ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -РАДНИЦИ ИЗЛАЗЕ НА УЛИЦЕ: Манифестације незадовољства општим стањем у Југославији

ЗАМРЗАВАЊЕ плата у време раста инфлације и пада животног стандарда били су окидач за почетак протеста делова радничке класе. Двадесет четвртог маја је око 400 рудара из Ђурђевика, рудника у Живиницама у североисточној Босни, кренуло пешке ка Београду.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -РАДНИЦИ ИЗЛАЗЕ НА УЛИЦЕ: Манифестације незадовољства општим стањем у Југославији

Полицијски кордон испред Савезне скупштине

Петодневни штрајк у руднику и протести испред општинске скупштине нису били успешни јер управа рудника, спремна да исплати више зараде, није могла да то учини због одлуке о замрзавању плата. Рудари су зато одлучили да изврше притисак на савезне функционере. Током седамдесет километара дугог марша до Зворника многи су одустали због исцрпљености.

Преосталих 300 рудара укрцало се на воз за престоницу, посебно организован за њих од стране савезних власти. Разговори који су уследили са највишим функционерима Савезне скупштине и синдиката трајали су сатима и завршили се прихватањем рударских захтева.

За разлику од ранијих посета различитих група Савезној скупштини, тај догађај је привукао медијску пажњу широм земље. Слике исцрпљених рудара у излизаним униформама и са шлемовима, као и Титовим сликама и југословенским и партијским заставама, оставиле су снажан утисак на ширу јавност.

ТАЈ ДОГАЂАЈ био је тек највидљивији у низу рударских протеста изазваних замрзавањем плата. У мају и јуну штрајкови су избили у више рудника, понекад праћени маршевима до регионалних административних центара. Рудари из Магуре, малог рудника близу Липљана на Косову, организовали су штрајк и онда пешачили тридесет километара до Приштине како би пренели захтеве високим покрајинским функционерима.

Радници „Борова“ упадају у Савезну скупштину

Други штрајк, који су организовали радници из рудника Соко недалеко од Ниша, завршио се у Београду, у републичкој скупштини. Рудари из Брезе близу Сарајева стигли су пешице у град и касније напустили преговоре, незадовољни одговором високих републичких функционера. Рудари из Креке, Какња и Липнице, рудника у Босни, такође су организовали штрајкове због плата. Иако је замрзавање плата било непосредни повод за избијање рударских протеста, кључни узроци су дуготрајни проблеми у рударству у целини и суморни изгледи за будућност.

Имајући у виду тешке услове рада у овој индустријској грани, замрзавање плата је било очигледно превише за рударе.

НАЈОЗБИЉНИЈИ ПРОТЕСТ одиграо се у Београду 17. јуна, када је око 3.000 металских радника „Змаја“, фабрике пољопривредних машина, марширало улицама главног града и онда демонстрирало испред зграде Савезне скупштине. Попут рудара из Живиница, учесници протеста носили су Титове слике и југословен ске и партијске заставе и певали југословенску химну. Међутим, узвикивали су и слогане као што су "Лопови", "Хоћемо промене", "Хоћемо хлеба", "Наша деца су гладна" "Доле црвена буржоазија", "Доле Савезна влада" и "Продали сте Тита".

Посматрачи су аплаудирали учесницима марша, а неки су се и придружили колони. Многи су се касније прикључили демонстрацијама упркос покушајима полицијских снага да их одвоје од радника.

Испред зграде Савезне скупштине, радници су одбили да пошаљу делегацију на разговоре са високим савезним функционерима и захтевали да они говоре радницима. Маса је онда звиждала говорницима и исмевала их, укључујући председника Савезне скупштине и заменика председника савезне владе.

Радници су се касније повукли са трга, пошто су добили гаранције за веће плате и субвенције за фабрику. Сличан протест одвијао се испред општинске скупштине у Марибору, у североисточном делу Словеније, где су хиљаде радника фабрике аутомобила ТАМ демонстрирале захтевајући више плате и звиждале "црвеној буржоазији". И радници „Змаја“ и ТАМ-а непосредно су за своје проблеме кривили савезну владу.

ОКО ПЕТ ХИЉАДА радника „Борова“, великог произвођача обуће из источног дела Хрватске, 6. јула 1988. године, одвело је протесте корак даље. После штрајка и неуспелих преговора са директорима предузећа и општинским функционерима, кренули су ка Београду аутобусима и камионима прекривеним Титовим сликама и заставама федерације и партије. Захтевали су веће плате, субвенције за своју фабрику, смањење бирократије и смену директора предузећа.

Незадовољни почетком разговора са високим савезним функционерима, протестовали су испред зграде Савезне скупштине. Њихови слогани били су исти као и они од пре само три недеље: "Лопови", "Напоље". Пошто су узалуд чекали да им се обрате високи функционери, радници су надјачали мали полицијски кордон и упали у зграду Савезне скупштине.

Полицијске снаге нису употребиле силу против радника који су се, донекле збуњени развојем догађаја, мирно повукли из зграде. Као и радници „Змаја“ пре њих, окончали су протест после прихватања њихових захтева.

Свега десет дана касније 1.500 "Агрокомерца", великог пољопривредног комбината из северозападне Босне, центра великог скандала и проневера који су уздрмали политичку класу Босне и Херцеговине 1987, стигло је у главни град да одржи још један протест. Осим виших зарада, захтевали су да савезна влада среди ситуацију у фабрици после скандала.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: Нестају им људи на Косову и Метохији, подаци су драстични - у лажној држави и сами признају: Општи очај живота!