ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ ТАЛАС ИЗБЕГЛИЦА: У првој половини 1923. године укупан број руских избеглица у Краљевини СХС био је око 40.000
У ТОМ ПРВОМ ИЗБЕГЛИЧКОМ таласу, истина малобројна група руских избеглица, стигла је у Београд већ у јесен 1918. године. Почетком наредне године стигле су нове избеглице, а онда је крајем 1919. и почетком 1920. стигао и њихов први већи талас, због чега је влада Краљевине СХС донела одлуку о пријему 8.000 људи избеглих из Русије.
Децембра 1920. пристигао је до тада највећи талас у коме је било више од 20.000 људи. А затим, средином наредне године, стигло још око 20.000 избеглих руских царских војника и цивила, смештених у преко 60 бродова који су упловило у Боку Которску, а неки су отишли пут Дубровника. Овом флотом, под француском заставом, командовао јe Врангел.
У српској историографији деценијама је било отворено питање укупног броја белоемиграната који су из Русије пристигли у Краљевину СХС и у њој наставили да живе. Може се рећи да је, прецизно реконструишући све таласе досељавања руских емиграната на југословенско тло, прве уверљиве резултате у истраживању овог проблема изнео Мирослав Јовановић 1996. године у књизи "Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919-1924". Упоређујући резултате истраживања, изворне статистике и примарну документацију, Јовановић је закључио да је "до половине 1923. године укупан број руских избеглица у Краљевини био око 40.000".
После тог времена, открива Јовановић, овај број почео је константно да опада, да би се почетком тридесетих година процес одсељавања, накратко, зауставио и укупно стабилизовао на око 30.000. Но у другој половини тридесетих година одсељавања су се наставила, а и смртност унутар руске избегличке колоније је почела битније да утиче на укупни број. Пред рат, у Краљевини Југославији живело је око 25.000 Руса", констатује Мирослав Јовановић.
Десет година доцније, Момчило Павловић и Тома Миленковић су изнели прецизније податке у предговору двотомне књиге "Белоемиграција у Југославији 1918-1941" која је, нажалост, штампана у само 300 примерака. Реч је истоименом документу, означеном са "поверљиво", сачињеном у Удби Југославије 1955. године, чији обим прелази 1.200 страница текста. У стварању тог документа очигледно су учествовали, сведочећи и пишући га, управо предратни руски емигранти, они који су после 1945. године наставили да живе у Југославији.
На основу овог и других документа, укључујући британске извештаје и процене мисије задужене за интересе руске емиграције, може да се реконструише број припадника ове заједнице на јужнословенском простору: 1921: 42.000, 1924: 40.000, 1928: 35.000, 1934: 27.500 и 1937: 27.000.
У овој избегличкој маси, чак 75 одсто (три четвртине), чинили су цивили, а преостали су припадали затвореној војној емиграцији, посебној групацији која је имала нарочити статус и била под командом барона Врангела. На територији Краљевине СХС било је више од 300 руских колонија, али их је највише, безмало две трећине, било у Србији, укључујући Војводину. На то је утицала чињеница да су им више одговарали они делови земље у којима су православни били у већини.
Већ у јулу 1920. године, краљевска влада је основала Државну комисију за помоћ Русима (Српско-руска државна комисија), чијим радом је руководио Љуба Јовановић, тада председник Народне скупштине. Од 1925. до 1941. године, на челу комисије био је академик Александар Белић. Секретар комисије увек је био из редова руских избеглица. Ово тело је, од године до године, имало на располагању различите суме буџетског новца, од три до шест милиона динара, а после 1925. око три и по милиона.
У ту суму су улазила и средства помоћи коју су обезбеђивале Француска и Велика Британија. О тешкоћама које су пратиле ту помоћ са стране, сведочи детаљ да је француска влада вршила снажан притисак на Београд да се руске избеглице са Крима пребаце у Краљевину СХС, што је било праћено обећањем да ће бити обезбеђен новац за њихово издржавање из француске касе. Ово обећање француска влада није испунила, тако да је доставила Београду новац који је покривао само два месеца за издржавање руских избеглица.
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)