ДИЛЕМА ИЗМЕЂУ ТОПОВА И ЗДРАВЉА: У марту 1914. потписана је одлука о оснивању факултета

ЗАКОН о Универзитету донет је 12. марта 1905. године, а у члану четири наведено је да Универзитет има пет факултета: богословски, филозофски, правнички, медицински и технички. Било је предвиђено да редовно учење на Медицинском факултету траје 10 семестара, а на осталима по осам.

Др Војислав Суботић, отац српске хирургије

Основана је и комисија за припрему почетка рада Медицинског факултета - да у кругу Опште државне болнице одабере места за изградњу института и клиника, и процени шта је потребно да се прикупи од материјала за наставу. Тако се дошло до прорачуна да би се током две-три године у буџету морало обезбедити по 200.000 динара годишње за фонд за изградњу клиника и института, а од Владе је тражено 4.000 динара за годишње трошкове. Од власти на то није стигао ни одговор, ни новац, а иницијативе за оснивање медицинског факултета су опет утихнуле, све до 1910. године кад је Милан Јовановић Батут у часопису "Здравље" између осталог написао:

- Ја сам пуно убеђен да Србија неће имати све дотле потребан број лекара да би их по потреби могла и по самом народу распоредити, докле год не добије свој медицински факултет.

СТАЊЕ у болницама на почетку новог века било је - језиво. О томе сведочи белешка у Београдским општинским новинама од 28. новембра 1910. године:

- Ко хоће да види једну грозну слику социјалне беде, треба да оде само до Опште државне болнице. Ту треба да види када дођу кола са болесницима, који из сопствене иницијативе или по нагону сопствене породице, долазе у болницу на лечење - да види колико муке и јада види болесник, док дође до једне постеље у болници. Одељење за мушке у Општој државној болници препуно је и лекар мора болесника да просто одбија. Ту су страшне и језовите сцене одигравају. Ко је крив за овакво стање? Извесно није и овде општина крива већ држава?

Појединачним иступањима лекари који су спас за здравље народа видели у Медицинском факултету, тешко да би прешли границу до које је стигао Батут. Али окупљени у Српском лекарском друштву, које је основано 1872, имали су су много више шансе. Да није било тог еснафског удружења, којем и сада припада више права да учествује у креирању здравствене политике и медицинске праксе, него што их заправо остварује, сигурно не бисмо ове 2020. године обележавали стогодишњицу постојања Медицинског факултета у Београду.

НА ГЛАВНОМ годишњем скупу Српског лекарског друштва 1909. године доктор Мита Николић износи уверење да "будућност српског народа не лежи у топу и пушци", преносећи захтев српских лекара да се у земљи "створе најповољнији услови за чување народног здравља". Али, мишљења су, опет, подељена. То се јасно види из иступања доктора Лазара Генчића, санитетског пуковника. На истом скупу, сутрадан, другог дана заседања он је рекао:

- Јуче сам имао прилике да чујем од Г. Мите Николића, инспектора санитета, да будућност нашег народа не лежи у топу и пушци. Ја сам обрнутог мишљења, наша будућност лежи у топу и пушци. У овим приликама ми морамо војску што боље да наоружамо.

Нову иницијативу за оснивање Медицинског факултета покренуо је доктор Војислав Суботић (старији), чијом улицом у Београду и данас пролазе сви који се од Карађорђевог парка спуштају ка Медицинском факултету, у Српском лекарском друштву. Он је све досад остао један од најзаслужнијих српских лекара, којем се од његовог доласка у Београд 1889. године, приписују највеће заслуге за препород медицине у Србији, па и то што је "и поред упорне опозиције ова иницијатива уродила плодом и доношењем решења за оснивање Медицинског факултета у Београду 1914. године.

- ОД ВАЈКАДА је медицина важна грана културног живота народа, а центри, у којима се она гаји и учи, извори су уплива и утицаја који допиру често и до удаљених покрајина и народа. Питање о оснивању Медицинског факултета на српском Универзитету значајно је по народ и државу не само с тога, што од његовог повољног решења зависи умногоме будућност народног здравља, медицинских знаности и медицинског сталежа у Србији, него и стога, што је с њим тесно спојен правилни развитак српског универзитета и српске науке уопште - говорио је Суботић у марту 1911. године у Српском лекарском друштву.

Опет су се, међутим, лекари разврстали на две стране. Доктор Светозар Марковић током дискусије, противећи се оснивању факултета, напао је и политичаре "који за ових последњих 30-40 година нису бринули о држави и њеним потребама, него о партијској политици".

- Боље да немамо Медицински факултет него да га имамо, па да буде сакат, као што имамо много других сакатих ствари, таквих за које народ даје много новца, а од њих нема никакве користи - говорио је Марковић.

Састанак је протекао у мучној атмосфери, а завршен без икакве одлуке. Само су се ретки лекари залагали јавно за његово оснивање, најупорније - др Милан Јовановић Батут, др Ђорђе Николић, др Милош Поповић, др Иван Лазаревић, др Јован Лилић...

У ЈЕДНОМ од таквих иступа 1912. године доктор Тома Леко, један од најдаровитијих лекара у то време, који је страдао као жртва пегавца 1915. године, пише да се општи ниво научног образовања нашег медицинског света у Србији не да подићи ни најбољим радовима појединаца, и да је за то потребно једно медицинско тело. Један Медицински факултет, установа која би не само сачувала медицинске раднике у Србији од погрешака, него би им шта више стварно помогла да у истини задовоље своју племениту тежњу за разумевањем и откривањем природних појава. Мислећи вероватно на СЛД он констатује да нажалост код нас, и то на једном меродавном месту, влада дубоко уверење да нам је таква установа непотребна.

У јесен 1912. године Народној скупштини је предложено да се из Санитетског фонда издвоји 1.500.000 динара ради упућивања 45 питомаца на студије медицине и 18 лекара на специјализацију у иностранство. По добијању овог предлога, др Лазар Пачу, који је руководио Скупштинским одбором за финансије, поставио је питање зашто се не би приступило оснивању Медицинског факултета, као рационалнијем решењу. То је подржао и Стојан Протић, министар унутрашњих дела, написана су образложења и ускоро су Милан Јовановић Батут и др Војислав Ј Суботић добили задужење да напишу нацрт за организацију рада Медицинског факултета.

Министар Стојан Протић "ценећи велики научни, национални и културни значај Медицинског факултета за Краљевину Србију, потписао маја 1914. године одлуку о отварању Медицинског факултета у Београду. И да убрзо затим није букнуо светски рат, Универзитет у Београду би "стварно имао и тада поред правничког, филозофског, техничког још и медицински факултет".

СУТРА: ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

СРБИ СЕ ДЕЛЕ И ОКО ЗДРАВЉА: Подижимо најпре болнице, за Медицински факултет има времена

20. 12. 2020. у 21:55

Фељтон

0 1

ИШЧЕКИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ДОКТОРЕ: У овом здању је почела историја Медицинског факултета у Београду

19. 12. 2020. у 16:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације