РАЂАЊЕ АЛБАНСКЕ РЕПУБЛИКЕ НА КОСОВУ: Јачање државних атрибута покрајине подстицали су алабански национализам и сепаратизам

Иван Миладиновић

27. 05. 2021. у 17:01

ИЗА захтева демонстраната да Косово постане република, као и да Албанији буду прикључени и делови Македоније и Црне Горе, суштински је стајала покрајинска бирократија

РАЂАЊЕ АЛБАНСКЕ РЕПУБЛИКЕ НА КОСОВУ: Јачање државних атрибута покрајине подстицали су алабански национализам и сепаратизам

Фото Архива

ПОЧЕТКОМ маја (6. 5. 1981) о стању на Косову расправљао је и ЦК СК Србије. Том приликом Шпиро Галовић је отворио бројна осетљива питања о друштвеним и економским узроцима јачања албанског национализма. Бринуо га је степен до кога је Савез комуниста био "запљуснут" национализмом, погрешне процене о "расположењу интелигенције, студенске и школске омладине", природа васпитања и образовања које репродукује национализам, "бруталност, мржња и фанатизам" демонстраната, "стихијне размере" сарадње са Албанијом, невољност територијалне одбране и друштвене самозаштите да изврше свој друштвени задатак и супротставе се нередима.

Галовић је посебно апострофирао да нема мање опасних и више опасних национализама, а одбијање албанских комуниста да "манифестације национализма виде и назову правим именом" опортунизмом који не води ничем добром. У дешавањима на Косову он је "у свему што је битно" видео "подударност" са догађајима из 1968. Битним сегментом албанског национализма он је сматрао јачање државних атрибута покрајине и, у складу са тим, у национализму препознавао прерушени покрајински бирократизам. Био је сигуран да великоалбанске идеје нису доспеле у покрајину само са "професорима и уџбеницима из Тиране" већ да оне изворно настају на Косову. Тенденције потпуног одвајања покрајина од републике, стална конфронтација, одсуство сваке сарадње за Галовића су били основни генератори албанског национализма.

Али Шукрија, Фото Архива

Милош Минић је скренуо пажњу да "између афирмације албанске народности и албанског национализма и иредентизма" никада није повучена "јасна граница". Упоредо са тим захтевао је да буде направљена јасна разлика између забринутости "у којој се изражава снажан и српски и југословенски социјалистички патриотизам, и српског национализма и шовинизма који у садашњем моменту напада на читаву албанску народност на Косову изједначујући је са контрареволуционарним албанским иредентистима".

Драгослав Марковић је осуђивао "романтичарски занос на националистичкој основи" који се јавио као последица некритичког приступа прошлости. Покушао је да укаже на разлику која, по важећем Уставу, постоји између републике - која је држава и аутономне покрајине - која је "друштвено-политичка заједница" заснована на "власти и самоуправљању радничке класе".

По његовом мишљењу поистовећивање републике и покрајине било је један од генератора албанског национализма. Уместо опседнутости проширењем уставно-правних надлежности покрајина он је заговарао интеграцију, самоуправно повезивање, удруживање рада и средстава. Хитним је сматрао зауздавање процеса исељавања Срба и Црногораца са Косова. Албанце, као најбројнију нацију на Косову, сматрао је одговорном "за политику братства и јединства и пуну националну равноправност" у покрајини.

Милош Минић, Фото Архива

Марковић је био свестан да разлоге албанском национализму и иредентизму треба тражити и у чињеници да односи које Југославија има са Албанијом већ годинама могу бити сведени искључиво на "албанско-косовске односе". За Тихомира Влашкалића парола о Косову републици била је "невинија" од тежњи да Албанији буду прикључени и делови Македоније и Црне Горе.

Куртеш Салиху је истицао да "демонстрантима није до републике него до рушења система". Иван Стамболић је указивао на погубно дејство употребе термина "ужа Србија" или "Србија без покрајина".

По његовом мишљењу узроке кризе требало је тражити на самом Косову, затим у Републици, Федерацији и, тек на крају, у "спољним чиниоцима". Сматрао је да југословенским комунистима недостаје потребна критичност, реалистичност, отвореност, храброст за "сучељавање са правим проблемима".

Фото Архива

Уочавао је да су комунисти Србије "успешно" водили борбу против великосрпског национализма али, истовремено, запоставили идејну, политичку, пропагандну борбу против осталих национализама. Неодређено, некритичко, упрошћено употребљавање термина "јачање аутономије", "потпуна аутономија", "националне економије" означавао је опасним по Југославију и кореном пароле "Косово република".

Усвајање Устава СФРЈ из 1974. године, Фото Архива

Праксу обраћања покрајина искључиво Федерацији и "запостављање саобраћаја са Социјалистичком Републиком Србијом", по мишљењу Стамболића, подстицала је илузију да је стицање статуса републике "формално питање". За њега "јачање самоуправне самосталности покрајина" и "самоуправног заједништва и јединства у Републици" није било у супротности.

* * * * * * * *

ЦИЉ ЕТНИЧКИ ЧИСТА ПОКРАЈИНА

О ДОГАЂАЈИМА на Косову расправљао је 7. маја 1981. и Централни комитет СКЈ. У Реферату који је поднео Лазар Мојсов за демонстрације је речено да су имале "контрареволуционарни карактер", намеру да угрозе "основе наше братске заједнице", циљ да "рушењем уставног поретка и проглашењем некакве "албанске републике" створе кризно жариште... [и] угрозе територијални интегритет СФРЈ". Мојсов је "одсуство борбености и одлучности СК" означио узроком појаве и бујања албанског национализма и иредентизма. Иза "националистичко-иредентистичких парола" замаскираних "марксистичко-лењинистичком фразеологијом", по мишљењу југословенског партијског врха, стајали су добро организовани центри иностраних агентура.

Али Шукрија је сматрао потребним да Централни комитет СКЈ обавести да је, након година у којима је доминирао опортунизам, Покрајински комитет Косова 5. маја 1981. "на основу критике и самокритике" постигао "потпуно јединство у оцени узрока и последица непријатељских и контрареволуционарних акција". По његовим речима у сузбијању деловања непријатеља значајно су помогли "сви народи и народности Југославије".

Митинг на Ушћу 1988. године, Фото Архива

Петар Стамболић је скренуо пажњу на "бирократску битку за елементе државности у Покрајини" и, тиме, суштински, оптужио покрајинско државно и партијско руководство за догађаје на Косову. Милош Минић је у припремању, охрабривању и непосредном организовању демонстрација видео ангажованост Албаније и емигрантских центара у Европи и Америци. Ђуро Трбовић је захтевао одлучну диференцијацију у партијском руководству Косова. Рамиз Абдуљи је уочавао да је програм свих илегалних организација имао једну заједничку претпоставку - "припајање Албанији Косова и других крајева у којима су насељени Албанци". Поредећи програме илегалне "Комунистичко-марксистичко-лењинистичке партије Албанаца у Југославији", која је преузела одговорност за догађаје на Косову и "Албанске партије рада" Абдуљи је констатовао да обе инсистирају да у првој фази Косово постане република а кад буде остварен циљ о "етнички чистом Косову" уследило би, као наредни корак, "припајање Албанији".

Усвајање Устава СР Србије 1974. године, Фото Архива

НЕКОЛИКО МЕСЕЦИ касније, 17. новембра 1981. ЦК СКЈ донео је политичку платформу о "развоју социјалистичког самоуправљања, братства и јединства и заједништва на Косову". "Платформа" је недвосмислено указивала да су демонстранти имали идеју о стварању "велике Албаније". Скретала је пажњу јавности на убрзан економски раст покрајине (удео пољопривредног становништва смањен на 36%, индустријска производња повећана 18 пута, пољопривредна три пута, запошљавање 4,7 пута, људски век продужен са 45 на 68 година, сваки трећи становник покрајине је ђак или студент) али и указивала на области заостајања (незапосленост, висок наталитет, промена националне структуре становништва). Програм санације постојеће политичке ситуације предвиђао је непосредније политичко, економско, културно повезивање Србије и свих осталих република са Косовом и доносио мере за спречавање исељавања Срба и Црногораца из покрајине (у годинама 1961-1981. са Косова и Метохије се иселило 42,2% свих Срба и 63,3% свих Црногораца). Платформа је констатовала бројне неспоразуме руководстава покрајине и Републике. Економско, културно и политичко "затварање" покрајине директно је повезано са делатношћу албанског национализма. Тежња за стварањем "албанске републике" на Косову означена је контрареволуцијом. Тиме је, суштински, избегнута етничка интерпретација сукоба. Документ је потврдио да Косово представља саставни део СР Србије и конститутивни елеменат југословенске федерације.

Упоредо са тим ЦК СКЈ је нашао разумевање за захтеве Србије да "...размотри праксу досадашњег остваривања одредби Устава СФРЈ и Устава СР Србије и устава социјалистичких аутономних покрајина, које се тичу уставно-правног положаја покрајина у СР Србији..."

* * * * * * *

ПОНИШТАВАЊЕ СРБИЈЕ КАО ДРЖАВЕ

ПИТАЊЕ ревизије уставно-правног положаја покрајина покренуто је непосредно након демонстрација. Пратио га је страх политичких кругова у Загребу, Љубљани и Новом Саду да би расправа о карактеру аутономије САП Косово, отворила озбиљну политичку кризу. Имајући то у виду партијски врх Србије је, крајем децембра 1981 (18. седница ЦК СК Србије), одлучио да не тражи промену уставне позиције покрајине и смисла постојеће аутономије али да притом изнађе могућност да република оствари унутрашње јединство на целој територији и буде, коначно, конституисана као државна и самоуправна друштвена заједница. Званични став српског руководства је био да не може прихватити стање потпуне издвојености покрајина.

Колона Срба са Косова креће за Београд, Фото Архива

Петар Стамболић је говорио о процесу одвајања покрајина од републике. Констатовао је да се тиме "СР Србији оспоравају она својства која она има као национална држава српског народа и других народа који живе у њој". По његовом мишљењу процес дезинтеграције поништавао је Србију као државу и као самоуправну друштвено-политичку заједницу. Драгослав Марковић је потенцирао потребу да се о значајним питањима уставно-правног положаја покрајина отвори разговор.

Лазар Мојсов, Фото Архива

Скретао је пажњу на процес вануставног осамостаљивања покрајина, посебно Косова и праксу да се о томе ћути и цела појава заташкава. Није пристајао на позицију у којој ће српским комунистима вечито бити приписиван грех "великосрпске хегемонистичке буржоазије". Сматрао је да радни људи и грађани Србије коначно морају добити државу какву имају други југословенски народи. Милош Минић је изједначавао опасност од "аутономаштва" и "државног централизма". Душан Поповић се супротстављао омаловажавању и дискриминацији аутономних покрајина. Илијаз Куртеши је инсистирао да проблем покрајина буде решаван на основу Устава из 1974.

Представници покрајина су сваки покушај конституисања Србије као целовите државе означавали као повратак централизму, етатизму и бирократизму. Изнети захтеви и образложења, у много чему међусобно супротстављени, паралисали су сваки покушај промена. Подршка покрајинским руководствима у борби са Србијом стизала је и из других република. У коначном закључку ЦК СК Србије је потврдио да уставна решења дају гаранције против свих видова централизма, партикуларизма и сепаратизма.

Тито и Јованка на прослави тридесетогодишњице ослобођења Београда, Фото Архива

Предусловом јединства и заједништва означио је "што шире удруживање рада и средстава организација удруженог рада". У складу са тим био је и захтев за супротстављањем "свим тенденцијама аутаркичног привредног и друштвеног развоја, појавама нарушавања доходовних веза и привредних токова...". Закључци су предвидели да државне функције покрајина (општенародна одбрана, државна безбедност и међународна сарадња) буду обједињене. ЦК СК Србије се обавезао на "доследно остваривање уставних функција СР Србије и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова, које су саставни део СР Србије и конститутивни елеменат југословенске федерације". Односи у републици били су незнатно редефинисани.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: Две на страни Путина, две жестоко против Руса

НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"

СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.

22. 11. 2024. у 09:14

СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: Они су тотални кретени, рекао после повика да је Француска одговорна за крвопролиће

СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"

"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".

22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17

Коментари (0)

БИЛО ЈЕ ТУЖНО, ФАЛИЛИ СУ ЂОКОВИЋ И ФЕДЕРЕР: Ферер проговорио о Надаловом опроштају