ФЕЉТОН - "ШТО ОЦРНИ ОБРАЗ ПРЕД СВИЈЕТОМ": У Црној Гори била је снажна српска народна самосвест

ПОТОМЦИ бившег комунистичког чиновништва, чији су сазнајни видици и животни ставови изграђивани на атеизму, програмираном забораву, вулгарном прагматизму и користољубљу, тако да они нијесу ни могли разумјети суштину и значај исходишних вриједности Црне Горе и Црногораца, нити се од њих, право рећи, могао очекивати посебан инвентивни капацитет, осим у домену профитерско-каријеристичких аспирација и саморекламерства.

На удару новопријављених Црногораца је и Његош / Фото- документација "Новости"

Имитација, као основни стваралачки принцип и правило понашања, не само што је била иманентна њиховом менталном склопу и културолошком оквиру, него је била и идеолошко-политичка директива о тзв. европеизацији црногорског друштва.

По њиховом разумијевању, то је значило а приори одбацивање својих друштвених норми (моралних начела и парадигми, навика, обичаја и вјеровања), као нижеразредних, ради усвајања магловитих, никада кодификованих, европских вриједности (али схваћених као пут који води у благостање из провинцијских представа о животу у изобиљу материјалних богатстава и модерних технолошких достигнућа), па је тa химерична преокупација издигнута до нивоа највишег државног интереса.

Тако је, у радијусу њиховог утицаја (образовном систему, медијском простору, културним и правним институцијама...), скоро све аутентично, темељно, слободарско, све што је иколико личило на традиционалне моделе понашања и вредновања, виђено туђим очима и, као такво - изложено презиру, као ретроградно, митоманско, анахроно.

То трагикомично скоројевићевство отишло је толико далеко да су његови промотери и носиоци и име a државе, у настојању да покажу своје европејство, али и своју снобовску инфериорност, замијенили туђим, модернијим, европским именом Montenegro.

ЧИНИЛА им се љепшом и суверенијом под тим латинским именом, па је то посебно интензивирало њихово патриотско надахнуће, oчито - и клептоманску - коруптивну инвентивност.

Једном ријечју, њихов пут у Европу, "у нови цивилизацијски круг" (под слоганом "нећемо гусле, хоћемо рокенрол"), подразумијевао је одбацивање сопствене, историјске културолошко-идентитетске профилације, заправо - својеврсно идентитетско митарење.

Ипак, превидјели су једно: да их без тог пртљага, и под новим регистрацијама и сигнатурама, тамо гдје су се запутили нико неће познати. И да ће се, без њега узалудно представљати, било на тзв. црногорском, или на латинском или на било ком свјетском језику, и тврдити да су Црногорци и Montenegrini. Нико им неће вјеровати, а најмање они који су их на тај пут звали и наводили, јер су сви њихови преци, у европске идентитетске регистре и кодове памћења давно и трајно уписани као Срби.

ГЕНЕРАЛНО, да би оповргли свједочење цјелокупног културно-историјског насљеђа Црне Горе (архивску грађу, споменичко насљеђе, народно памћење, богату историографију и литературу...), иницијатори концепције о етничкој самосвојности Црногораца, протурили су, између осталог и тезу како је етноним Србин у разумијевању Црногораца значио само вјерску припадност, тј. припадност православљу, а не националну, тј. народносну припадност.

Значио је, наравно, и једно и друго. Под Српством се, несумњиво подразумијевало и православљe, али историјска је истина да су се Срби (Црногорци) који су се одрицали православља и прелазили у ислам и католичанство углавном одрицали и српског имена и звали се Турцима и Арнаутима, а покатоличени, од почетка 20. вијека - Хрватима. Зато су се Српство и православље народној свијести поистовјећивали, при чему Српство код Црногораца није губило значење подразумијевајућег етничког одређења, са Косовским завјетом као његовим идентитетским оријентиром. Отуда је на свим пописима становништва у књажевини и краљевини Црној Гори исказница о конфесионалној припадности (православни, католици, муслимани) замјењивала подразумијевајуће српско етничко одређење, будући да, како се каже у Земљопису из 1911, у Црној Гори живе "све сами чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком" и сви су "српскога поријекла и српске народности". (Земљопис Краљевине Црне Горе, 1911)

УОСТАЛОМ, ту је загонетку, ако је то за некога и даље загонетка, на свој начин, до краја и заувијек разјаснио Његошев Теодосија Мркојевић, који каже:

"Сваки Србин који се превјери

Просто вјеру што загрли другу,

Но му просто не било пред богом

Што оцрни образ пред свијетом,

Те се звати Србином не хоће."

Према томе, само они који мисле да Његош није разумијевао и слиједио мисао и осјећање свог народа, могу казати да Црногoрци Српство нијесу разумијевали као своју етничку него као вјерску припадност. Колико је у Црној Гори била снажна српска народна самосвијест видимо управо из наведених стихова, које у Његошевом дјелу нимало случајно изговара свештеник и народни мудрац. Црногорци су, као што видимо, спремни да опросте и најтежи преступ својим сународницима, као што је превјеравање, али одрицање од свог српског рода и имена - не могу да опросте!

ЗА РАЗЛИКУ од других народа: Мађара, Њемаца, Арнаута, Срби, који су се одрицали свог народног имена, постајали су и највећи његови мрзитељи и непријатељи. Ову појаву уочио је и Вук Караџић. У познатом тексту "Срби сви и свуда", Вук посебно истиче примјер Арнаута којих, како он каже има "сва три закона, па се сви зову Арнаути, и да речемо да се између себе помало мрзе, али према другијем народима живе као браћа, као да су сви једнога закона, и један би од њих турскога закона убио десет правијех Турака за једнога Арнаута макар кога хришћанског закона" и обратно. Међу неколико занимљивих разлога за ову појаву Вук наводи и то што Арнаути "не имајући свога писма ни књига на своме језику, ни хришћански се закон никад међу њима није био укоријенио, тако је ласно могло бити да њихови потурчењаци остану без икакве разлике од остале браће своје, и да сви више гледају на свој језик и на обичаје, него на закон за који и данашњи дан слабо мари иједан од њих." Са Србима ствар стоји друкчије: "Срби су с помоћу књига, попова и калуђера, цркава и манастира и онда били побожнији од Арнаута", па како су "прије у хришћанскоме закону били побожни, тако исто постану и у турскоме, и данас може бити да у цијелом закону Мухамедову нема побожнијих људи од Бошњака".

СУТРА: ТЕШКА НАЦИОНАЛНА КОНФУЗИЈА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СЕРВИЛНОСТ ПРЕМА МОЋНИМА: Црногорци су се именовали по свом завичају

19. 03. 2021. у 18:00

Србија

1 1

О ПОРЕКЛУ ЦРНОГОРАЦА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Предавање Горана Шарића на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада

18. 03. 2021. у 08:41

Политика

1 1

МИНИСТАР ВУЛИН: Зашто МСП Црне Горе презире своје грађане?

20. 09. 2020. у 12:10

Црна Гора

0 0

ЦРНОГОРЦИ СЛАВИЛИ ДАН ДРЖАВНОСТИ ПА ИЗАЗВАЛИ ПОЖАР: Гори на брду Сан Ђовани у Котору

13. 07. 2020. у 23:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације