Друштво

НАРУЧИЛАЦ УБИСТВА МИЛАНА ПАНТИЋА ЈЕ СЕДЕО У ЂИНЂИЋЕВОЈ ВЛАДИ: Писмо Верана Матића о убиству новинара "Вечерњих новости"

В.Н.

10. 06. 2021. у 10:29

ВЕРАН Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара објавио је на порталу јавнисервис.нет писмо поводом убиства новинара "Вечерњих новости" Милана Пантића. Писмо преносимо у целости.

НАРУЧИЛАЦ УБИСТВА МИЛАНА ПАНТИЋА ЈЕ СЕДЕО У ЂИНЂИЋЕВОЈ ВЛАДИ: Писмо Верана Матића о убиству новинара Вечерњих новости

"Кроз све приватизације током демократских промена од 2000-тих на овамо, види се однос државе (појединаца у њено име, као носиоца политичке власти у том периоду) према народу и друштву у целини. Имајући у виду претежно негативну конотацију поменутог односа, поставља се питање да ли је тај појединац у том моменту био јачи од државе?

Био је недодирљив за ону државу и за ону власт, толико је јасно. Али је далеко већа мистерија то што је недодирљив и данас. Што је остао недодирљив и за садашњу државу, за државу која је основала Комисију за расветљавање убистава новинара, дакле и убиства Милана Пантића.

То је оно са чиме нико од нас у Комисији не може да се помири.

Ако урадимо новинарску анализу, са свим овим сазнањима до којих смо дошли (а кроз све ово сам као новинар добрим делом научио и полицијски посао), донекле схватам како инспектори и полицајци размишљају и како решавају најтеже случајеве. Признајем да доскора нисам прихватао и могао да схватим да и поред толико информација и, по мом мишљењу, доказа, поједини случајеви, па и овај, не дочекају судски епилог односно не уђу у судску процедуру.

Материјални доказ је кључна ствар. Како доћи до те чињенице када имате све остале сегменте неопходне за процесуирање? Знате мотив, знате наручиоце и знате извршиоце, али не можете даље… Схватио сам да је први контакт са случајем, или како се то стручно зове, увиђај приликом извршеног кривичног дела, једна од најважнијих ставки било ког случаја, па и овог. Како доћи до материјалног доказа након овако, слободно могу рећи, аматерски урађеног увиђаја приликом извршења кривичног дела убиства Милана Пантића пре тачно двадесет година.

Да ли је довољно доћи до сазнања ко је тајно пратио Милана у селу, пар дана пред ликвидацију ?

Да ли је довољно сазнање ко је стајао испред зграде убијеног Милана, опсервирао га и тајно пратио, и на крају извршио саму ликвидацију?

Да ли је довољно знати мотив убиства Милана Пантића?

Да ли је довољно знати име особе која га је убила, организације, криминалне групе која је све осмислила?

Да ли је могуће да је моћан појединац из тадашње, тзв. демократске власти (Владе), могао послати телефакс поступајућем судији у Крагујевцу, са наређењем да донесе пресуду по тим директивама, а да је само рочиште – потврда поруке из тог телефакса и такве одлуке, којом се привредни гигант о чијој приватизацији је писао колега Пантић, што је био непосредан повод за његово убиство, ослободи плаћања рачуна за потрошени гас (у вредности од 12 милиона долара)?

Да ли је довољно да лице у судском поступку призна да је добило новац да заврши започету приватизацију, да му се нађу свифтови уплата трансакција за наведено чињење, том приликом оштети државу и на крају остане неосуђен? (Узгред, то лице је одбило да буде тестирано полиграфом за учешће у случају убиства колеге Пантића.)

Да ли је довољно да у то време поступајући тужилац одбаци све у вези тог предмета и тиме аболира све учеснике да чак ни Тужилаштво за организовани криминал не може, не жели или из неког другог разлога не може да га поново покрене, иако му је 2013. године достављена допуна са новим додатним материјалним доказима од сведока који је и дао свој исказ у тужилаштву?

Да, оно што је писао и оно што би тек писао о приватизацији Цементаре Нови Поповац у Параћину коштало је живота Милана Пантића. Да је био свестан тежине тих информација, питам се да ли би их писао, или се надао да својим чињењем може допринети бољитку живота тих радника и тог региона, на крају и просперитета Србије? Мислим да би Милан опет то писао, можда опрезније, али би то било написано и обелодањено.

Да ли је довољно препознавање лика убице преко фотографије и самог фото робота израђеног по лику убице на основу запажања грађана који су га директно видели, непосредно вече пред убиство, како опсервира улаз где живи Милан, а да и даље немамо судски поступак?

Нажалост, мора се признати да и поред свих ових сазнања, стојимо у месту у нади да ћемо пронаћи решење за излаз из овог лавиринта. Кад бих могао, радо бих вам саопштио имена свих актера, али још увек гајим наду да ће се изнаћи решење и да ће се предмет решити или ћу ја, као председник Владине комисије, дати предлог да се састанемо у наредном периоду и доставимо коначан извештај Влади, не бих ли је упознао са свим што смо до сада урадили. У том случају бих Влади препустио да пружи оцену рада Комисије.

Ако се ништа не промени, не видим шта би друго могли да учинимо као Владина комисија имајући у виду да ускоро улазимо у трећу деценију од када је убијен Милан Пантић. Побројана, логички поткрепљена сазнања уверљив су доказ да смо надомак циља. Ко, зашто и са којим циљем спречава да се покрене судски поступак и реши једна од највећих траума овдашњег новинарства? Овај одговор чекају његова породица, медијска и новинарска заједница, српско друштво и међународна заједница. А одговор највише заслужује страдали Милан који је само радио професионално свој посао у нади да ће тако допринети јавном интересу."