ЗАЧЕТНИЦИ СРПСКОГ ЗДРАВСТВА: Милан Јовановић Батут, Војислав Суботић и Ђорђе Јоановић - били су три камена темељца Медицинског факултета

У ПРВОМ тиму Медицинског факултета у Београду, који ево већ пун век, са неким другим "поставама", успешно вози научну и образовну "формулу", уз професора Милана Јовановића Батута, првог декана, били су доктори Војислав Суботић, отац српске хирургије, учесник пет ратова, пријатељ великог Николе Тесле, и Ђорђе Јоановић - први српски патолог, који се одрекао "земље снова" одбијајући понуду из САД и остао да развија медицину у Србији.

Професор др Ђорђе Јоановић

Њих тројица су били три камена темељца Медицинског факултета у Београду, чија имена данас носе Национални институт за јавно здравље Србије, једна мала, једва неколико стотина метара дугачка улица која од факултета води ка Храму Светог Саве и Институт за патологију.

Рођен у Новом Саду 1859. године, син доктора филозофије, адвоката, српског песника и политичара Јована Суботића, Војислав је имао само 17 година када је прекинуо студије медицине у Бечу да би као добровољац отишао на фронт у Српско-турском рату 1876. Студије наставља у Паризу, а у доктора медицине је промовисан у својој 22. години - 1881. године у Бечу.

Био је нарушеног здравља, са озбиљном болешћу срца, али током балканских ратова збрињавао је многе рањенике. Био је грађански, а не војни хирург.

ИЗ ЗЕМУНСКЕ болнице, прешао је у Палилулску, а 1906. је изабран за председника Српског лекарског друштва, а годину касније за шефа Опште државне болнице на Врачару. У Првом светском рату управљао је Војном болницом у Нишу, прешао Солунски фронт, па кратко боравио у Лондону и Паризу, а онда се вратио да управља војном болницом у Драгоманцима.

Унео је многе иновације у медицинску праксу. Увео је општу анестезију, успешно је изводио медицинске захвате и међу првима у свету је обавио операцију цисте на панкреасу. Набавио је још 1901. рендген-апарат. Био је један од првих хирурга у свету, који је применио методу репарације крвног суда, а 1916. је конструисао шину за имобилизацију бутњаче и приказао је у Париској академији медицине када је изабран за члана Париског хируршког друштва.

Почетком 1918. године, др Суботић се вратио на Крф у жељи да помогне српским војницима. У Солуну му је понуђено хируршко одељење у болници престолонаследника Александра. Али, доктор није желео да прихвати миран и безопасан рад.

ИЗАБРАО је Другу армију којом је командовао легендарни војвода Степа Степановић.

Стигавши на фронт, тражио је да обиђе ровове, у којима су наши војници без одмора и замене били од 1916. године до пробоја.

- Наши људи су тако скромни у свом херојству да немамо ни довољно начина, ни довољно моћи да им учинимо што више услуга - рекао је тада др Суботић, дивећи се јунаштву и издржљивости солунаца.

По завршетку Великог рата, изабран је за редовног професора на тек основаном Медицинском факултету у Београду, а две године касније постао је и декан. Основао је Прву хируршку клинику и био њен први директор. Био је члан Француског, Немачког и Међународног хируршког друштва, Пештанског лекарског друштва, као и члан члан Париске академије медицине. Међутим, највећа награда му је била, како је сам једанпут рекао, поштовање и љубав његових ђака. Др Суботић је преминуо децембра 1923. у Београду у 64. години.

ПРОФЕСОР др Ђорђе Јоановић, оснивач српске патологије и онкологије, није поживео ни толико. Читав живот посвећен медицини, једне ноћи узео је канап за завесе и везао крај за прозорску кваку. Пронађен је обешен 28. јануара 1932. године на другом спрату Института за патологију, где је живео као самац. Иако се радило о самоубиству, због његових заслуга, Патријарх српски одобрио је да се одржи опело: сахрањен је уз велике почасти и присуство мноштва грађана. Штампа је писала да је трагичан крај проф. Јоановића био последица - увреде. Узрок је била велика Светосавска забава, на којој се прикупљао приход за сиромашне студенте, чији је покровитељ био краљ Александар I Карађорђевић. Краљу су левичарски оријентисани студенти поручили да је добродошао на забаву, али да генерала Петра Живковића, који је учествовао у обарању династије Обреновића, и био вођа тајне официрске организације "Бела рука", која је ликвидирала Аписа - не желе да виде.

ПРИЧАЛО се да је увређени генерал позвао професора Јоановића у свој кабинет и наводно му рекао: "Ти матора будало, како не можеш да смириш своје бунтовне студенте?" А затим га и ошамарио.

Чини се да је проф. Јоановић, чије име, осим Института за патологију у Београду носи и Општа болница у Зрењанину, у јавности овог времена, најмање познат од тројице оснивача Медицинског факултета, свакако неоправдано. Његов допринос српској медицини сигурно није био мањи.

Професор Јоановић рођен је у Бечу, 16. јуна 1871. године, где су се мајка Марија и отац Харитон доселили из Новог Милошева у Банату. Завршио је чувену гимназију Schoten, коју су похађали сви принчеви хабзбуршке династије.

Студије медицине у Бечу, у то време епицентру светске медицине, завршио је у року и са само 24 године добио посао на тамошњем Институту за патологију, где је радио са чувеним патологом и бактериологом, професором Ричардом Палтауфом.

КАДА је у својој 39. години изабран за ванредног професора патологије на Медицинском факултету у Бечу, био је Србин са највишом универзитетском медицинском позицијом у свету!

Између две сјајне могућности: да ради у Америци или да у Бечу наследи професора Палтауфа, Јоановић 1920. године, на позив Краљевине Југославије, долази у Београд да са Миланом Јовановићем Батутом и Војиславом Суботићем оснива Медицински факултет. Био је шеф Института за општу патологију и патолошку анатомију, за који је изграђена и 1926. године отворена зграда у којој овај институт и данас ради.

Уз патологију, проф. Јоановић, који је једно време био и декан Медицинског факултета у Београду, све више почиње да се интересује и за онкологију, и у тим истраживањима даје велики допринос разумевању механизама настанка карцинома. Ипак, сматра се да је проф. Јоановић највећи допринос светској медицини дао учествовањем у открићу постојања аутоагресије у телу човека, доказујући у својим експериментима да имуни систем може да створи антитела која могу да уништавају људски организам, у време када аутоимунске болести нису ни биле познате.

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду

24. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 2

ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут

23. 12. 2020. у 16:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације