Друштво

МАЈКА ЈЕЛИЦА У ЦРНИНИ ОД 1999. - Родитељи Дејана Митића, настрадалог на Кошарама: Сваки нови дан је нова патња за сином (ВИДЕО)

Д. АЛИХОЏИЋ

25. 05. 2021. у 11:00 >> 11:15

СВАКИ нови дан за њих је већ 22 године нова патња за сином Дејаном Митићем (22) који је као водник Војске Србије настрадао 16. априла на Кошарама.

МАЈКА ЈЕЛИЦА У ЦРНИНИ ОД 1999. - Родитељи Дејана Митића, настрадалог на Кошарама: Сваки нови дан је нова патња за сином (ВИДЕО)

Јелица и Славољуб утеху налазе у одрастању троје унука које су им подарили снаха Јадранка и син Бранко. Веле да ће са овог света отићи мирни тек када у родном селу буде подигнут споменик Дејану који је настрадао часно и витешки.

Од сина Дејана остале су им само успомене и његово гробно место на гробљу у Трупалу код Ниша, где почива од 2003. године. Веле да је био тих и повучен младић који је током војног рока заволео овај позив и решио да постане професионални војник. Војничку каријеру зауставили су ОВК терористи који су га ранили у бутну кост на Кошарама. Није хтео да због њега страдају војници и наредио им да га оставе и спасу себе. Тражио је само довољно муниције, јер жив у руке није хтео да им падне...

- Кад сам се 1999. године пријавио као добровољац јасно и гласно ми је рекао: "Ушао си у косовски корпус, последњи метак сачувај за себе." Свестан сам да је оно што је мени рекао применио на себе. Да није тако поступио, настрадала би још четири војника - прича отац Славољуб који је упорно трагао за сином након вести да је "нестао".

Хтео је да га нађе, живог или мртвог. Уз помоћ војника који су са њим били тог кобног 16. априла, лоцирао је место па су 2002. године пронађени посмртни остаци за које је ДНК анализом утврђени да су Дејанови. Годину дана касније сахрањен је у родном Трупалу.

ЧЕКАЈУ ОБЕЋАНИ СПОМЕНИК

ПОРОДИЦА Митић упорно тражи да се Дејану подигне споменик у центру села Трупала, јер су им то сами обећали надлежни пре неколико година.

- Не тражимо то због нас, него због поколења, да млади науче шта значи војничка част - кажу родитељи и напомињу да једна улица у селу већ носи Дејаново име.

Истичу да је помоћ око подизања споменика обећао и генерал Владимир Лазаревић.

Вест о објављеним снимцима ОВК, на којима се види и Дејанова лична карта, Славољуба је узнемирила, али има снаге да их погледа.

- Шта смо све издржали, издржаћемо и то - вели Славољуб док са супругом грли слику настрадалог сина.

Дејанова мајка Јелица никада више није скинула црнину.

Каже да је "стегла срце" и да тако преживљава сваки нови дан.

- Месецима после његове смрти, док сам радила на њиви, гледала сам камионе који пролазе и надала се да ће се неки од њих зауставити и да ће ми се Дејан вратити.

Веровала сам у чудо, да се спасао и да се враћа кући. Мршав и прљав, али жив. Али, наде више нема, све је узалуд. Нема ништа теже на свету него када сахраните дете - вели Јелица.

Она искрено жали и оплакује мајке које трагају за несталим синовима:

- Тело војника Златка Ацића који је био са нашим Дејаном никада није пронађено. Покушали смо да им помогнемо све што смо могли, али било је безуспешно.

Свака мајка заслужује барем да зна где јој почива дете.