МИСТЕРИЈА БИБЛИОТЕКЕ ГЕЦЕ КОНА: Мада су пре 75 година послате у земљу, до данас се не зна где су завршиле књиге чувеног предратног књижара

БАСНОСЛОВНО вредна библиотека, два луксузно намештена стана, уметничке слике, наполеони и енглески златници, аутомобили и 60 кутија разног накита - само су неке од ставки одузетих током Холокауста најпознатијем предратнатом књижару и једном од богатијих људи у Краљевини Југославија, Геци Кону.

Архива

Оне се, ипак, засада не налазе на списку који су његови законски наследници предали Агенцији за реституцију.

Како нам је потврђено у овој агенцији, пред њом је у току поступак за враћање и обештећење одузете имовине, а подносиоци захтева потражују књижару и земљиште у Кнез Михаиловој 12, односно Чика Љубиној 1, у Београду, затим кућу и двориште у Добрачиној 30, кућу и двориште у некадашњој Улици Милорада Драшковића 4, сада Сремској, вилу у Врњачкој Бањи и зграду у Јајинцима.

- Према прибављеним доказима, бившем власнику Геци Кону одузета је зграда (књижара) и земљиште у Кнез Михаиловој, односно Чика Љубиној, кућа са двориштем у Добрачиној и кућа с двориштем у данашњој Сремској. У току је прибављање доказа о одузимању виле у Врњачкој Бањи и зграде у Јајинцима, тако да поводом поднетих захтева још није донета одлука о реституцији - кажу у Агенцији.

Блажо Ђуровић, истраживач нестале културне баштине, дошао је до доказа и докумената да су Коновима одузете баснословно вредне покретности, од којих су неке чак враћене после рата, али се не зна где су. Такав је случај Конове приватне библиотеке.

Баварска државна библиотека, 7. априла 2016. године, вратила је 203 наслова чувеног београдског издавача Народној библиотеци Србије. Ова издања узета су као нацистички ратни плен, који је 1943. доспео у збирку Баварске државне библиотеке. По Ђуровићевим речима, то, међутим, није Конова лична библиотека, већ књиге из фундуса његове издавачке куће.

- Његове личне књиге пребачене су у запечаћеним сандуцима у Народну библиотеку Беча. Међу њима је било веома вредних наслова, као и издања на енглеском, француском и немачком. Ти сандуци су, с напоменом да нису отварани, предати нашој војној мисији у Бечу, 1946, у исто време кад и средњовековне књиге из библиотеке Вршачке епархије и књиге из Универзитетске библиотеке у Београду - каже Ђуровић.

На документу до ког је дошао, види се да је примопредаја извршена 25. јула 1946, а књиге је у име југословенске војне мисије примила Влатка Цулек. На списку се налази: 3.331 том из библиотеке Вршачке епархије, спакован у 40 сандука, затим 1.658 томова из библиотеке Геце Кона, спаковано у шест сандука, делови београдске Универзитетске библиотеке и библиотеке југословенске амбасаде у Бечу.

- Судбина књига непозната је баш као и већине других драгоцености. Немци су злато вероватно одмах претопили, а неке уметничке слике су после рата враћене, али многе нису - каже Ђуровић.

Он је открио да су Немци Кону одузели: два аутомобила - "мерцедес" и "фијат", намештај за два луксузна стана, седам тепиха, складиште лабораторијске опреме и учила "Хемолабор", слике и књиге, 300.000 ондашњих динара, 146 наполеона, три енглеска златника по сто шилинга, 2.000 српских и француских златника, 500.000 динара у хартијама од вредности, 60 кутија разног накита, једну нарочито вредну бисерну огрлицу, два албума филателистичких марака вредних тадашњих милион и по динара, 16 писаћих машина и један фото-апарат.

Како каже, наследници ће, како буду долазили до писмених доказа о власништву, та документа подносити држави.

Породица Кон страдала је 1941. Геца Кон је из затвора Гестапоа, на Тргу Николе Пашића, депортован у Аустрију и погубљен, док су му жена, кћерке, зет и унуци послати у логор Старо сајмиште, и стрељани у Јабуци, код Панчева. Од целе породице преживео је једино зет Леополд Херцег, чији потомци потражују имовину.

После конфискације, немачке власти су продале "Издавачко предузеће Геца Кон" издавачкој кући "Југоисток" за 24 милиона динара и за комесара "Југоистока" поставиле Адолфа Мостбека. Мостбек, по налогу управника Националне библиотеке у Бечу Паула Хајсла, пребацује 1942. у Националну библиотеку Беч, као и у народне библиотеке у Берлину, Минхену, Бреслау и Лајпцигу, више од 6.000 нових књига из магацина издавачке куће Кона. До августа 1943. пребачено је укупно 7.500 књига на српском језику, Коново власништво.

КЊИГЕ ИЗГОРЕЛЕ У БОМБАРДОВАЊУ

КЊИГЕ које су враћене пре пет година, из Србије су отишле почетком 1943, када је транспорт организовао Херман Герстнер, директор војне књижнице у Београду, иначе у цивилној служби библиотекар у Баварској државној библиотеци у Минхену. На основу листа упућених Баварској државној библиотеци, може се реконструисати да је око 600 примерака стигло у Минхен. Експерти Баварске библиотеке пронашли су 203 наслова, међу којима и преводе дела Карла Маркса и Сигмунда Фројда. За остале се претпоставља да су изгорели у бомбардовању.

ВЕЛИКИ ТРАНСПОРТ

КОМПОЗИЦИЈА са баснословно вредним уметничким сликама одузетим од београдских Јевреја напустила је 1943. београдску Железничку станицу под СС обезбеђењем, открива нам Ђуровић. Занимљиво је да до данас јеврејска заједница није поставила питање њихове судбине, мада постоје спискови шта је однето:

- Нешто од тога јесте враћено, а зна се да је Удба после рата продавала на западу део тих уметнина и од тог новца формирани су први "црни" фондови - тврди наш сагорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације