И ЕТО нас у Скопљу. Већ је ноћ увелико и мршави петролејски фењери и две-три ацетиленске светиљке осветљавају својом мршавом светлошћу мноштво људи, који трче, гестикулирају, вичу. Један официр, шеф станице, прилази ми да ме поведе у један неосветљени аустријски вагон прве класе - ратни плен - који треба да ме одвезе у Ниш.

Коментари (0)