ГИХТ СЕ ШИРИ НА БУБРЕГЕ И УШНЕ ШКОЉКЕ: Доктор Никола Рогановић о дијагностици и терапији

ГОЈАЗНОСТ, повишене масноће и шећер у крви, као и хипертензија често се појављују код оболелих од гихта.

Фото Ж. Кнежевић

Особе мушког пола, средње животне доби, посебно су угрожене од ове реуматске болести.

Њени симптоми углавном подразумевају отеченост, црвенило и изразиту болност зглоба ножног палца, а понекад могу да подсећају на обичну инфекцију, што привремено може да одложи постављање дијагнозе. То одлагање неретко доводи до тежег тока болести уз веће оштећење зглобова и уз промене и на другим деловима тела, рецимо бубрезима и ушним шкољкама.

Доктор Никола Рогановић, реуматолог, у интервјуу за "Новости" каже да је златни стандард за постављање дијагнозе гихта налаз кристала урата (соли мокраћне киселине) у синовијској течности која се добија пункцијом упаљеног зглоба:

- Када није могуће урадити ову анализу, на пример, ако је захваћен мањи зглоб те је тешко добити пунктат, дијагноза се може поставити и на основу типичне анамнезе и клиничке слике. Дакле, ако се исте тегобе понављају, подразумевају веома јаку упалу, најчешће једног зглоба на ногама и ако је висока седиментација и Ц-реактивни протеин (ЦРП), уз повишене вредности мокраћне киселине и уз типични налаз на ултразвучном прегледу, дијагноза је врло јасна. Уколико код пацијента приметимо и присуство отврднулих квржица (накупина уратних кристала), обично на ушним шкољкама, сигурни смо да дуготрајно пати од гихта.

Значи ли то да постављање дијагнозе углавном није захтевно?

- Није, јер ова болест се обично презентује интензивном упалом једног зглоба и то најчешће на бази палца стопала. Присутни су је изразит бол у зглобу уз оток, локално повишена температура, црвенило, ограничење покрета. Понекад могу да се јаве и општи симптоми као што су дрхтавица, скок температуре и малаксалост, па се дешава да се грешком постави дијагноза инфекције.

Како се лечи гихт и да ли је одговор на терапију увек онакав какав се прижељкује?

- Терапија акутног напада гихта подразумева примену пуних доза нестероидних антиреуматика, али се могу применити и кортикостероиди, који се најчешће пију или убризгавају у упаљени зглоб. Након смиривања напада, уводи се одређени режим исхране ради смањења нивоа мокраћне киселине у организму.

Да ли је посебан јеловник довољан да се спрече будући напади гихта?

- То најчешће није довољно, па се у редовну терапију уводе лекови из групе урикостатика. Тек тада, када је пацијент правилно лечен, шансе да се напад гихта понови су изузетно мале.

Шта у случају када нема одговора на терапију?

- Ако одређен вид терапије не да резултат, увек је могуће извршити корекције које ће довести гихт под контролу.

Да ли је гихт често удружен са неким другим поремећајима здравља и којим?

- Осим код особа са метаболичким синдромом (оних који истовремено пате од прекомерне телесне тежине поремећених липида и високог крвног притиска), гихт се често среће и код пацијената са ослабљеном функцијом бубрега.

Зашто гихт чешће погађа мушкарце?

- Гихт јесте значајно чешћи код мушкараца. Сматра се да чак сваки педесети мушкарац старији од 30 година има овај здравствени проблем. Разлог зашто је гихт много ређи код жена лежи у томе што естрогени (женски полни хормони) повећавају избацивање мокраћне киселине путем бубрега.

Има ли иновативних лекова за овај поремећај?

- За терапију гихта се највише користе урикостатици, који смањују стварање мокраћне киселине у организну, али се могу користити и лекови који повећавају излучивање мокраћне киселине преко бубрега (урикозурици). Примена пеглотиказа које представљају рекомбинантни облик уриказе (ензима који разграђује мокраћну киселину) најновији је облик лечења који се користи кад претходно наведена терапија не даје резултате, што је прилично ретко.

Шта се дешава ако се гихт не схвати озбиљно?

- Иако гихт не спада у тешке болести зглобова, важно је озбиљно схватити проблем, рано се јавити реуматологу и спроводити предложену терапију. У супротном, гихт може да се презентује све чешћим и тежим упалама зглобова које могу довести и до њиховог значајнијег оштећења.

Мокраћна киселина

Зашто се нагомилава мокраћна киселина?

- Она настаје у току нормалних метаболичких процеса у организму, али уколико се не излучује путем бубрега у довољној мери, долази до њеног нагомилавања у зглобовима, бубрезима и меким ткивима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације