НАТО ЋЕ КАД-ТАД ОДГОВАРАТИ ЗА ЗЛОЧИН ИЗ 1999: Хартмут Зомершу, немачки новинар

Ивана Станојевић

04. 07. 2021. у 13:11

НАТО је бомбардовањем СРЈ усмртио 2.500 људи, оштетио или разорио 60 мостова, 110 болница, 480 школа, 365 манастира, 121 фабрику, РТС и систем за снабдевање електричном енергијом.

НАТО ЋЕ КАД-ТАД ОДГОВАРАТИ ЗА ЗЛОЧИН ИЗ 1999: Хартмут Зомершу, немачки новинар

Фото Приватна архива

У пролеће 1999. године употребљено је више од 30.000 бомби са осиромашеним уранијумом, а намерно су гађани и велики хемијски комплекси у Панчеву, Новом Саду и Бору.

На ове страшне чињенице, недавно, у ауторском тексту за немачки "Берлинер цајтунг", подсетио је Хартмут Зомершу, некадашњи уредник у Јавном сервису Немачке, уз тврдњу да је против тадашње СРЈ вођен, до данас некажњен хемијски рат. Овај новинар је после НАТО агресије на Југославију, предводио екипу која је снимила филм "Бомбе на хемијска постројења". Материјал је прикупљан у Панчеву и осталим градовима чија се индустрија нашла на мети НАТО.

У интервјуу за "Новости", Зомершу, данас предавач на Институту за еколошку историју и регионални развој у Берлину, истиче да је тадашња немачка влада "причала бајке о неопходности спречавања тобожњег етничког чишћења и хуманитарне катастрофе на Косову" којих, како је потом доказано, није ни било. Ни до данас, нажалост, ова истина није општеприхваћена на Западу. Војна обавештајна служба Немачке послужила се тада лажима и у извештајима за посланике Бундестага, који је требало да одобри учешће Немачке у НАТО агресији на СРЈ, дан уочи напада пласирала дезинформације о наводном крвавом грађанском рату између ОВК и српске војске.

Шта вас је мотивисало да будете толико храбри и тако се отворено конфронтирате са немачком званичном политиком?

- Не сматрам свој став, нити његово изношење у јавност, храбрим. Ради се о истини и мојој савести. Живео сам у Источној Немачкој (НДР) кад је пад Берлинског зида издејствован мирним протестима. За нас је идеал била слобода, никада више рат, немешање у ствари других земаља. Поновно немачко уједињење, међутим, донело је "улазак" у стару Савезну републику и њен војни савез, НАТО, који је, заправо, требало да служи само за одбрану, али је ускоро променио филозофију, пошто је нестао Варшавски пакт. Из НДР нисмо могли да путујемо у Југославију, која је током Хладног рата била фаворит Запада. Али, после Титове смрти почели су етнички и економски конфликти, па је Запад пустио Југославију "низ воду".

Након 1992. године, управо је немачка влада канцелара Хелмута Шмита у којој је шеф дипломатије био Ханс Дитрих Геншер, подржала распад Југославије, између осталог и активним признавањем Хрватске и Словеније као независних држава. Већ то ми је било страно и запрепашћујуће. Агресију НАТО 1999. године, пре него што је до ње дошло, ипак, нисам могао ни да замислим.

Који су аргументи били најјачи и превагнули да се сврстате на страну српског народа?

- У конфликту на Космету ОВК је стално према српској страни слала крваве провокације, да би, циљано, изазивала реакције оружаних снага тадашње Југославије. О томе постоје и међународне судске пресуде. То је саставни део истине и "предговора" за рат из 1999. године. То, међутим, нипошто не оправдава агресорски рат НАТО, а нарочито не његове бруталне размере по целокупну српску инфраструктуру. Вечерњи извештаји на немачкој ТВ показивали су махом видео-материјал напада, као да је у питању новогодишњи ватромет. Најнеподношљивији су, за мене, били наступи тадашњег портпарола НАТО Џејмија Шеја, који је наново говорио о "колатералној штети", и жаљењу Алијансе због тога. А тек прес конференције немачког зеленог шефа дипломатије Јошке Фишера и министра одбране Рудолфа Шарпинга...

Фото Приватна архива

Такав став Берлина подстакао вас је на делање?

- Кад је објављено да су и хемијска постројења циљано бомбардована, у својству уредника "Озона", источнонемачке телевизијске серије која се бавила екологијом, одлучио сам најпре да објавим мали прилог. Потом ме је позвао немачко-француски културни канал Арте и питао да ли могу за њих да направим велики филм. Тако смо и учинили. А професор Урсула Штефан имала је једина храбрости да, као тада главни немачки експерт за хемијске акциденте, отпутује са нама у Панчево да би из прве руке добила слику о начињеној штети и могућим последицама. До данас сам јој на томе захвалан.

После пресуде Ратку Младићу, поставили сте отворено питање - ко ће најзад да осуди НАТО? Да ли је то реторичко питање?

- Не. Злочин је злочин. То важи за особе као и савезе и земље. Овај деструктивни рат који је НАТО водио под диригентском палицом САД био је по врсти и обиму јасно огрешење о законе УН који се тичу човекове околине и Женевске конвенције. А, за становнике Панчева и других индустријских места, не само страховита еколошка катастрофа са последицама до данашњег дана. Старији људи још живо чувају у сећању како је априла 1941. године, немачки Вермахт, са својом дивизијом "Велика Немачка" дивљао по Панчеву, док су самовољно похапшени људи бивали погубљени без кривице и суда. И данас се на интернету могу наћи снимци тог ужаса. А, 1999. године на истом панчевачком небу и на још много широј територији, појавили су се поново авиони са немачким црним крстом!

Још тада сте били бесни због ћутања Зелених и Цркве која до данас није подигла глас због једне такве хумане и еколошке катастрофе. Има ли шансе да се то ћутање прекине?

- Нада је сићушна. Историја, нажалост, и у Немачкој често бива заборављена кад није пријатна. Зелени код нас у томе нису никакав изузетак. Управо сада, уочи септембарских парламентарних избора било би једино исправно изјаснити се критички према активном учешћу Немачке у том рату, према тадашњој Југославији 1999. Мислим да, нажалост, ни у вашој земљи није много другачије. Деценију после бомбардовања хемијских постројења, 2009. године више пута сам телефоном разговарао са властима у Панчеву и поставио питања сектору за екологију. Желео сам да дођем до података о каснијим последицама по здравље свих тих хемијских акцидената и бомби са осиромашеним уранијумом. Наишао сам на ћутање, нисам за нашу телевизију добио никакве информације. Вероватно из обзира према економским односима са Западом, који су у међувремену настали.

СТРАХОТЕ Хемијска постројења циљано бомбардована

Фото Архива

Шта би могло да се поправи?

- Као и у свим ратовима током последњих сто година, остају трауме и погођено становништво. Мировни покрети у појединим државама, на срећу, не губе на интензитету и енергији и упорно подсећају на злочине и подржавају захтеве да се поправи оно што се поправити да. Такви захтеви су и према Немачкој последњих година све гласнији. На пример у Пољској, Грчкој, где се тражи одштета за злочине почињене у Другом светском рату.

Берлин се управо суочава са својом колонијалном историјом и даје макар мајушни допринос исправљању неправди и враћању похараних културних добара. Могло би да се постави питање великог кашњења, али ипак, исплати се не ћутати, не мирити се са чињеницама, нарочито кад је реч о захтеву за образложење ратних злочина и захтеву за постизање мира у зараћеним зонама. Без обзира на то колико ће времена бити потребно да се постигне циљ, не сме се одустати.

Фото З. Јовановић

ОРУЖЈЕ ЈОШ ПРЕТИ

КОЈЕ су за вас најтеже од свих страшних последица НАТО агресије?

- Нису то само дугорочне здравствене последице, туга за невиним жртвама и материјална штета. То је, пре свега чињеница да се, под притиском САД, свет и даље наоружава и наново покрећу ратови, а истовремено, ствара и нова агенда за будућа уништења и погибије. Треба само на "Јутјубу" погледати тадашњи интервју са америчким генералом Веслијем Кларком. Прошлог понедељка у Црном мору почео је војни маневар огромних размера са 5.000 војника, 40 авиона и 32 брода из исто толико земаља. Својеврсно НАТО признавање Украјине и јасна рискантна провокација према Русији.

Фото Танјуг

ЋУТАЊЕ БОЛИ НАЈВИШЕ

ШТА је овај хемијски рат променио у европским и трансатлантским односима?

- Ништа. Јер, Србија је после 1999. и сама, нажалост, ћутала. То је видљиво и по чињеници колико је времена било потребно док се, тек у мају 2018. године, у српском парламенту није покренула иницијатива за обраду последица агресије, коју су покренули медицински експерти. Страхујем да ће остати ћутање и у редовима тзв. заштитара човекове средине и партија зелених широм Европе. Иако је данас јасно да је тај рат, вођен без мандата УН, био противан међународном праву.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

24. 12. 2024. у 12:17

Коментари (6)

КАКВА ИГРА ЈОКИЋА: Никола уништио великог ривала, сви у чуду због овог потеза (ВИДЕО)