MОРАЈУ КОД ЛЕКАРА, АЛИ ГА НЕ ПОСЕЋУЈУ: У више од две трећине домаћинстава у Србији живе људи старији од 65, а у 30 одсто су самци

У ВИШЕ од две трећине домаћинстава у Србији живе старији од 65 година, а чак трећину чине самци.

Фото Танјуг

Ситуација са старијима на селу је још драматичнија. Они су поред тога што им је крштеница одавно пожутела још и нарушеног здравља, а суочавају се и са бројним препрекама у остваривању здравствене заштите.

Резултати истраживања објављеног у Посебном извештају о дискриминацији старијих, поверенице за заштиту равноправности, показали су да 43 одсто њих има потребу за лекаром, али га, нажалост, нису посетили. Са потешкоћама у кретању бори се готово половина старијих људи на селу, а три одсто је стално у постељи или у колицима. Субјективни осећај живота старијих на селу је суморан и сваки четврти сматра да живи лоше или веома лоше, док за већину живот није ни добар ни лош.

- Стари на селу су у већем ризику од социјалне искључености него од губитка функционалних капацитета за бригу о себи. Већим делом су изван институционалног система услуга за помоћ и подршку старијој популацији, а њихов ослонац су неформалне услуге, помоћ и подршка.

Очекивања од државе им нису нереална и базирају се на положају и условима живота - стоји у Извештају.

Највећи број оцењује да никада нису били изложени дискриминацији (56,4 одсто), петина понекад, 11 процената веома ретко, а свега 7,3 процената испитаника наводе да су често изложени дискриминацији.

У градовима је ситуација потпуно другачија. Њима је неопходна нега у сопственом дому, али и већа доступност здравствених и услуга јавног превоза. Актуелну потребу за подршком има 27 одсто, а једна трећина старијих је у току 2017. године имала потребу за негом у свом дому.

- Када је реч о доступности услуга старијим суграђанима, постоји релативно добра информисаност о институцијама за помоћ и подршку и то боља информисаност о здравственим услугама него о социјалној заштити - пише у извештају.

- Јавни простор и објекти, као што су поште, банке, центри за социјални рад, потпуно су неприступачни за 16 одсто старих. Без могућности јавног превоза у градовима у којима живе је 17 процената, а у градовима где постоји, јавни превоз је недоступан за петину.

Истраживање Црвеног крста Србије је показало, да 66 одсто старијих има децу која живе на већој удаљености од њих, а 18 процената нема децу, што значи да понекад немају на кога ни да се ослоне. Не треба заборавити да код "старијих" особа које живе на селу њихова деца такође спадају у категорију старијих. У чак 63 одсто домаћинстава нема млађих од 65 година.

Бела куга и миграције умањују могућност породичне подршке у старости. Један од изазова је и то да више од половине старијих поседује обрадиву земљу, али 42 одсто обрађује само окућницу, јер нису у могућности да раде све док само 14 процената даје своју земљу у закуп.

Када је у питању поседовање потрошних добара врло је интересантно да 80 одсто њих има радио, телевизор, замрзивач, машину за веш, а поставља се питање шта је са осталих 20 одсто. Многи од њих су то имали, али сиромаштво и транзиција довели су до тога да нису могли да обнове или поправе покварене или застареле апарате.

Времешни житељи сеоских средина су често незадовољни односом општинских служби према њима у око 13 одсто случајева, нешто мање је незадовољно односом у здравственим институцијама и осталим институцијама у граду. Око девет процената старијих од 65 сматрају да се укућани према њима понашају неадекватно, што указује на то да су потребне едукације на тему старења и старости свих службеника у јавним службама.

Фото П. Милошевић

ЧЕТВРТИНА ЕВРОПЉАНА - НА СЕЛУ

ПОДАЦИ показују да приближно четвртина становништа Европе живи у руралним областима, као и да је у већини земаља старење у овим областима брже и израженије него у урбаним срединама. Истовремено, у многим европским државама удео особа старијих од 65 година у популацији је виши на селу него у граду. Светска здравствена организација указује да глобализација олакшава млађим особама да мигрирају у области које карактеришу привредни раст и социјални развој, док старији остају у руралним срединама које се не развијају и додатно су лишени традиционалних породичних структура подршке и помоћи.

ОД ДРЖАВЕ ВИШЕ ОЧЕКУЈУ

КАДА је реч о очекивањима од државе, највећи број испитаника сматра да би већу пажњу требало посветити бризи за старије, кроз помоћ и услуге, као и осигурању њихове боље здравствене заштите. Релативно велики број испитаница своје здравствено стање види као задовољавајуће (37,9 одсто), док као лоше или веома лоше оцењује 41 проценат старијих жена. Највећи број има хроничне болести и стања која изазивају бол, а затим следе потешкоће у обављању физичких активности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације