СРУШЕНА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У КОЊЕВИЋ ПОЉУ: Овако је Фата Орловић која је живела тик уз њу говорила за "Новости" 2019. године (ВИДЕО)

ПРАВОСЛАВНА црква на приватном земљишту бошњачке породице Коњевић Поља код Сребренице у источној Босни срушена је данас.

Фото: Архива Новости

Без претходне најаве багером је у раним јутарњим сатима порушена раније испражњена црква, а након тога су камиони почели да одвозе материјал уз најаву како би све требало да буде завршено до понедељка.

Рушење је уследило као резултат одлуке Европског суда за људска права који је у 2019. године потврдио да је црква саграђена бесправно те је држави БиХ наложио њено уклањање. Црква је стајала напуштена у дворишту а у њој се обреди нису ни одржавали.

О овоме је је Фата Орловић, супруга покојног Шаћира Орловића, за "Новости" говорила у октобру 2019. године.

- Ово је и од Алаха искушење, није само од Срба, мене је и Алах куш`о да види каква ми је душа. Задовољна сам, хвала људима који су ову пресуду донели, нек носе цркву, који год хоће у своје двориште. Ова три месеца одох својој деци, а они нек је изнесу, нек им је просто! Земљу не бих продала, али да јесам улицу не бих смела да пређем од наших муслимана. Гора ми је била робија од нашијех, него од Срба... И паре су ми нудили, али мени паре не требају - рекла је она тада поводом пресуде Европског суда за људска права, којом се Босни и Херцеговини налаже уклањање православне цркве Усековање главе Светог Јована Крститеља из њеног дворишта у Коњевић Пољу.

Фото: Архива Новости

Случај се односио на цркву коју је Српска православна црквена општина изградила на имовини коју су подносиоци пријаве, односно Фата Орловић, били напустили током последњег рата. У међувремену, Бошњаци су се после рата вратили на своја имања, обновили куће, међу њима и Фата, а Срби који су привремено били у Коњевић Пољу, нису више имали где да се врате у Федерацију БиХ. Отишли су даље, остављали огњишта и богомоље и градили нове изпочетка. Отишли су у Бијељину, у Србију, Канаду, Аустралију. Имовина им је у Федерацији узурпирана, уништена, не и обновљена.

Јован Николић који је активно учествовао у изградњи цркве у Коњевић Пољу као функционер у тадашњој братуначкој општинској администрацији тада је рекао следеће:

- Решење је компромис, мислим да црква, али ни српски народ, као ни Република Српска не би смели априори прихватити грубо рушење верског објекта, јер би то био класичан вандалски чин.

- Једина два могућа сценарија, причао је Николић, јесу или нагодба са Фатом или постепено пресељење цркве, што је технички изводљиво. Али то изискује време и проналажење нове локације. Све остало било би понижење и Цркве и Републике Српске. То понижење, закључује Николић, то рушење, би уживо преносили сарајевски медији, а у сенци би се смејали и трљали руке они којима је до мира, до Фате и до суживота, најмање стало.

Рат у Босни и Херцеговини је потписивањем Дејтонског мировног споразума окончан 1995. Али тада је наступио други велики егзодус, протерани су Срби из Сарајева, Хаџића, и других северозападних сарајевских општина, јер нису хтели да живе под чизмом Алијине војске. У општину Братунац доселило се, према проценама локалних власти, око 15.000 избеглих Срба.

Јован Николић, председник тадашњег Извршног одбора Општине Братунац, рекао је 2019. године да се идеја о изградњи цркве Усековања главе Светог Јована Крститеља у Коњевић Пољу јавила још 1994. године. Потекла је од Срба са Нишићке висоравни и прогнаних Срба са подручја Сарајева.

- То је био један страшан егзодус српског живља под најездом муслиманских хорди - причао је Николић.

- Бежећи, они су за собом остављали куће, вековна огњишта, остављали су и своје светиње, своје цркве, које су у Федерацији уништаване. Око 200 породица пронашло је дом и боравиште у Коњевић Пољу у Републици Српској. Некако су се снашли, а касније јавила се и потреба за богомољом која је изграђена на напуштеном земљишту поред пута. Црква је потом 1996. и изграђена прилозима верника, а у то време као општина нисмо ишли са експропријацијом земљишта нити смо ишли у процедуру проглашења парцеле од општег интереса него смо рачунали, у неком каснијем времену да ће доћи до договора. То је била земља извесног Шаћира Орловића, који је касније преминуо, а његова жена Фата је наследила земљу. Рачунали смо и били на путу да се договоримо, али се онда умешала политика и политичари.

Разне кабадахије, рекао је Николић, свакодневно су вршиле притисак на Фату да не попушта, да све ради у инат.

- И тако се на крају дошло до ове пресуде суда у Стразбуру, пресуде која није смирила страсти нити је исправила криве Дрине - каже Николић.

Фата је, кажу мештани, више пута упадала у цркву Усековања главе Светог Јована Крститеља и покушавала да спречи недељна богослужења, па чак и обележавање славе 11. септембра. И све то уз присуство полиције чији су припадници такође неретко били мета напада. И током Божићних празника црква је бивала скрнављена и обијана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације