ВИДОВДАН И КОСОВСКИ ЗАВЕТ: Ауторски текст историчара Милоша Ковића

Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, следује ти праху свјетковање. ..................................................... и само дотле, до тог камена, до тог бедема, ногом ћеш ступит, можда поганом! Дрзнеш ли даље, чут ћеш громове, како тишину земње слободне са грмњавином сташном кидају! ......................................................... зло радити, од зла се бранећи, ту злочинства никаквога нема! ........................................................ и кад нам њудске узмете животе, гробови наши борит ће се с вама! Лазар и Милош као и сви Српски јунаци залили су Косовску земњу својом крвљу, а њихове душе живе у нама.Ако изгубимо Косово , изгубили смо све, јер сами себи нећемо моћи опростити тај страшни гријех.Боље је изгинути за идеаале него живјети без идеала! Нијесу Срби случајно дочекали Мурата и није случајно Србин убио Турског цара. Нијесу срби случајно дочекали Веслија Кларка и није Српски пресједник случајно одведен у злогласни Хаг на Видовдан. Европа и Америка нијесу изгубиле само битку на Косову, оне су изгубиле битку са собом и са Богом.Тај пораз убија изнутра из дубене, без грмњавине бомби ,авиона, ракета и топова, онако тихо и полако.Ми ни тада пред Муратом ни данас пред Европом и Америком нијесмо имали са собом никога осим себе и Бога.Нека је вјечна слава и покој свим Српским јунацима и мученицима који дадоше животе за свој народ и своју Србију .Живјела Србија!

Sjajan tekst sjajnog profesora Kovica.

Prelep tekst .

Svi njegovi članci su slični..već poznato..

Без вере у Бога, у Христа, нема ни косовског завета. А без косовског завета нема ни Срба, ни Србије. За ову тврдњу историја је крунски доказ, и сви знамо. Ако неко пита, шта ли је то тачно косовски завет, када га сви помињу, нек узме онај џепни календар српске православне Цркве и прочита две царске и десет Божијих заповести - ето, то је косовски завет! Јер "земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека". Ово не значи да се одриемо земаљске Србије. Али знамо меру за њу, и нисмо се прославили као империјалисти, напротив.. И имамо Божији закон! Супротно идемо у пакао и не у небеску Србију. Но и овде не значи да смо се увек држали виших идеала и вредности. И ми смо само људи. А најмање нас су светитељи. Грешили смо и ми доста. И даље грешимо. Али ови наши идеали, наша вера, воде нас кроз векове попут светионика у мрачним водама. Косовски завет. Лјуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом дусом својом, свим умом својим и свом снагом својом. И љуби близњега својега као самога себе, те чини другима што желиш себи. Кратко... Или како су раније говорили: "Буди Србин! Буди човек!" Косово, јбга, то нам је завет :))