженији спонтани облици отпора јавили су се у Босанској Крајини и Источној Херцеговини, као резултат успостављања НДХ и злостављања српског народа.

Месец дана од избијања Априлског рата и 18 дана од капитулационог акта дошло је до сукоба српских сељака из околине Санског Моста, села Кијево и Трамошња 6, 7. и 8. маја 1941. године, познатог као Ђурђевдански устанак санских сељака.

На усташка злостављања сељаци су одговорили ватром и одбили усташе од својих села. Чим су сељаци Козице, Хазића, Стратинске, Обровца и других суседних српских села сазнали за борбу с усташама на Кијевској гори, кренули су у помоћ Трамошњацима. "Заповједник дијелова хрватске војске у Босанској Крајини" јавио је "заповједнику цјелокупне хрватске копнене војске" о борби са "четницима код Санског Моста". Усташама је у тим борбама пристигла помоћ из Приједора, а 7. маја на побуњене сељаке кренуло је и једно немачко одељење из 1. дивизиона 132. пука стационираног у Приједору.

У свитање 8. маја ојачаном немачком батаљону пошло је за руком да разбије положаје побуњених сељака, без чврсте и јединствене команде. Немци су за своје убијене (однос 10 Срба за једног Немца) стрељали 27 Срба у Санском Мосту и затим њихова тела обесили у Градском парку, као застрашујући пример и опомену. Мајску ("ђурђевданску") побуну усташе су искористиле да пооштре терор над Србима.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

НАДА СТИЖЕ ИЗ МОСКВЕ: Улазак СССР у рат улио је самопоуздање српском народу

МАСОВНИ СПОНТАНИ ОТПОР усташким злочинима јавио се најпре у Источној Херцеговини. Жариште се налазило у традиционалном устаничком невесињском крају. Сељаци из Доњег Дрежња спречили су 3. јуна 1941. усташе да уђу у село, а на ноге су се дигли угрожени српски сељаци шире околине. Усташе су на отпор одговориле масовним злочинима над недужним и незаштићеним српским становништвом Мостара, Чапљине, Љубиња. Док је у првој фази отпор био вид самоодбране од разуларених усташа, после напада Немачке на СССР претворио се у масовни устанички талас. Спонтани народни устанак избио је 24. јуна 1941.

Народ Херцеговине се у овој борби ослањао на Црну Гору, а на другој страни гледао на исток одакле треба да дође спас. Ирационална вера српског човека из Херцеговине у Русију одржавала је наду и развијала самопоуздање. Устаницима су се од италијанских бомбардера привиђали совјетски авиони.

Иво Лола Рибар

Комунистичке илузије о брзом немачком слому, продору руске (совјетске) армије преко Карпата, избијањем на Дунав или спуштањем падобранаца, мешале су се у свести угроженог српског народа уопште, нарочито у динарском подручју, с једним екстатичним стањем духа који је замењивао непријатељске авионе са "руским" - совјетским. (...)

ОДЛУКА О ПРИПРЕМАМА за оружану борбу у Србији, у духу закључака Политбироа ЦК КПЈ, донета је 23. јуна 1941. на састанку Покрајинског комитета КПЈ за Србију. (...) Главни штаб НОПОЈ - Народноослободилачких партизанских одреда Југославије образован је 27. јуна 1941. године.

На челу се налазио Јосип Броз, а чланови су били: Милован Ђилас, Едвард Кардељ, Иван Милутиновић, Александар Ранковић, Раде Кончар, Франц Лескошек, Сретен Жујовић, Иво Лола Рибар, Светозар Вукмановић. Из састава овог тела види се да су војно вођство преузели искључиво руководећи комунисти. У датим условима створена је персонална унија између политичког и војног руководства.

Војни задаци постали су примарни, али како се радило о војној акцији и револуционарном процесу, војно-политички комплекс је остао нераздељив. Војне функције биле су подређене политичким циљевима. Састав овог тела, као и других штабова, упућује на то да је КПЈ од првог дана осигуравала политичку превласт у војним структурама, избегавајући милитаризацију револуционарног процеса и сукобе војне и политичке линије. (...)

Инструктори Покрајинског комитета КПЈ за Србију кренули су после састанка ПК у унутрашњост Србије. Мома Марковић је до краја јуна 1941. одржао састанке са окружним комитетима у Светозареву, Нишу и Зајечару; Мирко Томић је био задужен за Крушевац, Василије Буха је отишао у Ниш, Милан Мијалковић у Ужице и Чачак, Миодраг Ивковић у Шабац; Милош Минић је већ био у Ваљеву, а Петар Стамболић у Поморављу.

Комунисти су се без премишљања одлучили за борбу против најсавременије и најјаче војске света 1941, којој се нико успешно није супротставио на копну све до Смоленска и Москве. Одлука за борбу била је израз схватања о пролетерском интернационализму, који се сводио на императив подршке "првој земљи социјализма".

Улазак СССР-а у рат улио је самопоуздање угроженим народима, пре свега српском народу, изложеном усташком дивљању и немачкој србофобији, развијајући осећање да у борби за опстанак нису усамљени, да је уз њих "велика совјетска земља", осећање које је извирало из свести народа, а које су подстицали комунисти.

Препоручујемо

Регион

0 11

ЗАНИМЉИВО ОТКРИЋЕ У РУСКИМ АРХИВИМА: Како су Хитлерови агенти плаћали Степинца

03. 07. 2021. у 08:00

Република Српска

0 5

ЗЛОЧИН КОЈИ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА! Мештани зверски убијени од усташке руке јуна 1941.

01. 07. 2021. у 06:45

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВЕЛИКЕ СИЛЕ БИ ДА БУДУ НЕВИНЕ: Нова историографија „слушкиња моћи“ изврће прошлост као прљаву чарапу

04. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОСВЕТА ПОРАЖЕНИХ У ОБА РАТА: Промене према српској одговорности за Велики рат током деведесетих година XX века

02. 07. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације