СИНДРОМ "КОВИД АНКСИОЗНОСТИ": Да ли је можда и ви имате? Психолог открива колико је све повезано са короном

ДОК су свима већ добро познате тегобе и проблеми које у организму ствара вирус корона, мало тога знамо када се говори о психолошким поремећајима које може изазвати.

Фото: Г. Шљивић

Оно што свакако не треба занемарити јесте да се већ више од годину дана налазимо у такозваној "новој нормалности", где је мало тога нормално, те су, чини се, последице психичке природе биле неизбежне, а о чему је управо истраживала британска студија, те је настао термин "ковид анксиозност".

Наиме, професорка психологије Ана Никчевић са Универзитета Кингстон у Великој Британији теоретизовала је прошле године заједно са Маркантониом Спадом са Универзитета Саут Банк у Лондону концепт "ковид анксиозност", термин који је настао након што су приметили да људи развијају одређени скуп особина као одговор на вирус корона.

Сам синдром ковид анксиозности прати често тестирање симптома, што мање проведено време напољу, избегавање јавних простора, опсесивно чишћење...

Поставља се питање шта ће са таквим опсесивно-комулсивним понашањем бити након што евентуално победимо корону и вратимо се у праву нормалност и живот пре пандемије. Према овом истраживању, претеране хигијенске навике и страх од јавних места могао би да остане и након ковида.

"Континуиран страх од заразе вирусом"

Према речима професорке психологије Ане Никчевић која је у студији и учествовала, синдром ковид анксиозности подразумева стални опрез, бригу и прекомерну проверу, које могу да доведу до стања континуиране анксиозности и страха од заразе вирусом. Такође, објашњава да ово није никаква клиничка дијагноза, те да сви доживљавамо страх у односу на корону, само је питање у којој мери је он присутан и колико нам ограничава свакодневни живот.

Како даље Никчевић наводи, честа тестирања могу бити део ковид анксиозности. Иако многи иду на провере јер су били у контакту са неким зараженим, доста је и оних који то раде из разлога сигурности, те у том случају препоручује да постепено смањују учесталост провере, посебно с обзиром на пад заражених који се последњих недеља бележи.

Иако тога нисмо свесни, наводи Никчевић, ковид је умногоме променио наш живот, па су мере које су дуго биле на снази довеле до тога да сада, а према поменутом истраживању, 30-50 одсто испитаних људи избегава коришћење јавног превоза, не додирују ствари на јавним местима и слично, што управо указује да је наш однос према свакодневним активностима значајно промењен.

Никчевић истиче да је сада, када имамо вакцинацију која се одвија врло успешно, потребно да скренемо пажњу на враћање нормалном животу и схватимо да је степен ризика присутан у сваком степену живота.

"Ковид анксиозност доводи до дисфункционалног понашања"

Како објашњава психолог Тамара Џамоња, ковид анксиозност је, слично другим врстама анксиозних поремећаја, одраз неких предиспозиција личности и специфичности извора претње.

- У овом случају, развија се низ специфичних и наизглед заштитних, а заправо понашања која су усмерена на редукцију, односно умерење анксиозности. Овде се управо ради о избегавању затворених места где се окупља већи број људи, као што је јавни превоз, затим претерано вођење рачуна о хигијени, опсесивна дезинфекција руку, одеће, обуће, ствари унетих у кућу, као и честа тестирања на присуство вируса, на различите, често баналне и пролазне симптоме - објашњава Џамоња.

Иако се ковид анксиозност везује за људе који се првенствено плаше присутног вируса, Џамоња сматра да је ипак реч о проблему који има дубље корене.

- Ковид анксиозност о којој говоримо се јавља код оних људи који су и иначе склони бризи и у другим животним ситуацијама, те који имају повишену диспозицију такозваног неуротицизма (емоционалне лабилности), или су и иначе склони хипохондријским преокупацијама, фобичном реаговању или опсесивној контроли - истиче Џамоња.

Сва препоручена заштитна понашања, они примењују, објашњава наша саговорница, прекомерно, због чега је њихово понашање дисфункционално.

- Док други о свему овоме воде рачуна успут и функционишу уз минимално ометање, ове особе су стално фокусиране на бригу и ова "превентивна" понашања - закључује Џамоња.

(Блиц)

Препоручујемо

Друштво

0 10

ОПАСНА ПОСЛЕДИЦА КОРОНЕ: Др Ашанин открио - Један од пет пацијената има ове проблеме

17. 05. 2021. у 19:55

Друштво

0 3

ДЕЦА МОГУ ИМАТИ ТЕШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ КОВИДА: Доктор Вукомановић објашњава - Важно је да их штити вакцинација одраслих

11. 05. 2021. у 09:20 >> 09:43

Друштво

0 1

ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Код нехоспитализованих мали ризик од дугорочних последица короне

11. 05. 2021. у 07:38

Регион

0 3

СРБИМА ОД ДАНАС ОЛАКШАН УЛАЗАК У СЛОВЕНИЈУ: Ево ко границу прелази без ПЦР теста

30. 05. 2021. у 16:09

Свет

0 2

У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ ПРОТЕСТ ПРОТИВ ВАКЦИНА ПАСОША И ЗАКЉУЧАВАЊА: "Знамо где се зечја рупа завршава"

29. 05. 2021. у 17:57

Регион

0 2

ОДОБРЕН ФАЈЗЕР ЗА ДЕЦУ ОД 12-15 ГОДИНА: Масовна имунизација се наставља и у Хрватској

29. 05. 2021. у 17:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације