ПАТРИОТИЗАМ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ: Међу 150 ухапшених интелектуалаца у новембру 1941, било је око 30 професора Универзитета у Београду

У MAСИ демонстраната против приступања Југославије Тројном пакту, од којих се тог мартовског дана, уочи немачког напада на Југославију, и само неколико дана пре него што ће стићи обавештење са Универзитета да се обустављају предавања, нису виделе улице Београда, били су и студенти медицине, узвикујући "Боље рат, него пакт" и "Боље гроб, него роб".

Рушевина Физиолошко-хистолошког института

Дневничке белешке Милића Бугарчића, који је тада био студент друге године медицине, пронашла је и објавила у "Хроници Медицинског факултета у Београду 1920-2010", професор др Снежана Вељковић, дугогодишњи шеф катедре за судску медицину, која је почетком маја 2020. преминула од последица вируса ковида 19.

- Било је то 26. марта увече. Ми медицинари окупили смо се у кругу клиничких болница. У мањим групама одлазили смо Делиградском улицом на заказано место на Цветни трг, испред Мањежа... Демонстрације су заказане тачно у 7 часова и требало је да отпочну кратким говором који је требало да одржи један од другова... Простор око Цветног трга, између Славије и Официрског дома, био је препун. Тротоари су били тесни... У густо збијеним редовима кренули смо Његошевом улицом. Једна група жандарма покушала је да нас кундацима заустави...Пред густим редовима демонстраната они су се повукли...

БОМБЕ које су који дан касније, у недељеу 6. априла бачене на Београд, пале су и на болнички круг на Врачару, где се налазила већина зграда Медицинског факултета, који је до тада, за 12 година његовог рада, завршило 1.635 студената. Срушен је амфитеатар Патолошког института, вежбаоница, лабораторије, музеј са око 1.500 макроскопских препарата... Готово потпуно разорен је и Хистолошко-физиолошки институт, оштећена зграда Дечје клинике у Тиршовој...

Опет је дошло време подела, само што се лекари сад нису као деценијама раније изјашњавали за Медицински факултет или против њега. Када је 13. августа 1941. штампан Апел српском народу, Министар просвете Велибор Јонић захтевао је да га потпишу сви значајнији интелектуалци. Деценијама касније испоставиће се да су од укупно 408 угледних Београђана, који су потписали апел, 71. професор Универзитета, међу којима су и имена 12 професора Медицинског факултета.

У зимском семестру 1940/1941. школске године на Медицинском факултету радило је 147 наставника и сарадника, а било је уписано укупно 2.025 студената, међу којима и 150 странаца. Факултет чији је декан у то време био др Миливоје Костић, а продекан др Коста Тодоровић, организовао је наставу у 15 клиника и 12 института.

МЕЂУ 150 београдских интелектуалаца које је у новембру 1941. ухапсила Специјална полиција, било је око 30 професора Универзитета у Београду. У својој хроници докторка Вељковић наводи да су међу њима са Медицинског факултета били: др Матија Амброжиђ, др Димитрије Антић, др Илија Димитријевић, др Петар Матавуљ, др Милутин Нешковић, др Урош Ружичић, др Милан Фотић и Ксенофон Шаховић, и да су доживели различите судбине у заточеништву. Оставила је и запис о још неколико "политички трагичних судбина" - проф. др Раденка Станковића интернисте, противника Тројног пакта, који је после капитулације одведен у интернацију у Беч, а после рата обележен као издајник и сарадник окупатора, осуђен на 17 година робије уз губитак грађанских права. Затим, о судбини проф. др Јеврема Недељковића, управника Физиолошке клинике, који је одбио да потпише апел владе о лојалности окупатору и због тога отпуштен из службе 1942. године, а после ослобођења враћен и на клинику, и на факултет. У исто време, и из истог разлога, са факултета је удаљен и проф. др Александар Костић, вишегодишњи декан, а са Дечје клинике и факултета и његова супруга др Смиљка Костић Јоксић и доцент др Миливој Сваран...

Тешко је и замислити да су ратне године прошле без српских подела, које као да су нам генетски усађене. Пребројани су, ипак, само победници, па се у неким извештајима наводи да је у Народноослободилачком рату учествовало 158 лекара и 103 студента Медицинског факултета, који је дао 28 народних хероја: пет лекара и 23 студента медицине...

ХРОНИКА докторке Вељковић многима на Медицинском факултету ни данас није баш омиљено штиво, можда и због њеног оспоравања послератне победничке реторике да су, упркос настојањима окупатора да створи привид нормалног живота, и покрене наставу, која је после војног пуча 27. марта 1941. званично обустављена на Универзитету, "родољубиве и напредне традиције Универзитета у Београду надјачале силе мрака".

У тим пригодним говорима, углавном поводом важних годишњица, истицало се да током окупације - ниједан наставник није сео за катедру да држи предавање, ниједан студент није уписан, само су с времена на време студенти полагали заостале испите да би се задовољили законски захтеви за завршетак студија.

Докторка Вељковић је, међутим, позивајући се на интерне акте факултета, забележила да је Медицински факултет за време окупације имао студенте, наставнике, Савет факултета, да је за постојеће студенте организована скраћена настава у виду течајева, али по свему судећи и вежбе, надокнаде вежби, семинаре и консултације. Као и да је Медицински факултет, иако на мермерној плочи у Деканату, на списку декана постоји пауза између школске 1939/1940. и 1945/1946. године, и током окупације имао декане: проф. др Миливоје Костић (1940/1941. и 1941/1942., проф. др Милован Миловановић (1942/1943.) и проф. др Војислав Арновљевић (1943/1944.), наводећи да су они потписали 314 диплома Медицинског факултета стечених у периоду окупације.

После ослобођења, школске 1945/1946. уписано је укупно 11.440 студената на Универзитет: 4.259 старих и 7.181 нових, од којих на медицину више од 1.000.

Препоручујемо

Фељтон

3 5

ЗАЧЕТНИЦИ СРПСКОГ ЗДРАВСТВА: Милан Јовановић Батут, Војислав Суботић и Ђорђе Јоановић - били су три камена темељца Медицинског факултета

27. 12. 2020. у 17:44

Фељтон

0 2

ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду

24. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 2

ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут

23. 12. 2020. у 16:38

Фељтон

0 0

ДИЛЕМА ИЗМЕЂУ ТОПОВА И ЗДРАВЉА: У марту 1914. потписана је одлука о оснивању факултета

22. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 3

ПРОСВЕТИТЕЉ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ: Батут је проучавао традицију, обичаје, потребе и језик нашег народа

26. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 1

ИШЧЕКИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ДОКТОРЕ: У овом здању је почела историја Медицинског факултета у Београду

19. 12. 2020. у 16:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације