ПРОСВЕТИТЕЉ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ: Батут је проучавао традицију, обичаје, потребе и језик нашег народа

ПРВИ декан Медицинског факултета у Београду био је др Милан Јовановић Батут, човек којем се приписују и највеће заслуге за његово оснивање.

Foto Arhiva

Чак и данас, у атмосфери где много шта важно за историју овог народа некако тихо пада у заборав, пуних 80 година од Батутове смрти, не заборавља се да је он био највећи просветитељ српске медицине.

Здравствено просвећивање народа било је најзначајније животно дело др Милана Јовановића Батута.

На новооснованом факултету, за који се деценијама упорно залагао, иако није имао довољну подршку колега лекара, Батут је био и професор хигијене.

Рођен је у јесен 1847. године у Сремској Митровици, пред Мађарску буну, у време када ће почети сиромашење његовог оца Косте, трговца колонијалном робом, који је великодушно помагао Српски покрет. Гимназију је Батут учио у Сремским Карловцима, касније Осијеку. Његова преданост школи и свестраност могле су, иако сиромашном, да му обезбеде сигурне студије, само да је прихватио услов породичног пријатеља Светозара Милетића, који му је за студије права нудио стипендију. Младић, ипак, није одустао од своје опредељености за медицину, па је захваљујући материјалној помоћи десеторице грађана Митровице, који су током те прве године давали по две форинте месечно за издржавање, отишао на студије у Беч. Али, већ следећег семестра, без новца, морао је да се врати у Нови Сад, и ту је три године предавао у реалци, скупљајући новац.

У АУСТРИЈСКУ престоницу вратио се 1878. године и завршио медицину на Бечком универзитету. У то време поново му се јавила туберколоза, коју је у младости већ био прележао, али после неколико месеци проведених у Опатији, успео је да се опорави.

Лекарску праксу започео је у Сомбору, а 1980. године је покренуо и први лист са хигијенско-просветним садржајем на словенском југу "Здравље". На позив тамошње владе отишао је у Црну Гору на место начелника Санитетског одељења тамошњег Министарства унутрашњих дела и главног лекара Цетињске болнице. Залагањем др Владана Ђорђевића 1982. дошао је у Србију, и добио државну стипендију за усавршавање у иностранству. Неколико година ће провести у водећим медицинским установама Европе тога времена, у Минхену, Берлину, Паризу и Лондону.

У Паризу је упознао славног Луја Пастера. Посебно је проучавао проблеме хигијене и бактериологије, а након специјализације позван је да оснује Катедру за бактериологију на Карловом универзитету у Прагу. Одбио је ову понуду и прихватио место редовног професора на Катедри хигијене и судске медицине на Великој школи у Београду, где је 1892. изабран за ректора. На његову иницијативу У Закону о Универзитету из 1905, спомиње се оснивање Медицинског факултета.

НАДИМАК Батут узео је 1885. године, по повратку са стручног усавршавања по европским престоницама. Разлог је био у томе што су поред њега у српској јавности, у истој друштвеној улози била још два Милана Јовановића и то лекара. Састали су се њих тројица и узели надимке да би их друштво разликовало. Др Јовановић, родом из банатског села Јарковца прозвао се Морски (као бродски лекар) или Бомбајац (по Индији), други је узео средње слово А (по имену оца), а трећи Сремац, др Јовановић - по презимену некадашњег очевог трговачког компањона - Батут.

Наставне и научне делатности, нису биле једино што је заокупљало професора Батута: био је председник Српског лекарског друштва, Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, вишегодишњи члан и председник Главног санитетског савета. На његову иницијативу основано је Министарство народног здравља после Првог светског рата. Такође, био је један од оснивача Српске књижевне задруге. Сарађивао је са Матицом српском, Српским књижевним гласником...

УЗ ПРИВРЖЕНОСТ медицини Батут је био и добар познавац народног живота, вешт са речима, и у писању, како ће то забележити биограф Озрен Недељковић - простудирао је потребе, осећања и језик нашег народа, и зато су његови списи, пуни поука, писани најчистијим народним језиком, и продрли толико дубоко у народ. Писао је, како је то приметио један књижевник, "Вуковим језиком", а "Доситејевим начином".

Такав човек сигурно би и сада, у време пандемије ковида 19 могао да нас много чему поучи, исто као што је у доба смртоносне епидемије пегавог тифуса 1914-1915, на много мањем степену знања епидемиологије и вакцинологије, разрађивао стратегију превенције болести од које је оболело милион, а умрло 150.000 људи. У томе га је конкретним предлозима подржавао и Војислав Суботић, са којим ће бити једна од главних "полуга" оснивања Медицинског факултета.

Та улога, ипак, "Доситеју Обрадовићу српске медицине" неће замаглити способност да уочи појаве које му се, очито нису допале на самом почетку рада факултета.

ПРИ ДОДЕЛИ првих почасних доктората Медицинског факултета, 27. новембра 1926. године - др Владану Ђорђевићу и др Милану Јовановићу Батуту, у говору по пријему највећег факултетског одликовања доктора "хонорис цоуса", Батут је указао на штетну појаву политичке борбе, а још више страсне безобзирне страначке искључивости које су овладале и једним делом универзитетске омладине и изазвали код ње штетно убеђење, да за оцену вредности једног јавног или приватног радника у нашој земљи постоји само једно мерило, његова партијска боја и делатност. Својим тадашњим колегама, али и свим будућим генерацијама лекара, Батут је тад одржао патриотску, а рекло би се и животну лекцију, којима се ни сада не би имало шта додати:

- Из уста свог бесмртног учитеља Пастера чуо сам ове речи: истина је да је наука интернационална, али сваки научник мора бити националиста, то јест човек кога у свом научном раду загрева љубав према народу из кога је поникао и коме све своје снаге дугује... Не мора човек имати крила генија да се попне небу под облаке. И одмереним, смишљеним и истрајним кораком може се успети на такве висине, на којима ће га - било захвално, било завидно - гледати и садашње и будуће генерације.

СУТРА: Три темеља српског здравства

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду

24. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 2

ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут

23. 12. 2020. у 16:38

Фељтон

0 0

ДИЛЕМА ИЗМЕЂУ ТОПОВА И ЗДРАВЉА: У марту 1914. потписана је одлука о оснивању факултета

22. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 0

БЕЧКИ ЂАЦИ ПРОТИВ ПАРИСКЕ ШКОЛЕ: Да ли је улога професора Ника Миљанића скрајнута и умањена?

25. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 1

СРБИ СЕ ДЕЛЕ И ОКО ЗДРАВЉА: Подижимо најпре болнице, за Медицински факултет има времена

20. 12. 2020. у 21:55

Фељтон

0 1

ИШЧЕКИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ДОКТОРЕ: У овом здању је почела историја Медицинског факултета у Београду

19. 12. 2020. у 16:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације