ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АУТОНОМАШИ ОДЛАЗЕ У ИСТОРИЈУ: Октобарска револуција зачињена јогуртом

ОКО ПЕТ ХИЉАДА радника великих индустријских погона из Раковице, 4. октобра 1988. демонстрирало је испред зграде Савезне скупштине у центру Београда.

Архива

Три недеље раније ти радници су упутили захтеве високим партијским и државним функционерима и упозорили да их треба испунити до 1. октобра. Такође су позвали раднике из других индустријских центара у Југославији да се уједине против високих функционера који игноришу захтеве радничке класе.

Пошто нису добили задовољавајући одговор од високих партијских и државних органа, сада су тражили да Савезна скупштина обори савезну владу, као и да функционери државног синдиката поднесу оставке. Такође су захтевали повећање плате од 60% и тренутно смањење пореза и других оптерећења привреде и скандирали: "Напоље", "Лопови", "Хоћемо плате", "Хоћемо хлеб", "Микулићу, напоље", "Доле фотељаши".

Полицијске снаге су једва спречили раднике да не пробију кордон испред зграде. Председник Савезне скупштине, члан савезне владе и функционери синдиката обратили су се демонстрантима, али су извиждани.

Радници су скандирали "Хоћемо Слобу" и обавезали се да ће остати испред Савезне скупштине док им се не обрати Милошевић. Напослетку је он стигао и одржао кратак популистички говор. Подржао је радничке захтеве и истакао да је то приоритет за руководство Србије. Тврдио је да су брза решења неопходна за решавање кризе. "Спровешћемо економску реформу, управо сада!...

Зауставићемо контрареволуцију на Косову и спровести уставну реформу у Србији." Осудио је "бирократе", који, како је рекао, "шире неслогу раздвајајући људе по националној, републичкој и покрајинској основи зарад својих себичних интереса". Милошевић је намерно мешао социјална и економска са политичким питањима, пре свега, уставним променама у Србији. "А сада, сви на своје задатке!", завршио је Милошевић. Радници, који су претходно бучно негодовали против високих функционера, тихо су се вратили у своје фабрике.

СЛЕДЕЋЕГ ЈУТРА, међутим, друга група индустријских радника из Раковице појавила се на протесту испред Савезне скупштине. Нису се придружили својим колегама претходног дана, јер их је руководство предузећа закључало у фабричком кругу. Сада су упали у зграду Савезне скупштине. Полиција није реаговала, а радници су одбили да напусте једну од сала скупштине док им се не обрати Милошевић. Пошто више републичких високих функционера није успело да убеди љутите раднике да се врате на посао, стигао је Милошевић и, обраћајући се са скупштинске говорнице, поновио да се обећање које је дао претходног дана односи и на њих.

Октобарске демонстрације у Београду биле су тек медијски најекспониранији израз незадовољства индустријских радника. Број штрајкова у Србији се између септембра и новембра више него удвостручио у поређењу са претходним месецима, а број учесника у штрајковима такође се диспропорционално повећао. Београдске демонстрације надовезале су се на радничке протесте између маја и јула, када је реч о захтевима и конфронтационим облицима протеста.

Оно што се у међувремену променило било је да демонстранти сада нису желели да чују ниједног другог високог функционера осим Милошевића. Октобарске демонстрације у Београду сигнализирале су успон популистичког вођства. Извори таквог вођства били су Милошевићев популистички стил руковођења, лична репутација и популистичка политика руководства Србије током економске кризе и растуће непопуларности високих функционера.

КЕРТЕС И ПАНКОВ КРЕЋУ НА НОВИ САД

ИСТОГ ДАНА када су радници из Раковице упали у зграду Савезне скупштине, велике демонстрације су избиле у Новом Саду са јединим захтевом да покрајинско руководство поднесе оставку. Медијски широко покривене демонстрације у Београду претходног дана створиле су атмосферу неизвесности која је подстакла мобилизацију грађана широм Србије. Демонстрације у Новом Саду су, ипак, извирале из сукоба између покрајинског руководства и локалних функционера.

Најсмелији напад на покрајинско руководство до тада догодио се на протесту у Бачкој Паланци 2. октобра. Радован Панков, градоначелник, и Михаљ Кертес, локални шеф партије, сада су отворено захтевали њихову оставку. Покрајинско партијско председништво заузврат се против двојице локалних функционера позвало на партијско правило о забрани фракција 4. октобра, претећи санкцијама. Пошто се вест о догађајима проширила наредног јутра, радници локалне фабрике „Мајевице„ организовали су протесте против покрајинског руководства после којих је више хиљада људи кренуло за Нови Сад.

Архива

По доласку у Нови Сад, демонстранти из Бачке Паланке и хиљаде радника из великих локалних друштвених предузећа окупили су се испред спортске хале у центру, а њихови представници, углавном синдикалци, захтевали су оставке високих покрајинских функционера. Милован Шогоров, председник партијског председништва Војводине, покушао је да се обрати демонстрантима, али су га извиждали и окренули му леђа. Велики број грађана је затим опколио зграду Покрајинског комитета и претио да ће провалити унутра ако њихови захтеви не буду испуњени.

До касних вечерњих сати окупило се до 50. 000 грађана. У последњем покушају да остану на власти, руководиоци Војводине захтевали су да савезно партијско и државно председништво предузму "мере" против демонстраната, али је тај захтев одбијен. Сутрадан, Нови Сад је стао. Око 100.000 људи из свих делова покрајине и њихови симпатизери из централне Србије, чак и мале групе из Црне Горе, окупили су се на улицама да траже оставку покрајинског руководства. После дугих преговора са представницима демонстраната, а без подршке савезног партијског и државног председништва, високи функционери Војводине су поднели оставке.

Пошто су демонстранти у више наврата гађали зграду Покрајинског комитета папирним паковањима јогурта, уз неколико флаша, демонстрације су касније иронично назване "јогурт револуцијом".

У НАКНАДНИМ ИНТЕРПРЕТАЦИЈАМА догађаја, Панкова и Кертеса су сматрали вођама антибирократске револуције у Војводини, како они који су их подржавали, тако и њихови противници. Један од разлога је чињеница да су Панков и Кертес кооптирани у покрајинско руководство и остали годинама лојални Милошевићу, па су многи сматрали да те везе потичу одраније.

У ствари, Панков и Кертес су се недељама супротстављали локалним захтевима за одржавање митинга против покрајинског руководства. Радници „Мајевице“ су преко свог синдиката већ учествовали у протестима у другим градовима Војводине, на пример, у Раткову и Каравукову 17. септембра. Локални синдикалци су касније сведочили да су их локалне власти ометале одбијајући да им изнајме аутобусе локалних транспортних предузећа за превоз радника на те протесте. Тек после више састанака са локалним синдикалцима, Панков и Кертес су прихватили да се организује митинг.

Локални функционери такође су били под притиском других грађана. У ноћи 21. септембра мала група из оближњег села Гајдобре, залепила је плакате широм Бачке Паланке позивајући грађане на митинг солидарности са Србима са Косова за два дана. Полиција је уклонила плакате наредног дана, али су многи већ чули шта се догодило. Јово Радош, први Кертесов помоћник у локалном партијском огранку, потврдио је да је притисак разних ванинституционалних група био кључни за организацију митинга 2. октобра. Наиме, Панков и Кертес су чекали расплет актуелних политичких сукоба у Војводини пре него што јавно иступе.

Такође, синдикат Мајевице одржао је протест испред зграде Скупштине општине ујутро 5. октобра, као одговор на претње покрајинског руководства упућене Панкову и Кертесу. Двојица функционера су првобитно предложила да се тај протест одржи у Бачкој Паланци, али су синдикалци, и поред тога, позвали раднике да крену за Нови Сад. У међувремену, локалне синдикалне вође су успоставиле везе са другим противницима покрајинског руководства, укључујући руководство и синдикат "Југоалата" и других великих друштвених предузећа у Новом Саду, и заједнички организовали велике демонстрације у центру.

ТЕМЕЉ ЗА УСТАВНЕ ПРОМЕНЕ

ЗНАЧАЈ октобарских демонстрација у Новом Саду за уставне промене у Србији често се преувеличава. Покрајинско руководство је изгубило контролу над политичким догађајима у Војводини у време другог митинга у Новом Саду, 25. септембра.

Бошко Крунић, члан савезног партијског председништва и његов бивши председник, потврдио је да се покрајинско руководство већ показало неспособним да спречи локалне власти и руководство и синдикате друштвених предузећа да подрже демонстранте и пасивно очекивало да савезно партијско и државно председништво зауставе протесте. Крунић је савезном партијском председништву поднео оставку 30. септембра, то јест, пре митинга у Бачкој Паланци. Истог дана је савезно партијско председништво подржало нацрт уставних амандмана које је Скупштина Србије усвојила 25. јула, којима су се високи функционери Војводине и Косова раније оштро супротстављали.

 

Архива

Штавише, ужи круг високих функционера Србије и Војводине постигао је детаљни договор о уставним променама на основу тог нацрта пре митинга у Бачкој Паланци. Покрајинско руководство требало је да званично потврди тај договор наредних дана, али је после догађаја у Бачкој Паланци и Новом Саду договор изгубио смисао. Упркос погоршаним односима између високих функционера Војводине и Србије и насупрот преовлађујућим мишљењима о сукобу у елити, неформални разговори између тих високих функционера нису се прекидали. Члан покрајинског партијског председништа потврдио је да су се Шогоров, председник партијског председништва Војводине, и Нандор Мајор, председник државног председништва Војводине, често састајали са Милошевићем и његовим сарадницима око уставних промена током лета, не само због одличних личних односа Шогорова и Милошевића који потичу са почетка осамдесетих.

ПОД ПРИТИСКОМ мобилизације грађана и политичког престројавања на савезном нивоу које је уследило, темељ за уставне промене стога је углавном постављен пре октобарских догађаја. Значај октобарских демонстрација у Новом Саду лежи на другој страни - у обиму политичких промена. Уместо испреговараног споразума који би омогућио опстанак тадашњег покрајинског руководства, демонстрације су срушиле постојећу структуру власти у Војводини, укључујући и локални ниво.

У року од десет дана од демонстрација у Новом Саду, истакнути локални функционери у више градова и места у покрајини поднели су оставке, укључујући Нови Сад, Сремску Митровицу, Панчево, Инђију, Шид, Кулу, Руму, Зрењанин, Алибунар, Темерин, Титов Врбас, Вршац, Сомбор, Стару Пазову и Нову Црњу.

Митинзи су се наставили после 6. октобра. Неке су организовале локалне групе активиста са циљем смене локалних функционера, а друге локални руководиоци покушавајући да остану на власти. Привремено руководство Војводине сазвало је конференцију, то јест, највиши партијски покрајински орган, да осмисли нову политику и изабере ново руководство почетком наредне године.

Чистка старог кадра била је тако широка да је изазвала нове антагонизме и проблеме наредних година. Политичке промене у Војводини стога нису само омогућиле уставне промене, већ и олакшале Милошевићу да успостави пуну контролу над новим руководством покрајине.

ИСТОРИЈСКИ БУНТОВАН НАРОД

ПРОТЕСТ У ТИТОВОМ ВРБАСУ организован је 27. августа. Шолевић, Будимировић и Кецман кажу да су се одлучили за тај град у Војводини јер су велики део његових становника чинили српски колонисти из Црне Горе и Босне и Херцеговине, насељени после рата, и њихови потомци.

Мада су очекивали и подршку аутохтоног становништва, рачунали су на историјски бунтовне Црногорце да упале фитиљ народног протеста. Многи активисти били су свесни широке подршке свом протесту у Титовом Врбасу јер су њихови рођаци живели у месту и околини. Штавише, национални састав насеља одражавао је вишенационални карактер Војводине и активисти су желели да покажу да њихови протести неће нарушити међунационалне односе, насупрот тврдњама покрајинског руководства.

Двадесет седмог августа неколико стотина Срба са Косова и стотине оних који су их подржавали у Војводини појавило се у Титовом Врбасу. Посетиоце није дочекало много људи и тек након двосатне шетње по граду са заставама Југославије и Србије локално становништво се у већем броју придружило протесту. Маса је узвикивала режимске слогане као што су "Живела Југославија" и "Живели централни комитети Југославије и Србије", али и оне изван званичне реторике, као што су "Један Устав" (за Србију), "Војводина-Србија", "Црна Гора и Србија - једна фамилија" и "Нећемо Крунића".

Митингу је присуствовало више од 10.000 људи. Шолевић каже да су неки локални функционери добровољно слали обавештења о локалној политичкој ситуацији и односима са покрајинским руководством. Истог дана мештани су организовали митинг под окриљем ССРН у Српском Милетићу пред око две хиљаде грађана. Локални говорници, укључујући градоначелника Оџака, и активисти српског покрета били су веома критични према високим функционерима из Новог Сада.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -РАДНИЦИ ИЗЛАЗЕ НА УЛИЦЕ: Манифестације незадовољства општим стањем у Југославији

19. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -ЗАПРЕТИЛИ КОЛЕКТИВНИМ ИСЕЉАВАЊЕМ: У пролеће 1988. Срби су тражили да се уведе привремена управа над Косовом

18. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -СТРАХ ОД ПРОМЕНЕ РАВНОТЕЖЕ: Нејединство политичке елите генерисано Уставом из 1974. утицало на положај Срба на Косову

17. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КОСОВО ПОЉЕ ЦЕНТАР ОТПОРА: Спонтана мобилизација народа због дискриминације Срба на Косову и Метохији

16. 06. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације