ИСПРАВКА: Данијела Штајнфелд није пријавила још двојицу мушкараца за силовање

ВАЖНО је нагласити да позив Виктимолошком центру није еквивалент пријави злочина надлежним органима гоњења, на какав закључак би читаоци могли да дођу.

Фото: Принтсцреен

Првобитно смо објавили да ће Данијела Штајнфелд и њен адвокатски тим који је заступа против колеге Бранислава Лечића, кога је ове године пријавила за силовање, имати пуне руке посла уколико се на суду покрене њена прошлост, и да се сумња да је глумица, према наводној изјави сведока блиског њеној породици, пре 20 година лажно оптужила за покушај силовања старијег мушкарца, В. К. из Руског Крстура, где је и рођена. Такође смо написали, да је случај одбачен и никад није доспео на суд због разликама у глумичиним исказима.

Захваљујући анализи портала Раскринкавање.рс јасно је да за овакве тврдње нема доказа, те да је реч о лажним вестима.

Њен адвокат Божо Прелевић, рекао је кратко да не жели да говори о случају своје клијенткиње како не би ометао тужилаштво, али каже за ове нове информације да свакако не би могле да утичу на случај са Лечићем.

У нашем чланку наводило се да је Данијела Штајнфелд пријавила силовање још 8.5.2012. године.

Међутим, ти подаци нису тачни. Некадашња глумица Мерима Исаковић је у априлу ове године такође оптужила Бранислава Лечића за покушај силовања 1978. године. Објашњавајући за Недељник 27.5. да Данијела Штајнфелд има више документованог материјала који није доступан јавности, рекла је да се Штајнфелд обратила Виктимолошком центру у Београду непосредно након силовања 2012. године. Исаковић је то формулисала на следећи начин:

“Неколико дана после силовања Данијела је позвала Виктимолошки центар у Београду и разговарала је са двојицом психолога о томе шта јој се десило. Они су у току истраге дали изјаву у полицији и потврдили да је Данијела још тада практично пријавила злочин. Плашила се да им каже име, јер се бојала да би онда они имали законску обавезу да име починиоца пријаве полицији, чиме би њена приватност и безбедност биле угрожене. Позвала је психологе на представу у којој је између осталих глумаца играла и са Лечићем. Тада им је рекла да ју је један од глумаца којег ће видети на сцени силовао. После представе психолози су јој потврдили мејлом: знамо ко је.”

Данијела је, наставља Мерима, рекла да није обелоданила све снимке и материјале јер је желела да колико год је могуће умањи емотивне повреде његовој деци и породици.

Штајнфелд је у интервјуу за Недељник, који је објављен 24.6.2021. године, потврдила да се обратила Виктимолошком центру два дана након што је преживјела силовање, дакле, 9.5.2012. године. Ипак, важно је нагласити да позив Виктимолошком центру није еквивалент пријави злочина надлежним органима гоњења, на какав закључак би читаоци могли да дођу.

Виктимолошко друштво Србије је “независно и непрофитно удружење грађана, основано 1997. године са циљем да окупи што већи број хуманистички оријентисаних научних радника и стручњака који су заинтересовани да раде на развоју виктимологије (науке о жртвама) и унапређењу заштите жртава кривичних дела, кршења људских права, рата и других облика страдања у друштву без обзира на пол, верску и религијску припадност, политичка опредељења и друга обележја жртава”.

Дакле, Виктимолошко друштво Србије пружа различите информације и услуге жртвама насиља и може упутити жртве на надлежне и специјализиране институције/организације у овисности од њихових потреба.

Иако је Мерима Исаковић рекла да је Штајнфелд још тада “практично пријавила злочин”,  читајући њену целу изјаву, јасно је да није мислила на пријаву полицији, те да такве пријаве није било 2012. године. 

Наше писање о томе да опис силоватеља није одговарао Лечићу или било коме из филмске индустрије нису поткрљени доказима, стога се не могу сматрати кредибилним.

У крајњој линији, бесмислено је користити ове тврдње у покушају да се баци сумња на истинитост свједочења Данијеле Штајнфелд, с обзиром на то да би обраћање Виктимолошком центру додатно поткрепило аутентичност њеног исказа.

У чланку се наводи, осим претходно споменутих нетачних тврдњи, да је Штајнфелд оптужила старијег мушкарца В. К. из Руског Крстура за покушај силовања када је имала 13 година, те да је послије испитивања утврђено да је измислила причу. 

Овај чланак пренели су многобројни медији. Наводно је случај одбачен због мањка доказа, а оптуженик је преминуо од последица можданог удара.

Штајнфелд је ове наводе демантовала у интервјуу који је дала за лист Недељник, објављен 24.6.2021. године.

"Када сам била мала, учили су ме да је јако ружно лагати, мислила сам да само деца то раде, а не и одрасли. Као што сам рекла, моје детињство и девојаштво било је дивно и безбедно, без икаквог насиља. Баш никаквог. Мислим да знам ко би могао да буде В. К. Био је то један диван сеоски фотограф из мог детињства и никада ми није ничим наудио. Не знам уопште одакле та прича."

С обзиром на то да нису презентовани икакви докази за наше наводе, може се рећи да је чланак базиран на “рекла-казала” истраживачкој “методологији”, која се, наравно, не може сматрати кредибилном.

Тврдња да је Данијела Штајнфелд пријавила силовање 2012. године је неистинита и наводила је читаоце на закључак да је Штајнфелд пријаву поднијела надлежним органима, а не Виктимолошком центру који само пружа различите информације и услуге жртвама насиља и може да упути жртве на надлежне и специјализоване институције/организације у зависности од њихових потреба. Та пријава нема никакве везе са пријавом полицији.

Чланци објављени на нашем порталу су на врло директан начин оптужили Данијелу Штајнфелд да лаже и њено сведочење о сексуалном насиљу су приказали као некредибилно. Објављене су неутемељене спекулације које су приказане као проверене чињенице, а понашање и изјаве Данијеле Штајнфелд су помно сецирани, често се “хватајући” за најмање детаље којим би се оправдале оптужбе против ње.

Важно је напоменути да Данијела Штајнфелд никада није тврдила да је њен силоватељ режисер или продуцент, те није и не може бити одговорна за интерпретацу њених изјава.

Напор да се исказ Данијеле Штајнфелд прикаже као недоследан на основу субјективног мишљења аутора овог чланка је манипулативан, будући да нема утемељења у наводима да Бранислав Лечић не одговара опису моћне и утицајне особе у филмској индустрији, а која је у глумачкој професији на вишој позицији од Штајнфелд. 

Бранислав Лечић започео је глумачку каријеру ‘70-их година 20. века, те је јавности у региону познат по улогама у бројним филмовима и позоришним представама. Такође је био и министар културе Србије од 2001. до 2004. године, као и председник покрета Демократе Србије, који је настао од фракције Демократске странке, чији је члан Лечић био годинама.

Стога је нетачно тврдити да се његова личност не уклапа у првобитни опис моћне и утицајне особе, јер није продуцент ни режисер, како се то претпостављало прие него што је Штајнфелд јавно изнела оптужбе против њега. 

Напомена: Захваљујући порталу Раскринкавање.ба, овај чланак је измењен и информација коју смо пласирали је исправљена.

Препоручујемо

Друштво

1 26

СИЛОВАО МЕ СРПСКИ МИНИСТАР КУЛТУРЕ: Данијела Штајнфелд, на дан изрицања пресуде Ратку Младићу, за хрватске медије

13. 06. 2021. у 11:21

Друштво

4 29

ИСПРАВКА: "Интригантни детаљи" случаја Штајнфелд-Лечић садрже нетачне тврдње и нису поткрепљени доказима

06. 06. 2021. у 14:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације