ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОСВЕТА ПОРАЖЕНИХ У ОБА РАТА: Промене према српској одговорности за Велики рат током деведесетих година XX века

КАО што је већ двадесетих година на Западу дошло до изражавања спремности да се Немачкој олакша осећање кривице за рат и умање репарације, како би се заједнички одупрло бољшевизму, а тридесетих се отишло и корак даље у прећутном толерисању ревизије Версајског уговора зарад "аписмента", тако је и данас, у ери новог светског поретка: политичке потребе погодују појединим трендовима ревизије.

Немачки цар Вилхелм II, 1916. године у Нишу

...Време Хладног рата такође је утицало на преиспитивања. На једној страни стајале су нове фрустрације поражених у оба рата. На другој, поједине кризе између два блока, које су претиле да прерасту у "врући рат", подстицале су интерес да се наново истражује искуство "склизнућа" великих сила у катастрофу самоуништења 1914. године.

Историчарима није могла да промакне трка у наоружању, потреба за одржавањем равнотеже и друге форме већ виђеног. Годишњице, почев од 1964, 1984, биле су такође добар повод. Ратови на Балкану деведесетих година и нови распоред снага нису прошли без одраза на ову тему. Дакле, једном речју, геополитика је најчешће била та која је подстицала трендове или утицала на њих.

ВИШЕ ИСТОРИЧАРА је у протеклом времену упозоравало и на политичке прилике у СР Немачкој, које су утицале на ток расправа. Нова истраживања политичке, а посебно социјалне историје у Немачкој довела су у питање традиционална геополитичка тумачења узрока рата (опкољеност, угроженост).

Родила се тзв. Фишерова контроверза, на коју су многи подозриво гледали па је учињено све да се она као таква доведе у питање, потре или маргинализује. Овај тренд, више умерен, почео је с доласком Хелмута Кола на место канцелара и одласком социјалдемократа са власти 1981. године. Неки конзервативни историчари почињу слободније позитивно да пишу о немачком национализму. "Велики број Немаца схватио је да се коначно завршава раздобље оправдавања и кривица" за далеке ратове, пише историчарка Аника Момбауер. Поново се открива "родољубље", које је дуго важило за непристојну реч. О томе историчарка Мери Фулбрук (1999) пише: "Западнонемачки канцелар Хелмут Кол, уз сарадњу историчара Михаела Штирмера и Андреаса Хилгрубера, као и филозофа-историчара Ернста Нолтеа, улагао је велики труд осамдесетих година да популарну историјску свест обликује у интересу "нормализовања" немачке прошлости и изградње новог националног идентитета преко селективног приказа и новог тумачења прошлости по музејима и изложбама, али и преко чланака и књига."

Маневри у Босни и Херцеговини 1914. године

Историчар Џон Мозес подвлачи да је са појавом књиге Кристофера Кларка "Месечари: Како је Европа ушла у рат 1914.", која је сугерисала одбацивање свих ранијих знања, и са тезом о немачкој релативној невиности за избијање рата, овај доживео огромну популарност код конзервативних Немаца, али не само код њих. Кларкове тврдње учиниле су их почаствованима. Сами немачки историчари различито су реаговали на њу.

ОВАЈ ТРЕНД у Немачкој, подстакнут жељама политичара али и психолошком потребом Немаца да не живе више под стигмом за провоцирање два светска рата, уочавају немачки аутори Клаус Гитингер и Винфрид Волф. Сам наслов њихове књиге, "Тешитељ. Како Кристофер Кларк ослобађа Немце кривице за Први светски рат", говори за себе. Они су сматрали да неопходност критике овог тренда произлази из саме чињенице да је превод књиге продат у неколико стотина хиљада копија. Ова студија вратила је у живот један стари тренд у тумачењима историје Првог светског рата, које је модерна немачка историографија из шездесетих година потиснула и потпуно обесмислила.

Наравно, та настојања нису се тицала само Првог светског рата, већ су проширена и на теме Другог светског рата и других раздобља. Уједињење две Немачке било је само додатни подстицај грађењу новог националног идентитета.

СЛОМ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА и нова геополитичка ситуација, те рат на Балкану, дали су нови импулс. Указала се шанса да се "пронађе прави кривац и реметилачки фактор" који је и онда, 1914, посвађао Европу и увео је у рат. Паралелно с тим, почела је да наступа идеологија глобализације, која у свом корпусу глорификује некадашње мултиетничке и мултиконфесионалне империје (изузев царске Русије). Некадашње тежње за економским ослобођењем и људским правима, које су се остваривале устанцима и борбом, постају нелегитимни "национализми".

Националноослободилачким покретима одузима се њихово историјско значење и они се поистовећују са национализмом и шовинизмом савременог доба. И опет, не сви "национализми" подједнако. Грчки, бугарски, албански, мађарски, румунски, пољски, италијански и југословенски као да нису спорни. Напротив, споран је само један - српски. Било је потребно само склонити у страну озбиљне историографске резултате и посегнути за некадашњим ресурсима аустроугарске пропаганде и ревизионизма, или повући паралеле: онда, 1914, и "сада" - Сарајево, Сребреница. Да би умањио значај аустроугарског ултиматума и његову циљану неприхватљивост, Кларк га упоређује са предложеним диктатом у Рамбујеу 1999, и оцењује га као благог.

Или, акт у Сарајеву изједначава са данашњим тероризмом и нападом на куле "близнакиње", 11. септембра 2001. године, па атентатори из Сарајева постају претече Ал каиде. На једној страни имамо "хумани свет", а на другој "тероризам".

* * * * * * * * * * * * * * * *

ГАВРО ТЕРОРИСТА ИЛИ ХЕРОЈ

С НЕЛАГОДОМ СЕ ПИТАМО да ли оваквим „методом“ не идемо ка релативизацији оцена о Другом светском рату. Па сви смо једнако криви. Сви смо једнако патили, немачки и јапански градови немилице су рушени, једнако као Лондон, Ротердам, Ковентри, Варшава, Београд. Па Француска, Велика Британија и Италија препустиле су 1938. судбину Чехословачке Немачкој, слично као што је Русија 1909. пристала на анексију Босне и Херцеговине и приморала Србију да се формално сагласи.

Зашто нису тако наставиле 1939. године? Лакше ће се доказати да су Француска и Велика Британија наговестиле рат Немачкој, него обрнуто. Нису пустиле низ воду Пољску и тиме сачувале европски мир. Сетимо се "аргумента" да је Русија починила злочин против мира јер није пустила Србију низ воду. Версајски мир је био "неправедан", посебно у чл. 231. Версајски мир је створио неприродне државе, као што су Југославија и Чехословачка. То смо слушали у јесен 1991. године.

Суђење члановима Младе Босне у Сарајеву 1914. године

...ПОЈЕДИНЕ ИСТОРИЧАРЕ забринуло је и уношење појма "тероризам" у оцену о деловању омладинских организација на тлу Аустроугарске, са директном асоцијацијом на Ал каиду, моћан симбол данашњице, свеобјашњавајући појам за терор, суровост и експортовање џихадиста. Порицан је у многим од тих књига, или коментарима на њих, оправдани карактер супротстављања колонијализму и империјализму оног времена. Довољно је подсетити како су се у једном тренутку заталасали духови на питању да ли је Гаврило Принцип био терориста или херој, симбол борбе за слободу. У неким реаговањима, са претензијама да се представе као рационална и без страсти, он је био идеалиста који је прескупо коштао српски народ и целу Европу.

Писац Владимир Кецмановић је на ово иронично реаговао текстом: "Ако је Принцип био скуп, колико је коштао Обилић?". Владимир Пиштало, такође књижевник, опомиње истим поводом на речи Ива Андрића да су се слободарске идеје у Босни развијале упркос, а не захваљујући аустријској окупацији: "Да је Гаврило Принцип, уместо да пуца, пожелео да клекне пред Франца Фердинанда и да му уручи краснописну 'представку' о положају босанских кметова, он би се обрео у Кафкиној причи 'Пред законом'." Да ли је потребна дигресија - атентатору и саучесницима било је суђено за "велеиздају", а не за тероризам. Поглед на оптужницу то јасно показује.

У АНКЕТИ „Би-Би-Си“-ја, "Ко је крив за Први светски рат?", одговоре су давали еминентни историчари, њих десеторо. Међу њима били су: Макс Хејстингс, Ричард Џеј Еванс, Хедер Џонс, Џон Рел, Герхард Хиршфелд, Аника Момбауер, Шон Макмикин, Катриона Пенел, Гари Шефилд и Дејвид Стивенсон. Већина историчара остала је привржена ранијим ставовима о доминантној немачкој одговорности, уз Аустроугарску, која је одавно желела обрачун са Србијом.

(ДЕЛОВИ ИЗ КЊИГЕ "1914-2014: ЗАШТО РЕВИЗИЈА?" У ИЗДАЊУ "ПРОМЕТЕЈ" НОВИ САД И РТС)

Препоручујемо

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МАЈСТОРИ ЗА МИТИНГЕ: Организатори протеста су демонстрације обликовали по својој жељи

28. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУЗАВАЦ ПРОГОВОРИО НА ЖУТОЈ ГРЕДИ: Побуна у најмањој југословенској републици

27. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АУТОНОМАШИ ОДЛАЗЕ У ИСТОРИЈУ: Октобарска револуција зачињена јогуртом

26. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МИЛОШЕВИЋ ФАСЦИНИРА ЦРНОГОРЦЕ: Активисти српског покрета пажљиво су планирали развој догађаја

25. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВАРЉИВО ЛЕТО 1988. ГОДИНЕ: Нови талас протеста српског покрета са Косова и Метохије по Србији и Црној Гори

23. 06. 2021. у 17:15

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АНТИБИРОКРАТСКА РЕВОЛУЦИЈА: Народ је проговорио - "Напоље"

22. 06. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације