ИНТЕРВЈУ Радмила Јовановић Горуп: Српска катедра на Колумбији доноси и политички утицај

НАЈДУЖА традиција наставе српског језика у САД постоји на Универзитету Колумбија: од 1918. десетине студената сваке године уче основе српске граматике, правописа, али и књижевности, историје и културе. На Колумбији је Никола Тесла стекао почасни докторат 1894, а Михајло Пупин био професор физике од 1889. до 1935.

Архива

У новијој историји неки од најзначајнијих професора српског порекла са Колумбије дали су огроман допринос у биомедицинском инжењерингу, енглеској књижевности и многим другим областима. Једна од њих је и професорка Радмила Јовановић Горуп.

Осим што ће остати упамћена као професор српског језика и књижевности уз кога су стасале генерације студената, она је 1997. основала Фондацију "Његош", чији је циљ да се купи катедра за српски језик на Универзитету Колумбија. Уобичајено је да земље имају своје катедре на америчким универзитетима. Фондација "Његош" је сакупила око милион долара, али то није довољно. На почетку разговора, за "Новости", професорка Горуп каже да је за реализацију овог подухвата неопходна помоћ државе Србије:

- Планирали смо да купимо катедру која би се звала "Његош". Готово у исто време новац су почели да скупљају и Пољаци. Било је потребно око три милиона долара. Они су брзо, уз помоћ своје владе, сакупили тај новац и купили катедру за историју. Ми нисмо имали довољно, а крајем деведесетих тражити од сиромашне земље новац за то, деловало је себично. Србија је касније више пута обећавала да ће помоћи. Долазили су нам бивши председници Борис Тадић и Војислав Коштуница. Тадић је 2008. објавио да ће водити дугогодишњу кампању да се помогне нашој фондацији, али то се није остварило.

* Зашто је за Србију важно да има своју катедру на Универзитету Колумбија?

- Катедре, углавном, купују мале земље и то је питање престижа. Ако видите српско име на престижном универзитету, расте углед државе. Када смо почели кампању директно ми је речено да би Србија остварила одређени политички утицај и да би се изменила слика о нашој земљи када бисмо имали катедру на Колумбији. Када смо основали Фондацију "Његош" идеја је била да промовишемо српску културу, књижевност и језик. Деведесете године, сви знамо, биле су врло тешке за Србију и за српски народ. Годинама су овде на Колумбији организовани скупови, предавања на којима је приказивана ружна слика о нашој земљи. Желела сам да помогнем, да покажем да ми нисмо тако лоши као што нас приказују, али речено ми је да немам организацију иза себе. Фондација нам је дала платформу да организујемо догађаје на којима смо могли да представимо Србију у нешто повољнијем светлу. У то време више се говорило о политици, док данас организујемо, углавном, културне догађаје.

* Колика је цена катедре била када сте основали фондацију, а колика је она данас?

- Директан одговор на то питање немам. Пољаци су имали пуну професуру када су куповали катедру и то је умањило цену. Постојао је и фонд од 147 милиона долара за куповину катедри. Пољаци су сакупили три милиона, а из фонда су добили још толико. Нисам успела да добијем податак да ли су средства из тог фонда потрошена и колика је сада цена катедре.

* Колико сте новца сакупили и ко су били највећи донатори?

- Од почетка смо имали мале донаторе који су уплаћивали од педесет до сто долара. Тридесетак људи је давало по хиљаду долара годишње. Наш највећи донатор Драган Марин, нажалост, преминуо је убрзо после оснивања фонда. Он је схватио колико је важно да имамо своју фондацију на престижном универзитету и дао нам је 25.000 долара да је оснујемо. Захваљујући њему фондација постоји, а располажемо буџетом од око милион долара. Новац који смо сакупили се умножио, јер га инвестирају Хариманов институт и Колумбија. Део тих средстава трошимо на програме и промоцију наше културе, а надам се да ћемо га ускоро користити за стипендирање студената који уче наш језик.

* Да ли бисте куповином катедре обезбедили место и за свог представника на Харимановом институту, најчувенијем истраживачком центру за руска и балканска питања?

- Хариманов институт је део Универзитета Колумбија. Институт финансира новац Фондације "Његош". "Његош" је део Харимана, а Хариман Колумбије. Када бисмо имали своју катедру на универзитету, углед наше државе би порастао.

* Које државе имају своје катедре на Универзитету Колумбија?

- Знам да Финци и Пољаци имају на Колумбији, Хрвати у Канади, Словаци у Питсбургу.

* Где у Америци може да се изучава српска култура и учи српски језик?

- Колега др Александар Саша Бошковић предаје на Јејлу, Корнелу и Колумбији. Новчано се не исплати ако имате пет или десет студената, зато колега предаје на више универзитета.

* Када сте отпутовали у Америку?

- Стигла сам у САД 1967, пре тога сам три године живела у Канади. Када су деца порасла вратила сам се на постдипломске студије и докторирала на Колумбији из лингвистике. Нисам могла да нађем посао у Њујорку, где смо живели. Прихватила сам посао на Колумбији без обзира на то што то није била моја струка. Предавала сам тамо до децембра 2015, када сам отишла у пензију.

* Имате ли податке колико студената учи српски језик у Америци?

- Осамдесетих година, када сам почела да предајем, наш језик се учио на 51 универзитету, али ситуација се нагло променила када су универзитети постали финансијске институције. Студирање је врло скупо и води се рачуна шта се финансијски исплати. Жалосно је, али је тако.

* Ко су били ваши студенти? Да ли само деца емиграната или су и Американци тих година желели да науче српски језик?

- Комбинација студената чији су родитељи пореклом из Србије, односно бивше Југославије и Американаца, постдипломаца на журналистици, историји, политичким наукама.

* Како сте им представљали Иву Андрића и друге наше велике писце?

- У то време они су били југословенски писци. Сви су знали за Андрића, али су волели и Борислава Пекића, Данила Киша, Бору Станковића, Милорада Павића и Мешу Селимовића. Они су, наравно, читали преводе њихових књига. Најмање успеха имала сам са Црњанским. Не знам да ли је проблем био у његовој синтакси. Неке књиге у преводу пролазе боље, а друге лошије. Пекића су највише ценили.

Архива

* До краја Хладног рата постојало је веће интересовање за мале народе, посебно из југоисточне Европе. Колико су Американци данас отворени за културне утицаје других народа?

- Тешко се намеће књижевност бројчано малог народа у великим земљама. Јужноамерички писци се нису наметнули као кубански, колумбијски или аргентински. Они су постали славни као јужноамерички писци. Нас мале народе стално подсећају да не можемо сами.

* Да ли то значи да бисмо ми, јужнословенски народи, требало макар на пољу књижевности поново да се ујединимо?

- Имали смо такву врсту ренесансе са Андрићем, Пекићем, Кишом, Селимовићем... Није било довољно што је Андрић написао врхунске књиге, важно је било и то што је био југословенски писац. Писац земље која је била између империја, интересантне због експеримената у владању. Државе која не само да је примала импулсе или утицаје са стране, него је и сама била учесник. Када се тако нешто догоди, онда и мање културе могу да постану велике у том смислу.

* Колико би отварање катедре помогло да књиге наших писаца буду превођеније на енглески?

- Свакако да би помогло, али не у апсолутном смислу. Отварање катедре више би допринело нашем политичком утицају у Америци. Американци испитују тржиште, гледају како ће преведена књига да прође у Француској или Немачкој. Они је преводе, тек ако тамо постигне успех.

* Пупин је оставио дубок траг на Универзитету Колумбија. Колики је његов утицај данас?

- Сећање на њега је присутно на Колумбији. Сваке године се додељује Пупинова награда, а зграда физичког факултета назива се Пупинов хол. Мислим да млади људи не знају ко је био Пупин. Коштуница је говорио о њему када је био на Колумбији. На крају те школске године председник Универзитета Ли Болинџер такође је говорио о Пупину. Испричао је све оно о чему је говорио Коштуница и то са таквим одушевљењем да сам се питала да ли је он уопште раније знао нешто о Пупину. Често размишљам да би било боље да смо нашу фондацију назвали Михајло Пупин.

* Зашто?

- Образовани Американци знају ко је био Петар Петровић Његош. Никад ме нису питали ко је био Његош, већ да ли је он црногорски песник. Постоји неколико превода "Горског вијенца" на енглески језик. Али, Михајло Идворски Пупин им је ближи.

ПОКЛОН

* НЕДАВНО сте своју библиотеку поклонили Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" у Београду?

- Послала сам 1.667 књига. Још ми нису јавили да ли су стигле. Нисам желела да то буде мој легат, већ да моје књиге студенти користе.

ГДЕ ЈЕ ПУПИНОВ НОВАЦ?

* ПУПИН је, осим својој кћери Варвари, велики део богатства оставио Универзитету Колумбија, у знак захвалности.

- То нисам знала - каже професорка Горуп. - Познато је да је био богат човек, за разлику од Тесле, али не знам где је његова заоставштина. Била сам на неколико конференција о Пупину и нико то није споменуо. На јесен, кад почне нова школска година, покушаћу да пронађем податке шта се догодило са тим новцем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације